Narodno blagostanje

| 24. август 1929.

Са највећим нестрпљењем светска штампа прати развиће овога питања, које може имати велике реперкусије и на рад конференције у Хагу. Није искључена могућност да конференција нађе да после овога наследства Југославији није ни потребно, да се повећа учешће у Јанговом плану.

Још је већа забринутост у нашој Народној Банци, јер ако наследници Бизумића успеју да довуку тих петнаест вагона звечећег злата у Београд, онда ће они, свакако већ и због предстојећег зидања облакодера у Риму, тражити да им се исплати све у готовом новцу. Народна Банка би саобразно закону изнела то злато на берзу да прода. Јест,, али како У оптицају има свега пет милијарди и четири стотине милиона динара, то цела земља не би била у стању да исплати Бизумићеве наследнике. Народна Банка би била приморана да штампа нове новчанице. Али фабрика на Топчидерском Брду још није готова, а најзад још се уопште не зна, дали ће она моћи да, ради, јер је код ње главно да се сагради а споредно да се штампају новчанице. И тако би и наша Народна Банка била повучена у кризу заједно са Енглеском. Обрукао би је наследник Бизумића Николе.

Ето то су проблеми, пред које је бацила заоставштина једнога бившег берберина из Неродима, две државе Енглеску и Југославију.

Какав Морган и Ђанини, Какав Рочилд испред Блера, Какови Мон-текатини, Какве паре од Лушера!! Сви су они још далеко Од фуната и цекина, Што је у Лондону стеко Берберин из Неродина. Питаш, како он да створи Колосално то имање2

Јер маказе он претвори У машину за — шишање!

Da li bi bio ovako sjajan pogreb njegov da je bio siromah? To je pitanje, Koje se nameće svakom: wmisliocu. Odgovor је

ass Oe - negativan. Luka je činio dobra dG ali i mnogo manje no što bi to trebao — prema svom imovnom itanju: on je učestvovao, kao dečko od 21 goOdine, u Hercegovačkom ugstaniku, međutim svi su Hercegovci Ustaši: on je radio na nacionalnim stvarima, ali nikako ma, štetu svog privređivanja. Iz ovoga, bi se izveo zaključak, da je počast

odamna, Luki Ćeloviću, počast mjegovom bogatstvu. Međutim po

hrišćamskoj dogmi bogatstvo тије пакта vrlina, na protiv greh, jer je Hristos kazao, da će pre kamila proći “Kroz iglene uši no Što će bogataš doći u carstvo mebesko. Pa ipak tako mora da bude u današnjem društvu. I univerzitet i Trgovačka, Omladina i Beogradska Zadruga i svi omi, kojima je on Činio, imali su za dužnost da svečanim pogrebom dadu izraz svoje zahvalnosti. Ćelović je bio i umro Ikao potpumo privatan čovek, ali je njegovo bogatstvo prelazilo mere prosečnog, omo je bilo jedna socijalna, pojava. Sociolopija proučava bogatstvo po njegovom poreklu i upotrebi. »Narnodno Blagostanje« je časopis za društvena pitamja ud ono bi sa te tačke gledišta imalo da zabeleži smint Ćelovića. Ali se mad otvorenim grobom ne piše istorija. »Матодпо Blapostanje« misli da, neće odstupiti od toga pravila, ako progovori nekoliko reči o poslovnim metodama pokojnog Сејоупба..

“Neobično popularni Skerlić uspeo je da dzraz »bankokratija« veže za ime Milorada Draškovića. Pod bamnkokratijom u običnom wmislu, razume se dskopišćavanje ulticajnog položaja, u korist kapitala, orgamizovanog u bankama. Ćelović nije nikada imao nikakve javne funkcije, on je celog veka bio privatan 60-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 477

vek. Pa ipak je mjegovo ime уетапо га ђалтоктањуји. On mije

таобао biti alotivan Đamnkokrata, jer za to treba imati položaj. Ali je on bio prvi pasivni bankokrafa u Srbiji, prvi korisnik ban-

kokratske slabosti srbijanskih političara. Kod bankokratije je

potrebno najmanje dvoje: JOJ iitular zvanja i jedna bamka

koja se koristi.

Ovaj drugi bila je Beogradska Zadruga.

Ćelović je bio obdarem silnom životnom mudrošću — ројау ne tako redak kod Hercegovaca. Ta osobina, Која uvek vodi uspehu, sastojala se kod Ćelovića u vrlo weštom megovanju idobrih veza sa najuglednijim i najuticajnijim ljudima. On je bio radikal. Kroz uppravmi i nadzomi odbor Beogradske Zadruge sprovodio je on isistematski pojedine uticajne i ugledne radikale. Svi su radikalski mimistri finansija prošli kroz tantijemu pokojnog Luke. Tantijema „kod mjega nije bila welika, ali tan. tijema: obavezuje. Pored toga on je održavao uspešne veze i sa, drugim grupacijama — i reakcionamnim protivradikalskim. Na taj način je uspeo da provede Zadrugu i sebe u njoj kroz bure i okršaje, kroz koje je unutrašnje politički prolazila naša zemlja. Prebacivalo mu se da je žrtvovao svoga, prijatelja Kostu Taušanovića, jer je takav kurs bio. Taušanović je učinio Krivično delo i po višoj prawdi on je imao biti osuđen. Ali bi Taušanović ostao metakmut, da se mije imao prineti na уп.

Ćelović je odavno prestao biti irgovac. Po strukturi svoga, imanja оп je bio nentijer, a po svojoj delatnosti bio je direktor banke, — ne tehnički, — već poslovno-politički. On je u stvari TUkovodio Beopradskom Zadrugom i zbog toga je oma tako briljantno prošla, bolje no jedna bamka u Srbiji, pa čak bolje no i Narodna, Banka. Današnje bogatstvo Lukino rezultat je -poslovnog: uspeha Beogmnadske Zadruge, a, ovaj ima tri izvora.

Za prvi Luka nema velike zasluge. Zadruga je uspela još od svoga početka da se akreditira kao popularna marodska banka. Ona je upravljala štednjom iiromašnijih beogradskih redova, a, ti su ulozi najlukrativniji. Kamata, ikod tih ulagača ne igra ulogu. Drugi izvor uspeha Zadruge leži u skoku alkoija, Narodne Bamke. Beogradska Zadruga je bila godinama ро денniciji protivnica Namodne Banke. Poslednja je u ličnim odnosima, bila netrpeljiva, prema radikalima. Beognadska Zadruga je bila, mobilizaciono mesto radikala protiv Narodne Вашке. Par pula je čak Dilo povora, namočito posle balkamskih matova, kad se роkojni Paču ozbiljno razišao sa upravmim odborom Narodne Banike, da će se Monopol emisije preneti na, Beogradsku Zadrugu. Bilo je mnogo madikalskih inktelektualaca, koji su ma to ozbiljno pomišljali, ali među njima mije bio Luka. On je smatrao da Narodnu Bamiku treba osvojiti, onako kako se osvajaju akcionarska, društva: konceninacijom poseda Wikcija. On je to i izveo 1912. godine. U tom je bio dobar organizator. Na, zboru Narodne Banke, početkom 1920. godine, dobacio je g. Атза Stamenković pokojnom Luki, da vodi radikalne ministre Као pse na, hancu i da, jm je za ovaj zbor podelio alkolje.

Treći i najplavniji uzrok poleta Beogradske Zadruge leži u osiguravajućem poslu. Zadruga je bila prvo srpsko, domaće, nacionalno ·društvio za, osiguranje. Ćelović, koji je, kao što se kaže, bio macionalni radnik, umeo je to vrlo vešto da afišira,, premda, se ne može poreći, da su i svi ostali uslovi та raviće topa, posla, kod Beogradske Zadruge bili vrlo povoljni. Ali ni izdaleka, ne bi bio tako veliki uspeh Beogradske Zadruge u tom poslu, da, mije Ćelović jednoga dana uspeo da ubedi radikalske ministre, da država treba da osigura kod Beogradske Zadruge sve svoje zgrade. Država nikada ne osigurava kod drugoga 570је љотаде iz prostog: razloga, Što je sama najveći osigurač. Ta,j banikokmatski uspeh Ćelovićev doneo Je Zadruzi u toku godina vilo lepe prihode sa, relativmo neznatnim pnimikom. To je i bio neposredan povod osnivanju osiguravajućeg „društva »Srbija«.

Вал ока ја тије sredstvo za podipanje narodmog blapostanja. Ne može se umeti u pamteon državnik bankokrat. Ali Luka Ćelović mije nikada dmao mi ikakve službeme funkcije; on je bio uvek privatan čovek. On nije u stvamni bamkokrata, već je genijalno #skorišćavao bankoknatsku labost maših političara.