Narodno blagostanje

(0 август 1929. _

вези са приливом девиза и последица су почетка уновчава-

ња жетве. Држава је подигла са својих рачуна 120 милиона

динара као што то обично бива крајем месеца, али зато оба-.

везе по разним рачунима по којима је држава такођер главни комитент, покавују вишак од 116 милиона динара.

Zagrebačka Berza

Novčano tržište i dalje je napeto. Promet na klirinškom odjelu Obračunskog zavoda iznosi pojedinih dana i preko 50 milijona, dinara. Inozemstvo kupuje veće iznose dinara, koji im se odobravaju u većini slučajeva kod gzagrebačkih banaka. Sve ove transakcije su krupnije i nije rijetkost, da se radi o dispozicijama, koje. prelaze i 10 miliona, dinara.

Ako žiro računi Narodne Banke misu koncem jula znatno oslabili ima, se pripisati činjenici da, inozemstvo podržaje znatnu dinarsku gotovinu sa, kojom misli disponirati kod kupnje i isplate žitarica. Kako od kupnje pa do isplate prodje ipak nekoliko dana to ta potraživanja leže kod Narodne Banke više dana.

Interesantno je vidjeti da mnogo velikih dispozicija 'dolaze za račun njemačkih firmi. To znači da i Njemačka, u znatnoj mjeri kupuje našu pšenicu. Pored toga prevladavaju kao što je i obično nalozi austrijskih i madjarskih banaka. Po novčanom prometu imamo impresiju da je financiranje našeg izvoza, bar za sada potpuno u rukama inozemstva.

Devizno tržište. Promet je u devizama znatan a intervencija Narodne Banke iznosi samo par milijona dinara. Privatne je robe mnogo više na tržištu pak se novčani zavodi pokrivaju i mimo Narodne Banke. Dapače pretežni dio namire kod sebe samih naime iz onix deviza, koje dolaze radi izvoza. Pri takovim operacijama uštete jedan dio mešetarine jer kompenzacije plaćaju samo pola pristojbe.

Sa, osobitim zadovoljstvom prati se kretanje devizne zalihe Narodne Banke. Obzirom na jak izvoz, dotično na potiražnju dinara sa strane inozemstva, računa se da će devizna zaliha u najskorije vreme preči milijardu dinara. A to bi bio možda momenat da se predje na zakonsku stabilizaciju dinara. Od te stabilizacije ovdje očekuju znatno poboljšanje kreditnih prilika, jer bi priticaj stranih kapitala bio znatno jači.

Interesantno je da, zagrebačka burza za prvih 7 mjeseci ove godine ima, veći promet deviza nego prošle godine dok Beograd i Ljubljana imaju manje. To bi značilo da je Zagrebu uspjelo učvrstiti njegovu poziciju u našoj privredi.

Kod dionica poslova je sve manje i manje. Potražnja je minimalna. Nu ni ponuda, ne bi bila bog: zna kakova da nije inozemstva, koje nastoji, kako bi se riješilo naših dionica.

Kod novčanih zavoda nema, naročitih promjena. Jedino da Srpska Banka održaje svoju čvrstu tendenciju. RoDe nema ispod

155 dinara. Kod indusfrijalnih poduzeća prevladava slabija ten- ·

dencija, za dionice Trbovlja. Naravno pod uticajem prilika па bečkoj burzi. Mi smo savršeno uspjeli da ono dionica Trbovlja što smo dobili prigodom na-cionalizacije ponovno prebacimo u inozemstvo. Ali ne možda da ih tamo pohranimo nego da ih prodamo. Ako pak dionice koje smo dobili i to jeftino, nismo znali zadržati, nije krivo društvo Trbovlje nego mi sami.

Nešto su jače dionice osječke tvornice šibica »Dra,a« i zaključene su poslije duže pauze po 400 dinara.

Kod drugih papira nema skoro nikakovih promjena, i ni ne dolazi do zaključka.

Do sada je svake godine jesen donjela nešto jače poslovanje elektima. Pitanje je, dali će to biti i ove godine. Ekonomske perspektive obzirom na dobru žetvu mnogo su povoljnije nego što su bile do sada. Nu sa druge strane nestašica likvidnih sredstava, loše će djelovati na, raspoloženje.

Kod državnih papira. nastavlja se stara, igra. Intervenira, se — neintervenira se već kako se kome prohtije. Ako postavite pitanje zašto je danas bila intervencija, a, jučer ne, ili obrafno, neće se moći dati odgovor. Temeljno je raspoloženje ioš uvijek nepovoljno i prevladava tendencija prođaje. Kupuju samo oni koji računaju da, će tu istu robu sutra - prekosutra, moći prodati poštanskoj Štedionici par dinara skuplje.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

'poduzeti da, taj kurs nije tako nizak. Razlika

Crpana 449

Sa, izvjesnim nezadovoljstvom prati se kurs 7% Blairova zajma па new-yorškoj berzi. Drži se da bi bilo potrebno nešto između 7% Тр vesticijonog zajma i 7% Blairovog: već iznaša 15 poena. A to je ipak malo previše.

Београдсна Берза

Девизно тржиште је у току ове недеље показивало мирну тенденцију — укупан обрт износио је 832 милиона динара (2 милиона више но у прошлој недељи). Највише је рађено у девизи Лондон (10,6) Праг (5,5) и Цирих (6,9 милиона динара).

Ефектно тржиште је већ одавно престало „да интересује берзијанске кругове.

Рента Ратне Штете је од почетка ове недеље од 404 попела се до 408.25 (6. о. м.) а на крај недеље (8. O. M. опет пала на 405.125. Али на састанку од 6. овог месеца у опште није била рађена. Обрт у терминима износио је 1,2 милиона а у промпт роби 1,7 милиона динара.

7% Инвенстициони зајам рађен је по курсу од 87,375 и 87,25 у укупном износу од 88 хиљада динара.

4% Аграрне обвезнице трговане су по 52,50 (36 хиљада динара).

__ Акције Народне Банке рађеке су на 3 састанка по 8250 и 8215 —— а обрт износи 288 хиљада динара. Код акција приватних предузећа није дошло до закључака и ако се за поједине хартије појављивала понуда или тражња.

Робно тржиште

Као што смо предвиђали и неколико пута истицали последњи американски хосу ценама житарских производа, којега су европска тржишта делимично прихватила, није се могао одржати. У недостатку стварних разлога цео хос био је искључиво шпекулативне природе и последице нису могле изостати: појавила се беса. Узроци бесе леже У томе што Европа није хтела да прихвати америчке цене; аме_ риканска шпекулација је своје раније ангажмане реализирала, задовољавајући се постигнутим добитцима; а довози робе и интензитет понуде веома је велик.

Очекивана финансијска помоћ која је била осигурана. американским фармерима неће се још ускоро давати пошто „државни пољопривредни биро треба тек да нађе начина најефикасније помоћи.“

Није више Чикаго, већ је ливерпулска, берза која регуљише светску цену пшенице, а нарочито сада кад су и американска тржишта почела да се равнају према њезиним курсевима.

Канадска Манитова пшеница је за европска тржишта сувише скупа тако, да у току последње недеље на ливерпулској берзи удпће није била рађена. Због тога се је на европским тржиштима трговало у главном јефтинијом артентинском као и нашом робом, која под именом БанатТиса и у тежини од 79—80 постиже скоро исте цене као аргенптинска пшеница.

Како сва европска тржишта нису прихватила последњи део американске хосе, то су на бесу ипак реагирала, па су према томе последњих дана сва тржишта доста лабава.

Код нас су цене мало попустиле али је попустила и тражња а нарочито у правцу Браила, док је роба у правцу. Беч — Ротердам још увек тражена.

Цене кукуруза се на европским тржиштима равнају према аргентинским ценама, али је интересовање за стару робу незнатно. Код новог кукуруза је ситнација повољнија; нарочито у Мађарској где је на будимпештанској берзи термин мај поскупео за 10 динара.