Narodno blagostanje

Страна 578

вом Саду, Моравску са седиштем у Нишу и Вардарску са седиштем у Скопљу. Београд са Земуном и Панчевом сачињава самосталну управу Града Београда као Престонице. На челу сваке Бановине стоји Бан који је ван кате- | горија Закона о чиновницима, |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 35.

У закону је спроведено начело деконцентрације управне власти. Велики број надлежности прешле су у делокруг Банова, који раде потпуно самостално и под сво: Јом одговорношћу а по упуствима и под врховним надзором надлежних министара,

ТИНА any.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Stanje Narodne Banke ma dan 30 septembra — Metalno pokriće pobolišava se i даце | у милионима динара : 31. ХП | 8. ТХ ||-15. 1Х | 22 Ту 30. IX 5 1928 1929 1929 1929 1929 5 у злату, сребру и страној E монети“). - . .||1185.8. 1230.7| 1230.7! 1230,4 1223,7 = || У депоима на страни““) || 230.5) 271.8! 282,7! 2546) 2817 = укупно || 1416,31 1502.5| 1513.4/ 1485,0| 1505.4 Š Ha padyHy kypane paanuge || 702.09) 926.5| 960.7| 963.0| 999,6 | укупно || 2119.2) 2430.0] 2474,1| 2448.9| 2505. 0 5 на менице . · .||1470.5)| 1331.1| 1337.6| 1315,8 1323.9 = | на хартије од вредности || 253.8! 253.4! 2659 262.7| 266.7 со | ykynuo || 1724.3| 1594,5| 1603.5| 1578.5| 1590.6 | рачун за откуп крунских s: новчаница .. · || 1065.6| 985.6| 985.6| 985.6! 985,6 5 2: || рачун привремене размене 292.5) 227.8| 227.8| 227,.8| 227,8 = || по зајмовима на бонове || 2966.3 2999.8) 2999,8| 2999.8| 2999,8 укупно ||4.324'4 4213,2! 4213,2) 4213.0) 4213.2 А А а Новчанице у оптицају . 5457.2) 5636.5| 5596.2! 5544,8! 5695.2 Држ. рачун прив. размене . 292.5| 227.8| 227.8] 227.8) 2278 Потраживање државно по разним рачунима . . || 283.0] 126.6) 159,6) 167.8! 123.8 25 по жиро рачунима 251.3| 830.5| 893.6) 906.,3! 825.7 8 5 || по разним рачунима . .|| 521,3! 173.6 171.8 151.2) 199.4 S укупно || 772.6) 1004.2) 1064,9 1058. 1025.1

*) Y asnary 94.0 мил.; у сребру 17.5 мил.) у страној монети 0,2 мил.

##) Износ девиза у зл. Динарима по законском прератном паритету.

Naivažniia pojava u staniu Narodne Banke od 30. sept. је nov porast deviznog stoka za čitavih 61.4 mil. din. Time је dostigao visinu od iedne miliarde dve stotine osamdeset miliona. U nedelinom pregledu Narodne Banke nalaze se salđa pojedinih računa. Naravno da se iz nih ne može da vidi ı obrt. Ovai pak može da bude takodie vrlo interesantan. Iz stania se na pr. ne vidi, da su u toku prošle nedelie izvršena Znatniia plaćania u inostranstvu za račun države. Kad u prkos tome imamo porast deviznog stoka za 61 mil. din., onda znači, da ie priliv deviza bio vrlo obilan. Jedan deo priliva dolaz! usled realizaciie opštinskog zaima mw Švaicarskoš. Ukupan zajam iznosi oko pet mil, dolara. Od toga ide tri miliona dolara na otplati duga Chase Security Corporation, iedan milion „ugoslovenskoi Udruženoi Badjci (takodie u otplatu duga), tako da opštini ostaie oko 50 mil. dinara (blizu milion dolara). To potvrdiuie i porast dugovania bančinog po raznim računima, (za 49 mil. dinara), zde se nalazi i račun Državne Hi. potekarme Banke, (preko koie Beogradska Opština obavlia Svoje bankarske tranzakciie).

Druga upadna ројауа је зтапјепје depozita ma Хто-гаčunima za čitavih 91 mil. din. To ie bilo za očekivati. Bilo da ie znatan deo tih depozita mobilizaciia stranih trgovaca, kuDaca maših domaćih proizvoda, bilo da ie on kasema gotovina naših banaka, on ie kratkoročne prirode: on ie na prolazu kod Narodne Banke. To ie dobar znak.

Kao što smo u prošlom broiu napomenuli, za ultimo se imalo očekivati smanienje državnog pDotraživania, zbog veli. kih isplata. Država је odista podigla sa svoga računa, ali relativno vrlo mali iznos: 44 mil. dinara — premda ie septem-

bar vrio iak mesec.

Dugovanja bančina po vidjenim iznosila sm 22. septembra 1225 mil. dinara, a 30-og 1150 mil. din. Smanienie iznosi 77 mil. din. Toliko ie banka isplatila DO raznim računima. Kako su isplaćeni zaimovi skočili za 12 mil. din. (lombard za 4 mil. i eskont za 8 mil. din.) i kako ie Narodna Banka izđala 61 mil. din. za kupovinu deviza, to ie celokupan opticai skočio za čitavih 150 mil. dinara.

Ukupan opticai novčanica 30-og septembra iznosi 5695 mil. din. Ukupno pokriće поубатса iznosi (u zlatu, srebru, novcu i devizama) 2505 mil. din. Znači, da pokriće iznosi 44% od oplicaia. |

Ako se opticaiu novčanica doda dugovanie bančino po žiro-računu (od 825 mil, dinara), onda ukupna pasiva za pokriće iznosi 6520 mil. din. i Dokrivena ie sa 38,4%.

Pokriće se pobolišalo prema 22. septembru.

Zagrebačka berza

Novčano tržište. Likvidacija ultima. ma da su obaveze bile znatne, ier pored ultima mjeseca imali smo i ultimo kvartala, izvršila se ie glatko, zahvaljiuiući velikim pofraživaniima novčanih zavoda na žiro računima. Mnogi novčani zavodi raspolažu sa tolikim iznosima, da ie zbilia problem, kako ih plasirati, da se barem donekle očuva njihova likvidnost.

Potražnia za kreditima, u koliko ie u stanju da pruži uobičajene garanciie, može danas lako biti pokrivena. Dapače možda i uz niži kamatniak nego što ie to bilo pred nekoliko mjesci. U tom pogledu mi se razlikuiemo od novčanih tržišta inozemstva: mi naime imamo nešto lakšu situaciiu пего što smo ie imali raniie.. dok je na drugim miestima upravo obratno. To je i iedan. dokaz više kako naše novčano tržište slabo funkcionira i ioš slabije reacira na prilike u inozemstvu.

Za sada su novčani zavodi u тпого тапјој тшјел песо raniie upućeni na inozemne kredite, pak po tome internaciionalno poskuplienie kredita 105 za sada ne osiećamo. Tek kasniije, ako bi novčano tržište bilo napeto. i kad bi bili primorani. da u znatnoi mjeri apeliramo na inozemne kredite, osie-. tili bi što se je međiutim vani dogodilo. Ona naša poduzeća, koja imaiu izravne inozemne kredite, naravno da već osicćaiu poskuplienjie kredita. Nu ti su krediti ioš uvijek jeftiniji nego dinarski krediti pak ni sa te strane za sada ne treba očekivati nikakove bitne promiene.

Sa osobitim se interesom prati nastoianie oko fuziie vecelikih banaka inozemstva. Prevladava uvjerenie da ćemo i mi morati krenuti tim pravcem. Već se sada prave nagadianija tko će s kime da ide: ali su 'to ioš samo puke kombinaciie.

Devizno tržište. Promet devizama biva iz fiedna u tiedan sve veći i veći. U pojedinom tiednu zna doseći i 75 miliiona dinara miesečno. Naprotiv promet Beograda ne izmosi ni DOlovinu, bar u nekim tiednima. Ovdie igra bitnu ulogu što se u i oko Zagreba sve više i više koncentrira uvozna trgovina koja treba znatne iznose devize. Poteškoće beogradskog tržišta mnogo su doprinjele jačanju pozicije Zagreba. Danas Zagreb dominira i u onim krajevima, koji su ranije gravitirali ka Beogradu. To vrijedi osobito za tekstilnu struku. Koniuktura ie odlična i svakog: se dana proširuie tržište, a tekstilna struka i treba naiviše deviza. Ove će godine devizni promet zagrebačke burze biti znatno veći nego prošle godine, što izgleda da neće biti slučaj na beogradskoj berzi.

Narodna Banka znala ie nekih sastanaka intervenirati 1 за 7—8 топа dinara. Ponuda deviza znatna je ali je Do-