Narodno blagostanje

Страна 520 НАРОДНО

taritlski odbor. Ujedno da, se već jedanput pristupi osnovnoj i svestranoj reformii sveukupne tarife, koja je već pnije godinu dana stavljena, m izgled.

U pitanju organizacije željezničke uprave шКагије ке па, nepovoljno matepijalno stanje željezničke .eksploatacije, koja, iskazuje kronične deficite, kao i na to, da, se od Htarifske molitike uslijed slabog ekonomskog: nivoa našeg naroda i od mpovećamja, transporta, uslijed samog wulkcesivnog razvitka maše privredne „produkcije ne mogu u doglednom vremenu dobiti potrebna velika, sredstva za, tehmičko osposobljenje maše željeznice. Potrebno je prema, tome mipreduzeti sve racionalne mere modernih željezmičkih eksploatacija a to pored vodjenja jedme racionalne tarifske politike i racionalizaciju wvog +ehničkog i administrativnog rada. Naročito u pogledu administrativne reorganizacije обгалјаže se potreba oprobanih mprincipa privatno-privredne organizacije rada po uzoru inostranih uprava. Ali uza sve te mjere Dostoji i dalje neminovna, potreba, da se tramsporini kapacitet naših željeznica podigne još daljnim znafnim investicijama.

Po referatu g. dr. V. Besarovića u Bosni i Hercegoут! од (Озјођодјепја- до danas 'озеба se ikonstantna oskudica vagona. U zimu 1929. indwumtrijalci su dobili svega 30—40% mpotrebnih vagona. Potrebno je da se vozni park фоуеба ла пајтапје 1000 otvoTenih teretnih vagona tipa K. L., KK. B.i L. S. i 500 zatvorenih vagona. Sa naručemih 1.500 vagona, znatno će se pomoći privredi. Sadašnja oskudica bi se znatno smanjila, kad bi se vršile sistematske opravike pokvarenih vagona. Sarajevska radionica me može da potpuno dskoristi svoj ikapacitet, pošto nabavke najnužnijeg materijala, traju po nekoliko meseci, a, često i godinu dana.

Dalje je smetnja saobraćaju što mema (dovoljno staničnih цгедбаја 1 Којозека za utovar, istovar i mpretovar robe. StovaTišta pri kolosecima su malema. U Sarajevu i u drugim mestima u Bosni oseća, se oskudica magazina. Na mmogim stanicama Oseća se nedostatak mostnih vaga. U Posavini, cde se godišnje 12702i ORO 4—5.000 vagona, robe, preko je potfeban jedan željeznički most na Savi, koji bi spajao Slavonsku Raču sa Bosanskom Račom. Neminovno se traži da se uvedu Dbrzoteretni vozovi iz Hercegovine na pruzi Užice Beograd i da se na taj mačin omogući blagovremena ођртета voća i povrća, koje u Hercegovini vrlo rano dospeva, te može naići na vrlo dobru prođu u Beogradu 1 većim mastima.

U Gružu je potrebno proširenje operativnog: DrostoTa, Željezničke stanice, koja je na samoj obali u Gružu. Željezničke tračnice treba da se u Gružu produže u pravcu Rijeke Dubrovačke.

Pretovar u Bos. Brodu povod je u najnovije doba naročitim pritužbama, pošto mpretovarivanje robe iz mormalnog koloseka u uski i obratno sporo i slabo funkcioniše.

U cilju što iuspešnijeg pretovara preko je potrebno da se sagrade „dva, uzdignuta, koloseka, za šinoke i uske vagone gde bi se moglo postaviti 50 vagona u jednom mravcu i vršiti ртеtovar a Ja rinfusa automatski. Pored toga su potrebne dalje mere, među Којшта su mnajvažnije mabavka magnetičnog automata i potreban broj baraka ia radnike.

Sve gore mavedene mere biće efikasne alko se započeti таdovi na probijanju tunela na Ivan Planini dopune odstranjenjem zupčanica, sa, obe strane. Međutim potreba privrede Bosne će se moći potpuno podmiriti tek onda, кад ве izvrše normalni 26ljeznički wpojevi kroz Bosnu, koji su već ma konferenciji u januaru 1927. svrstani među one radove, ikoji se u opštem interesu imaju Što pre izv?Šiti.

U waobraćaju ma prugama uskog koloseka na području predratne Kraljevine Srbije valja posvetiti naročitu pažnju pre-

а па тада trajekata, Zabrežje—- Boljevci i Smederevo—Hovin

obala, i treba tehničkim izmenama i dopravcima, omogućiti neprekidni rad tih trajekata. Od kapitalne važnosti za mpnivredu zaipadne i jugo-gapadne Srbije je podizanje mosta kod Zabrežja. Tim mostom omogućila, bi se nesmetana veza tih Ктајеуа sa 56vernim krajevima, naše Kraljevine.

БЛАГОСТАЊЕ Број 32.

В. РОТЕМТ Referat g. dr. V. Djurđevića

Današnje stanje puteva u Kraljevini je sledeće: Državni putevi izgrađeni 19.054,2 km.: državni putevi neizgradjeni 1.260,7 km.; svega 13.341,9 Јат. — Nedržayvni zemaljski putevi izgrađeni 5.277,5 km.; neizgrađeni 368,3 km.: svega, 5.645.7 km. — Samoupravni putevi I. reda izgradjeni 4.703,9 km.; neizgradjeni 667,0 km.; svega, 5.970,3 km. — Nedržavni samoupravni putevi II. reda, izgrađeni 7.065,83 ikm.; neizgrađeni 1.855,6 km.; svepa, 8.921,0 km. — SBreski putevi izgrađeni 2.379,4 km. — Vozni i jahač. putevi izgrađeni 2.734,3 km. — Putevi subv. opštin. izgrađeni 1.906.2 ikm.; neizgrađeni 16,0 km.; svega 1.929,0 km. — Dovozni putevi do žel. stanice 23,6. km. — Ukupno puteva na teritoriji direkcija Kraljevine 40.812, 6 km. —

iz ovih se podataka vidi da je mreža suvozemmih putevi u našoj Kraljevini veoma mala i da ima velikih nedostataka. Među prve nedostatke spada to, što su nam mpostojeći putevi u lošem stanju, što ne Ipristupamo mjihovoj popravci na vreme, što ne gradimo nove po potrebi, i što, u koliko to i činimo, ne činimo uvek u interesu privrede pojedinih krajeva, te nam mnogi bogati predeli ostaju pasivni, jer su lišeni mogućnosti, da svoja, ekonomska dobra šalju u potrošačke centre ili obratno, da se na njima snabdu svakodneynim potrebama.

O. REČNO BRODARSTVO Referat g. Mila Obuljena

Nema upravnih zakona za rečno brodanstvo, nesređena, je rečno-brodarska, uprava i zbog 10 зе Код паз nije vodila ni rečno-brodanska politika,

Organizaciju eksploatacije državnog plovnog parka, ттеђа uređiti. Velike su neprilike u pretovafru robe dz vagona i šlepove i obrnuto. Referent se dotakao užasnih neprilika u pretovaru robe u Bos. Brodu.

Potrebna je izgradnja trgovačke luke u Beogradu i Novom Sadu, i геактуасја pristaništa u Bačkoj Palanci. Jednako je роtrebna, izgradnja zimovnika.

Treba omogućiti da na kanalima Kralja Petra i Kralja Aleksandra mogu ploviti osim čšlepova takođe i naši mparobrodi, naročito remorkeri. Jednako treba unaprediti plovnost i obezbediti redovnu plovidbu u Savi, Dravi, Tisi i u Begejskom kanalu. Na Savi urediti plovnost do Zagreba. Iznešene su mnoge žalbe zbog: neverovatno mzapuštenog stanja naših pristaništa. Potrebna je saradnia između rečnog i pomorskog brodarstva na morskom sektoru Dunava i zastupstvo naše države u Dunavsko Hvropskoj Komisiji, jer ona ima ma to pravo prema interesima, naše trgovačke zastave. Predložena. je revizija taksa, koje plaćaju broдо] та (ртазђајатје.

Treba, doneti carinsko-rečno-brodarski pravilnik, naročito IP međunarodnih obveza. Pokrenuto je pitanje o radnoj snazi, naročito onih masa, koje rade oko utovara, istovara i ipretovaTa. Jedan odeljak neferata posvećen je obeležavanju plovnog toka 1 о signalima za, bezbednost plovidbe. (U referatu se traži da . Uprava Pomorstva 1 Кеспог Saobraćaja revidira njen stav u pogledu prava Komona na izravnu prepisku ба Каребашјата pri-. istaništa, kao i u pogledu upravnog položaja svih ka:petamija, ao prvostepenih upravnih vlasti).

Na kraju relerata 'dolkazana, je neodloživa, potreba da se hitno uredi pitanje o trgovačko-rečnoj, saobraćajnoj i prometnoj statistici prema savremenim načelima.

7D. POŠTA, TELBGRAF TI TELEBON . Referat g. Mohoriča

U toku oi deset godina izgrađeno je u našoj zemlji 2.554 km. teleprafskih linija, 8.648 km. međugradskih telefonskih linija i 4965 'km. linija u gradskim mrežama, montirane 51 četiri automatske telefonske centrale, četiri radio-telegnalgke stanice, jedna radiofonska stanica, i organizovan je poštansko· automobilski saobraćaj na 45 linijama sa ukupno 8.051. km, dužine. Premda ovaj rad predstavlja i za naše prilike jedan velik