Narodno blagostanje

Страна 320

za dužnost da unište ratnu atmosferu, neprijatelisko

raspoloženje, pristrasnost, pa čak i tendenciozne razgovore i da sarađuju na međusobnom približavanju i dobroi volji.

Naročitu pažnju je odbor posvetio proučavanju ekonomskog: stanja Nemačke. Tu su pomogli nemački stručnjaci sa obaveštenjima vrlo iscrpnim u pogledu zaduženja nemačke narodne privrede na strani i o elementima, koji su kontrabalansirali to zaduženje: nemačka potraživanja od inostranstva, rekonstitucija stokova i nacionalnog inventara. Dalie |e proučavan produktivitet plasirahoga kapitala; upoređivani su poreski tereti i nemački državni dug s istim drugih zemalia. Nemački stručnjaci su doneli obaveštenja o stanju nemačke poljoprivrede i industrije, o opštem nivou nadnica, o stanju budžeta, o finansijskom efektu

naknade štete plaćene sopstvenim građanima, o bilan-'

su plaćanja, o dejstvu povećanih carinskih tarifa ma trgovinu a specijalno stanje Nemačke, kojia je ihdustrijska, a koja |e morala vaspostaviti svoj obrtni kapital i u isto vreme primiti teške međunarodne obaveze. Oni su dalje ukazali na važnost porekla sirovina potrebnih Nemačkoj i na dejstvo tog porekla. O svemu tome je odbor vodio računa, kad ie donosio odluku o transferu i o moratorijumu nemačkih plaćanja, o čemu će docnije biti detaljnije reči.

Odbor je u samom početku pristupio glavnom pitanju: Veličina nemačkih plaćanja. Oh ie odmah konstatovao da veličina tih anuiteta zavisi u znatnoj meri od organizacije i oblika plaćanja. Pri tome |e komitet stao na oledište, da bi tim anuitetima trebalo dati mogućnosti komercijalizacije i oduzeti im karakter plaćanja među vladama. Nemački stručnjaci su mnogo i Opširno govorili o mogućnosti budućeg razvića Nemačke. Nije se mogla odbaciti pretpostavka o tome, da finansiiske i valutne prilike u budućnosti mogu ugrožiti normalna nemačka plaćanja. I odbor je smatrao da je za taj slučai naibolie da se obrazuje |oš sada jedan odbor, koji ne bi imao nikakav politički karakter, koji bi imao samo savetodavnu funkciju prema vladama, a koji bi imao za zadatak da prouči te nemačke

. teškoće. Ima i drugih pitanja, kojia bi se mogla poja. viti u toku izvršenja ovoga plana, te se sve Više na-

metalo pitanje, ko će biti tai ko će vršiti razne funk-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 20

cije, koje plan donosi sam sobom. Očigledno je da bi najbolje bilo formirati jednu ustanovu, kojoi bi Nemačka vršila sva plaćanja, koja bi u isto vreme bila natovarena pitanjem mobilizacije i Котегсјантасјје i koja bi najzad imala da upravlja plaćanjem u maturi. MNa{veći deo tih пкаја је Нпапзјзке рпгоде, а Кад зе пагоско ima u vidu да bi ta ustanova imala да izvrši finansiranje 17-

vesnih radova u još nerazvijenim zemliama, za račun

nemačkih plaćanja, onda je jasno da sve te funkcije može najbolje da izvrši jedna banka. Tek se posle toga moglo pristupiti tretiranju pitanja o veličini i obliku anuiteta.

IV Banka za Medjunarodne Obračune

Poslovi te banke, koja se ima osnovati, obične su trgovačke i finansiiske operacije. Ona će biti daleko od svakoga političkoga uticaja a njeno ovlašćenje biće dovolino široko da bi mogla brzo i efikasno da rešava probleme, koji se budu pojavili. Odbor še nada da će banka postati korisnim instrumentom za otvaranje novih pijaca trgovine među narodima i razmeni dobara i rešiti specijalno nemački problem, ne smetajući ni u koliko postojećim ustanovama. Banka će imati kao glavnu funkciju da upravlia i nemačkim anuitetima i raspoređuje ih, a sporedne funkcije proističu sporedno iz prirode anuiteta.

Banka se stavlja pod kontrolu Novčaničnih Banaka, koje su čuvari nacionalne valute i kontrole kredita u svojim zemljama. Kapital nove banke biće geografski podeljen tako, da se zainteresuiu i povežu sve zemlje zainteresovane u nemačkim plaćanjima i sva finansijska tržišta, ko|a bi mogla učestvovati u emisijama nove banke. Pošto je ona čisto međunarodna, to bi dobro bilo da se ona oslobodi od nacionalnih dacija u zemliama u kojima bude operisala. Toga radi predlažu stručnjaci da zainteresovane države zaključe međusobno konvenciju u sledećem pravcu: kapital i plasman bančin imaju biti oslobođeni svakoga fiskalnoza tereta za kamatu, dohotke i dobit. Naprotiv primaoci dohodaka dobiti i kamate imaju biti podvrgnuti porezi kao da su ta primanja domaćeg porekla.

Kapital bančin biće 100 miliona dolara, odmah

upisan, a uplaćeno samo 25% do nove potrebe. (Produžiće se)

Пра

ни Преглед

СПравна заштита морала у ортачким пословима.

Германски Рајхсгерихт у својој. одлуци, објављеној У књизи 107 (стр. 204—205), вели:

„Апелациони суд сматра да је заједница Л. остала у границама законитости, када је имала пред очима само свој властити интерес у тренутку гласања; поред тога он сматра да за чланове синдиката не постоји дужност да штите опште интересе синдиката. Ово мишљење у овој општој форми иде предалеко. Признајући да је у низу одлука по питању трговачких друштава Рајхсгерихт изразио мишљење, да већина акција или друштвених удела има решавати, шта је у интересу друштва, и да мањина има да се покорава вољи већине, — никако се не може допустити да већина сме неограничено употребљавати своју моћ и радити намерно на штету друштва. Шта више, признато је у више одлука (да злоупотреба права од стране већине против мањине MH свесно спровођење приватних интереса на штету благостања друштва може се сматрати као прекршај против морала. Ортак изводи своја права из друштвеног уговора;

али њиховом остварењу мора он да буде вођен у главном .

интересом друштва, а не својим посебним, различним 'од интереса друштва. Ако се јавља супротност између посебног

интереса ортака и интереса друштва, на пример, приликом решавања о закључењу једног правног посла с акционаром,

· закон одузима истом право гласа (5 252 т. 3. Н. Д. В.; види

такође 5 34 В. Д. В). Ова се начела морају примењивати и на синдикате. 5 9 саксонског АПс. Ветосезећ, као и 5 32 статута тужене стране садржавају сличну одредбу, Kolja се тиче одузимања шрава гласа у погледу закључења правног пјојсла са чланом синдиката. Правила ове врсте, протисана за случај сукоба интереса потичу (из намере законодавчеве, ла одлуке не смеју бити под утицијем посебних интереса. Ако се члан удружења, акционар или члан синдиката не јавља сам као противна страна тога удружења, друштва или синдиката, не суделује у послу у знатноџ мери, на пример у свођству ортака у „друштву, које се јавља као противна страна, нема правне препреке да учествује у гласању, али постоји свакако морална обавеза за заинтересованог ортака да потчини приликом гласања, свој властити интерес благостању друштва, када гласа 'у својству члана истог. Ако у оваквом случају ортак или члан синдиката поступа друкчије и руководи се само својим посебним интересом, не водећи рачуна о користи друштва или синдиката, такав |