Narodno blagostanje

ai |} |

Страна 448

По подне је одржана конференција извозника жита и воћа. На конференцији шљивара и воћара констатовано је: 1) Да је шљива у великој опасности од штитасте ваши и да се морају употребити најјача средства за њено спасавање и обнављање; 2.) Да је сува шљива у опасности да сасвим изгу би глас доброг производа на страним пијацама и да се мора“ ју предузети најстрожије мере за добро сушење; 3.) Да повољни изгледи за продају суве шљиве на светским пијацама налажу што обилније сушење и избегавање прераде у другим облицима; 4) Да железнички саобраћај у највећој мери условљава збирање плодова произвођачког и извозничког рада, и да само удобни вагони и брзи теретни возови могу обезбедити минимум захтева који све извозне гране, а нарочито воћарство и производи подложни брзом квару уопште постављају железничком саобраћају. А на конференцији житара констатује се:

1.) Прешна потреба да се многобројне врсте пшенице и других житних врста замене најмањим бројем најбољих врста и да се за сетву употребљује само селекционирано семе. 2) Да железничка тарифа поведе рачуна о јевтином прекоморском превозном ставу, који је истиснуо нашу пшеницу и кукуруз из наших приморских крајева 7

— „Обзор“ доноси, да је на годишњем конгресу војвођанских градова у Вршцу, адвокат из Њу-Јорка Жорж Радин, саопштио представницима војвођанких градова, (да је југословенско-американско друштво у Њу-Јорку спремно, да војвођанским градовима да зајам до 10 милиона долара, Овај предлог прихваћен је у начелу. Висину зајма појединим градовима и потребне гаранције прикупиће новосадска Градска Штедионига. Преговори ће се наставити У Београду. Ми не верујемо у ову вест.

— На седници новог градског заступства у Слав. Пожеги, примљен је градски прорачун у износу од 6,027.440 динара, који ће се у главном употребити за поправак јавних зграда, за отплату дугова, уређење сајмишта, асфалтирање и т. д. До ове своте град ће доћи продајом градске шуме.

— Белгијска Нарсдна Банка повисила је ових дана дисконтну стопу од 4% на 5%. Ово је повишење изазвало извесну сензацију, јер се сматра, да белгијска новчана ситуација није толико лоша, да би захтевала повишење дисконтне стопе. Покриће новчаница у оптицају износи према последњим извештају Народне Банке 56%, дакле 16% изнад законске границе (40%). Стање на новчаном тржишту у последње време веома је повољно и вишак капитала, који се на домаћим берзама није могао апсорбирати, извезо се у Америку, где је пласиран уз веома повољне услове. Због тога се сматра, да је ово повишење више експерименат, који има задаћу да умањи даље повећавање дисконта и оптицаја новчаница, који су се повећавали због превеликог одлива капитала у Америку. Белгијанске берзе на ово повишење скоро нису ни реагирале.

— У Хагу. Конференција у Хагу, која још није добила своје име, прешла је већ другог састанка на саму ствар. Док се у политичким питањима води разговор између гл. Бријана и Штреземана, у финансијским избила је у самом

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

рој

почетку супротност на целој линији. Француска, Италија, Белгија и Јапан образују блок за интегритет Јанговот плана. Енглеска енергично тражи ревизију, исто тако ми, Румунија и Грчка. Г. д-р Штреземан збија шалу: сугерира да се позову: Аустрија, Маџарска и Бугарска. Наступ наше делегашије био је енергичан и одлучан.

Неки наши листови јављају, да је Енглеска усамљена. Ми то не можемо да разумемо. Има управо само један начин за изоловање Енглеске, а то је: да се задовоље мали. Само ми не видимо, како се може то да изведе, а да се не мења Јангов план; а кад се он мења, онда је тешко обићи Енглеску, јер сви незадовољни траже исто: данашњи кључ поделе. | Постоји опасност, да измеђ Француске и Енглеске сукоб добије оштрину, која може само да шкоди Европи. Францрзи се позивају на свој парламенат, које не би пристао на промене на Француску штету. Само што не кажу Енглезима: ваш је парламенат паметнији, па ће попустити.

Борба пружа ружну слику. Не ради се о начелним питањима, већ о грубим материјалним интересима. Договорили се троје, да приликом ревизије немачких репарација оштете своје ортаке. Нема, ничег недостојнијег но кад богате државе кукају у Хагу над својим ратним жртвама, док мали, који су могли имали релативно веће жртве, морају да ћуте.

Ко би могао да помисли, да ће наши рођаци Французи ући у комбинацију, која нас треба да кошта преко тридесет милијарди динара — много више но што износи наш ратни дуг Француској»!

КЊИГЕ

Инж. Јунус Мехмедагић: Трговање с ефектима на загребачкој бурзи.

Чиновник Обрачунског завода загребачке берзе, мерцијални инж. Јунус Мехмедагић, дао нам је један кратак, али исцрпив приказ загребачке берзе. Како се организација и начин пословања загребачке берзе битно разликује ол београдске то ће ови они који се интересују нашим привредним приликама, наћи у тој књижици много кориснога.

Аутор, који поред теоретске спреме има и дугу праксу, дао нам је и преглед организације и рада Обрачунског завода загребачке берзе. Ефектно тржиште, у првом реду терминско, немогуће је данас и замислити без обрачунског завода, који обавља све послове закључене на загребачкој берзи. То је први пут у нашој литератури, да је дан приказ рада и организације једног Обрачунског завода, пак је и са те стране књижница инж. Мехмедагића вредна сваке препоруке. Како Обрачунски завод загребачке берзе врши и функцију клириншког уреда загребачких банака, то је приказан и тај рад. Напомињемо да у нашој држави једино Загреб има клиринг, те ће интересенти и о тој ствари наћи детаљан приказ.

Књига се наручује код писца, чиновника. загребачке берзе а добија се уз цену од 20 динара.

ко-

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИР

Стање Народне Банке надан 31. јула 1929. год.

Ми омо можда једини били који смо за све време тврдили да нема никаква разлога за страховање за курс динара с обзиром на довољност њевовог укупног покрића у металу и девизама и на то да се ове године указује на хоризонту повољна жетва.

Ми смо више пута указивали на то да је од 1925 год. 2 пута формиран сток девиза од преко милијарде динара

и да нема разлога да се то не понови при иоле доброј години. Наше се тврђење почело да обистињава. Укупан оптицај Народне Банке повећао се је за 254 милиона динара од чега 212 милиона долази услед повећања девизног стока код Народне Банке. Према нашем сазнању та сума представљ авишак купљених девиза из слободног промета.

(Остале промене у стању Народне Банке под 31. јулом немају никакав нарочити значај. Вредно је напоменути да је стање жиро рачуна опало за 30 милиона динара а зајмо-

_ви скочили за скоро 37 милиона динара. Обе појаве стоје у