Narodno blagostanje

Страна 490

Južnoj Srbiji. Samo pri tome treba imati u vidu, da je ono mprilično oda:vna, otkupilo taj teren od g. Rade Pašića, koji je imao igključivo pravo na, njemu, a da su pregovoni imajali više od dve godine.

Sasvim drugojačije stoje stvani sa tvrđenjem da je emgleski bankar g. Freeman postao gospodarom industrije mekoga drveta u Bosni i da je ta odluka najnovijeg datuma, i rezultat ŽeЦа za forsinanje toga posla.

G. Freeman zainteresovan je kapitalom ma mašoj teritoriji

. verovalmo i još pre nego što se ona nazvala službeno jugoslovenskom. On je jedan od onih engleskih Картанеа, па Које зе паајапјала bečka Amglo-Austriska Bamika, koja je posle nata uzela englesko podamstvo. Ta je banka imala učešće u zagrebačkoj Zemiliskoj Hipotekamoj Banoci. Bečki porttelj Amglo-Austriske

Bamke, Која je likvidirala u Austriji, preuzela je bečka banka

Kreditanstalt, koja je zainteresovana u Jugoslovenskoj Udruženoj Banci. Ova bamka je glavni akcionar velikog drvarskog ртеduzeća »Eksploatacija« d. d. Kaže se da, je g. Freeman dao zajam ovom poduzeću od 700.000 funti sterlinza, da, bi omogućio njegovu sanaciju. Kako je g. Freeman odavna zainteresovan u ovom poduzeću, njegovo dalje angažovamije obična je mena za, spasavanje već uloženog kapitala, pošto se, sa pravom, pronašlo da роsle ozbiljne isamacije, koja, je odista bila i preduzeta, ovo društvo može da bude još vrlo napredno. —

Mi ne mnamio, da, bi postoji kakva, veza, između с. Етеепата, i njegove londonske grupe sa jedne strane i Chemical and Wood ·'Ltd. sa, druge. Mi ne verujemo u mo. Ovo je društvo osnovamo u mamerni ida. kupi drvansko poduzeće „Teslić« u Bosni. Kapital mu „zmosi skoro 300 miliona, dinama. Ono je kupilo ceo paket akcija ·Praštedione i veći deo mplatilo gotovim movcem. Ka:zalo se, da dru„štvo ima nameru da podigme fabriku veštačke svile i zamalo što :ве nisu pokrvili Zagreb i Sarajevo oko toga, gde će biti fabrika. Međutim kao da osnivači nemajju više te mamere. U novinama, se kaže, da ne mogu ulaziti u tako jedno wskupocemo industrisko poduzeće, dok ne dobiju zaštitnu carinu. Nama, ovo izgleda, smešno. Istima, za vreme inflacije naš je seljački svet pokazao prilično &klonosti Ка luksuzu, ali s obzirom na kupovnu snagu mašeg naroda ma, selu, usled muskih cena poljoprivrednih proizvoda, teško da se može očekivati da će maš seljak kupovati svilene ča„Tape — makar i od veštačke svile. A alkio 'reba naših nekoliko gradova da budu jedini kupci, onda, teško da bi se mogla podići fa·bnika; i. od deset miliona dinara, pa da rentina. Očigledno je, da је .pitanije zaštitne carime, ako ono odista potiče od Engleza, jedam izgovor. U musto kolosalne fabrike svile mi smo doživeli, da to englesko društvo obustavi celokupan pogom, usled oskudice u va:gonima. Nije mukajkva, tajna, da vlada velika oskudica m Yagonima na uskotračnim Željeznicama, u Bosni i Hercegovini. Ali kaikio se objašnjava, da, sva, druga velika, poduzeća, rade a da »Теsliće ne može da, krene mapred? Зуакако та зада је пеозротла,

činjendca da, novi engleski kapital, koji je ušao u mašu zemlju,

nije održao mi pogon u obimu, u kome je on obavljan bez njega.

Kao treća rupa za ulaz emgleskog kapitala u našu zemlju predstavljeni su Vojnovićevi šumski kompleksi u Crnoj Gori. Tačno. je, da se u tim kompleksima nalazi dvadeset miliona dinara engleskog: kapitala, ali je on tamo ušao još pre tri godine i Каko dzgleda, protiv volje Engleza. Bar oni tvrde, da ih je beogradska direkcija, uvulkla, u taj posao protiv njihove volje. Vrlo je lako miogućno i pojamno, da, su Englezi odlučili da unesu move Кар]tale i stave taj kompleks u pogon, da bi spasihi prvih dvadeset miliona dinara. Nama, je nemogućno znati, da li između British Trade Corporation, koja је mložila novac u te crnogorske Котlekse, a, koja spada u konsern londonskop: Rotschilda, i g. Freemana ima ikakve veze, sem one preko Udružene Jugoslovenske Banke. |

Četvrti i majnoviji malef, engleskog: kapitala treba, da, leži |

u Ččinjemici, da je g. Freeman kupio paket alkcija drvanskog društva »Krivaja« d. d. u Zavidoviću (25% od ukupne glavnice), koji

je pripadao bečkim Mkuampitalistima Hisler i Ortlieb, a bio založen

kod Kreditanstajta u Beču. Mi nemamo nikakvih elemenata u ruci, ma, osnovu kojih bismo mogli da tvrdimo, da је ta kupovina sa-

mo prividna, ali želimo da povodom svega ovoga ipozorimo či--

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Број 30.

taoce na izvesne poznate događaje, koje treba dovesti u vezu ·sa, gornjima. .

U nedrima naše drvne industrije odigravaju se poslednje godine neobični događaji. Industrijalci su podeljeni u dve grupe. Mali, koji se nazivaju domaćim, napravili su jednu čvrstu orgamizaciju i istakli front, pa, čak i ušli u ofanzivu protiv velike drvne industrije, koju nazivaju stranom. Uzrok organizacije domaće šumske industrije takođe je stara pesma, koja se svakodnevno ponavlja u macionalnom i međunarodnom životu: borba око wsdirovine. Mali kažu: da mjihove pilane veći deo godine ne rade zbog mnemanja sirovina, — Uprkos mašem basnoslovnom bogatstvu u šumama. Sve šume komercijalno infteresanine, kažu oni, date su putem ugovora, velikim šumskim poduzećima. Ovi su wika.parisali najveći deo interesantnih šuma, i to pod uslovima vrlo povoljnim, povoljnijim mo što su oni pod kojima. rade prvi. Njihovo gledište je alkceptinala ikraljeviska wlada i to je došlo do izražaja u zakonu o maštiti domaće šumiske imdustrije, koji smo mi doneli u kratkom izvodu u svoje vreme.

Osnovna ideja, toga zakona je, da se oduzme nešto velikima i ustupi malima. To mije lak zadatak. Ma kakav bio način, kojim su veliki došli do svojih šumskih koncesija, one su dobile dužnu pravnu formu i predstavljaju danas stečeno pra.vo. Pravnim posmatmanjem jedam deo zakona se može izvesti samo tako, ako veliki pristanu ma to dobrovoljno. Koliko smo mi dzveštemi ima dobre volje, tako, da se celo pitanje kreće oko toga, »koliko«. Pynimodo je da veliki gledaju da izađu iz ove Krize sa što mamje žrtava. Svalkaiko da, je njihov najjači argumena pravni, ali u poslu sa državom i pravmi i etički i poslovni argumenat mmogo je jači kad ima i političku podršku. Stran ikapital amgažovam kod mas ibnami se, kao i u oelom svetu, između ostalog i apelom па diplomatske predstavnike zemlje, čijeg je on porekla. Alustriski diplomiatski predstavnik ovde ne može imati onaj autoritet, Кој ima englesiki.

Da me bude taj priliv engleskog: kapitala, u stvari defanziva stranog kapitala uopšte u drvnoj dnduistriji?

Mi ćemo drugom prilikom govoriti o stnanom kapitalu uopšte, kome smo mi u načelu veoma, naklonjeni. Ovom prilikom želimo samo da istaknemo našu wvagnu mpretpostaviku, :da je celokupan pokret poslednjih meseci, nazvam invazijom engleskog kapitala u mašu drvnu industriju, jedan strategiski raspored za odbranu u prestojećim pregovonima. G. Freeman je podpredsednik naše najveće banke Udružeme Jugoslovenske Bamke, :koja je i po istruiktuni svoje uprave i po svojim vezama u zemlji i ma sinami i po svom maslonu mai Rotschilda, jedan faktor, koji broji i u Ministarsbvu Šuma.

Процес прочишћавања :OJUHO" са у нашем банкарству није

још завршен. Доживјети ће-

мо још битне промјене па

чак и изненађења. Сада је на реду Прва хрватска обртна банка.

(Основана је године 1906. са главницом од пол милиона круна. Како и име каже, имала је водити рачуна о подмирењу кредитних потреба обртништва Загреба. Послије рата развитак је ишао брзим темпом и мало по мало све је више губила свој првотни карактер. Дионичка главница била је повишена, на 20 милиона динара а финанцирала је и индустриска подузећа. Дапаче успјело јој је да знатно ангажира и Чешку индустриску банку из Прага.

Међутим било је знатних губитака пак је дионичка главница била отписана од'20 на 10 милијона а онда опет новом емисијом подигнута на 15 милијона динара. Преко половине акција било је у рукама Чешке индустриске банке, која је за директора ставила управитеља своје филијале у Љубљани. _ | .

Међутим 'ни послије тога развитак није био бог зна какав. Најбоље се види из чињенице да су акције нотирале 30 динара док је номинал 50 динара. Ни сама Чешка инду-

Прва Хрватска Обртна Банка — Загреб