Narodno blagostanje

)

92. јуна 1929.

начин (деловања у извесним случајевима може се оматрати као повреда морала. |

Закон о акционарским и другим друштвима теже да заштите интереса мањине чланова од штетних по њих одлука већине. Ако злоупотребе права већине бивају тако многобројне и разнолике, инвентивност 'оних, који хоће искористити свој положај у друштву на штету мањине у своје егоистичне сврхе тако је велика, да само широке и опште правне формуле мопу обухватити све могуће случаје а гипка фуриспруленција, која следи геслу римског правника „1е0е5 scire non osh verba еатшт titenere, sed vim ac potestatem«, може сузбијати сваки покушај у овом правцу.

Наведена одлука (немачког 'Рајхсгерихта расправља случај када већина чланова друштва гласају на збору за предлог, који је штетан по друштво, али користан по гласаче лично; на пример при закључењу уговора са другим друштвом, у коме су ти чланови већине заинтересовани и то јаче него у друштву, на чијем је избору дошло до гласања. Ту постоји сукоб између интереса једног и другог друштва, и чланови првог гласају на своју штету, јер њихов лични интерес, ангажован за друго друштво, то захтева.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 321.

Такву радњу ортака наведена одлука Рајхсгерихта сматра за противну моралу. Као што пуномоћник не сме радити у своме личном интересу, а на штету свога властодавца, тако и члан друштва, када гласа на збору, мора подчинити свој властити интерес благостању друштва. Ако ради друкчије — издаје друштво и врши једну врсту ртаехалтсапо, коју закон не може повлађивати.

Какве су последице такве радњег — Одлука Рајхсгерихта тој питање не доставља, али његово решење потиче логички из аргументације истог. Пошто се та радња сматра као противна моралу, она сачињава цивилни деликт те оштеБаним припада асбо ех денсћо.

Што се тиче нашег законодавства, оно нема нарочитих правила сличних 5 252 T. 3. немачког Н. Д. В. Али 5 13 нашег Грађ. Законика забрањује правне послове, којима би се ишло против јавног поретка и блапонравија. На овој се бази може и мора сапрадити јуриспруденција слична пракси немачког Рајхсгерихта.

ЛА

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Велики немачки мислилац и политичар Фр. Науман, демократа и монархиста, написао је био почетком овога века једну књигу, посвећену Кајзеру, у којој је указивао на најбољи пут за утврђење династије. Греши Кајзер, казао је Науман, што се наслања на аграрце и капитал. Већина немачког народа је мали човек, а нарочито радник. Круна треба да се веже за демократију, као што се епглеска династија била везала за наступајући варошки сталеж... Наша држава је сељачка. Јачина нашег Краља лежи у љубави сељачког народа. Аграрна Банка треба да буде једна спона више измеђ Круне и сељака.

У тој слози леже снага и напредак наше земље.

Нов министар спољ-

Слава сиротињи! них · послова, мистер Хендерзон, једна однај=== _ бољих глава енглеских,

држао је средином јуна предавање у једном клубу (Воуз СЈиђ), чији је циљ социјално васпитање радничке и пролетерске деце. Чланови су тога клуба пука сиротиња. У току свога предавања узвикнуо је мистер Хендерзон: „Никада омладина у нашој земљи није имала тако великих шанса као данас. Видите нашег премијера и наше радничке министре. Да ли можете замислити огромну разлику између живота нашег премијера, кад је био дете и младости мистер Балдвина»“

(Одмах после избора отишао је мистер Макдоналд у сиромашно рибарско село где је одрастао у најсиромашнијим приликама. Тамо ће да прими новога америчког по

сланика, генерала Доза.

За кратку периоду, у којој се не могу десити битне промене у начину гајења и искоришћења, може се узети са довољно вероватноће, да је крета-

Опадање сточарске производње у 1928. години

ње сточарске продукције функција бројног стања стоке. Дакле, ако је за 109/) порастао број кокошака, — можемо предпоставити, да је и продукција јаја порасла за исто толико. Смањено стадо оваца мора да нам да мање вуне, а смањено стадо говеди — мање млека и млечних производа;

Стога мислимо, да се по кретању бројног стања нашег сточарства може прилично тачно доносити судио његовој продукцији. Упоређење овога стања за две последње узастопне године изгледа овако:

1927 1928 или — у 9/00/о 1 Коња 1.120.310 1.105.246 98.65 Магарца 97.509 103.528. 106.17 | — 99.31 Мазге и муле 14.551 15.165 104.22 П Биволи 30.980 31.101G. 103,67 ) — 98.04 Говеда 3.729.343 3.754 261 97.98 Ш Свиње 2.369.848 2.662.790 112.36 — 112.36 IV Овце 7.735.915 7.122.241 99.82 | — 90.07 Kose 1:738.958 1.750.006 100.63 ? М Кошнице 608.120 567.045 03.24. — 93.24 МЕ Кокошке 13.838.973 13.810.418.. 9919 Пловке 863.614 779.130, 90:28 Гуске 976.977 91827. | 9зав II Ћурке 599.868 577.893 96.34

Просечно за све врсте животиња имамо, дакле, незнатно смањење за. 0.609. Међутим, сматрамо, да је за нашу привреду безначајна пораст, рецимо, бивола за 1.126 комада, ако се узме у обзир, да је у исто доба смањено стадо говеда за 65.082 грла.

Стога смо груписали ове податке у шест група, које дају просечно такође смањење за 0.26,/9. Међутим, важно је напоменути, да је тај резултат постигнут само повећањем бројног стања свиња за 202.942 комада или за 12,36%). Овај резултат могао би се сматрати повољним, али треба имати на уму, да овим и оваквим повећањем још увек није надокнађен наш губитак за кобну 1927. годину, када је забележено смањење свиња за 436.334 комада.

(С друге стране пак ово повећање свиња контрабилансирано је смањењем у свима осталим групама и то:

код коња, магараца и мазги за 0.697, код говеда и бивола за 1.969 код оваца и коза aa 0.03% код кошница за 676% код живине за 1,220

Према томе просечно смањење за све врсте износи 0,26%/% и — 0.260/) је, према горе изнетом, индекс наше сточарске производње у 1928. у поређењу са 1927, годином, МЕ,