Narodno blagostanje
|
Страна 336
ПРВО ХРВАТСКО-СЛАВОНСКО д. д. ЗА ИНДУСТРИЈУ ШЕЋЕРА — ОСИЈЕК
Основано године 1905. но Живностенској Банци у ПраTy и банковној KyhH Sorger, Weiszmayer & Cie, Osijek, спада у први ред не само наших творница шећера него индустријалних подузећа уопће. Банковна кућа Sorger, МУејзатауег претворила се је године 1909 . судјеловањем Живностенске Банке у Хрватску Земаљску Банку, која се је касније претворила у Југославенску Банку у Загребу. Тако је Живностенска Банка, дјелом изравно а дјелом преко своје афилиације Југословенске Банке главни и одлучни фактор Осјечке шећеране.
Дионичка главница износила је најприје 4 милијова круна. Инвестиције једне модерне фабрике шећера траже знатне износе, за то се је одмах морало почети за ондашње прилике знатним капиталом. Данас уплаћена дис-
ничка главница износи 30 милијона и 800.000 динара. До-
душе сав тај износ нису акционари уплатили у готовоме. Године 1921 услиједило.је повећање дионичке главнице од 2.9 Ha 5 милијона динара на тај начин, да се је на терет резервног фонда на сваку стару дионицу подјелила гратис једна нова. А године 1927, валоризацијом инвестиција JIHOкничка је главница подигнута од 22 милијона на 30,800.000 динара на тај начин што је номичала поједине дионица прештампана од 125 на 175 динара.
Још за време бивше Монархије предузеће је добро успјевало. У нашој националној држави могућност разватка постала је још већа, а конкуренција осталих фабрика знатно слабија. Осјечка шећерана данас је тако финанцијално фундирана да се не зреба бојати кевкуренције но: вих фабрика, које би гек. имале огписати гллвни лис сво: јих инвестиција. А за постојеће фабрике постоји довољне поље реда. Поред тога све кате творнице шећера мско су повезане картелом и тако савршено владају са тржиштем да је послован успјех више него осигуран.
Ако је садашњост добра перспективе за будућносг су још повољније. Наш консум шећера још је минималан и на главу становника једва да долази 8 кила. У другим државама консум по становнику износи и преко 50 килотрама. Порастом културе и благостања, консум шећера бивати ће све већи и већи што ће наравно повољно дјеловати на поједине фабрике. За сада, поготову ако су кли: матске прилике за шећерну репу повољне, зна поједине године бити и извјесна хиперпродукција. Ну та хиперпродукција, обзиром да је ту јаки картел не дјелује неповољно на цијене у унутрашњости. Вишак се радије извози у иноземству, па и уз цијене које значе осјетљиви губитак, него да се допусти да у самој земљи дјелује неповољпо на тржиште.
(Осјечка шећерана посједловала је скоро и све дионице шећеране у Усори, у Босни. Ова шећерана, основана још за вријеме Аустро-Угарске, има ту незгодност да на самом територију Босне добива минималне количине реше. А добава из Славоније скопчана је прво трошком веће удаљености и преносом из нормално-трачне вагоне у уско-
трачне, а друго што неуредност превоза на босанским же-
љезницама онемогућује редовно пословање у јеку кампање. Будући да творница у Усори тешко може да просперира, створена је одлука да се тај ангажман ликвидира.
Пословање подузећа види се најбоље из саме бинланце која је изгледала даном 31. марта, којим даном друштво свршава своју пословну годину овако (у хиљадама динара): у
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~
АНАЛИЗА.
БИЛАНСА
АКТИВА : 1929 1928 1927
Инвестиције 50.196 48.377 32.375 Благајна 124 51 224 Залихе робе 37.002 21.390 29.686 Дужници 39.990 29.375 50.091 Инвентар 2.278 1.923 1.584 (Материјал 1.859 2.786 4.921 Ефекти 7.09) 12986 13.009 Сјеме 3.786 4.947 3.143
ПАСИВА Дионичка главница 30.800 30.800 22.000 Резерве 46.389 45.851 47.048 Резерва валоризапије 7.303 7303 Резерва за амортизације 11.982 8.000 5.841 Вјеровници 38.815 23.044 56.128 Добитак 6.253 5.548 3.880. Укупна биланца 142.479 121.388 135.593
Биланца осјечке шећеране заслужује посебну пажњу. _ У првом реду упадају у очи знатне регерве. Концем марта све године износиле су 54 милијона динара, дакле скор» хва пута више него што је дионичка главница. А кад би се инвестиције биланцирала уз данашњу прометну вредност ресерве би биле још далеко веће. Позната је ствар да све наше шећеране своје инвестиције далеко јаче амортизирају него што би то била стварна потреба. Добар дио оистог добитка тесаурира се на тај начин ште се јаким отписима стварају тајне резерве.
Властита средства осјечке шећеране изнашају 8175 милијона динара. Томе напротив "стоје инвестиције са 50 милијона динара. Ну како у пасиви имамо и фонд за амортезацију инвестиција са скоро 12 милијона динара то значи да су заправо инвестиције књижене са 38 милијона динара. Значи да подузеће извршило је све инвестиције из властитих средстава. Ну не само то него видимо да и сва залиха робе покривена је властитим средствима. То је велика предност за подузеће јер у толикој мјери није упућено на банковне кредите.
Вјеровници. износе 38.8 милијона динара. Пред годиву дана износили су 23 милијона а пред двије годинг 56 милијона динара. Дакле осцилирају већ према томе какова је продаја готових продуката. Ну ако погледамо дужнике видимо да свих ових послиједњих година скоро на пару одговарају вјеровницима. Значи: да подузеће треба само онолико кредита колико га оно само подјелује. То је | већ здрав одношај јер ни једно индустријално подузеће не треба да има толико властитих средстава да никада не зреба банковног кредита. Главно је кад су инвестиције из властитих средстава. Онолико колико оно подјелује кре дита својим комитентима околико може мирне душе узети страног кредита.
Додуше из биланце једне фабрике шећера није могуће видјети колико износе кредити са којима она ради. Биланца је пре 31. марта. А некако у октобру кад је кампања у кулминацији подузеће треба највише кредита јер мора исплатити репу, платити раднике. До 31. марта један. дио продуката већ се продаде и један дио кредита се подмири. Ну то су сезонски кредити који се могу да поднесу јер се по свршетку кампање лако исплаћују. Такове сезонске кредите шећеране редовно добивају из иноземства уз увјете много повољније од наших новчаних завода. |
Како рекосмо перспективе су повољне. Пре две године продукција је износила 730 вагона. Прошле године