Narodno blagostanje

5. октобра 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 569

Инвестмент-трестови

— Чиниоци американске берзанске спекулације —

Е. Шта је то инвестмент-трест

Американски инвестмент-трестови, у данашњој форми, која нас и нарочито интересира, су финансиска предузећа. Могли би их назвати банкама, јер природа њихових :0слова одговара пословима, који припадају обиму оанкарског занимања. Како се оанке према специфичној природи својих послова деле у поједине гране, као што су то HOBчаничне, депозитне, кредитне и емисионе банке, трговачке, занатлијске, индустријске и пољопривредне, есконтне, хипотекарне и ломбардне, тако исто су и инвестмент-трестови један специјализиран банкарски тип који се бави нарочитом граном: емисионим и финансиским пословима.

Према томе може се формулирати следећа дефиниција: инвестмент-трест је предузеће, правно лице, које се бави банкарским— финансијским пословима. Али како се тим пословима баве и банке, које немају нити желе имати ничег заједничког са иввестмент-трестовима, то се мора у дефиницији истаћи и оно пословање, које даје тим трестима типично обележје: емитирају се хартије од вредности, којима се и тргује; управља се разноврсним ефектима, прибављају се разни ефекти, а за протувредност тих ефеката издају се

продају се нове, властите хартије од вредности (акције, o — chares, bonds).

Да се избегне евентуалном неспоразуму потребно је напоменути, да је горњом дефиницијом ' конкретизирано типично, идеализирано пословање инвестмент треста; јер поред тих послова врше се мање више сви тако звани редовни банкарски послови, наравно без оних, који су везани уз нарочите концесије или привилегије.

инвестмент-трестови су енглеско-шкотског порекла, а финасиска историја их познаје исто тако дуго, као и сам модеран капитализам. У току времена је принцип остао непромењен; инвестмент-трести су увек још посредници на тржишту капитала: с једне стране преузимају читаве емисије, а са друге стране удовољавају тражњи за ефектима. Б. Узроци полета инвестмент-трестова у Америци

Оно што нас у првом реду интересира, то је питање, зашто да показују баш инвестмент трестови у Америци тако огроман полет у току последњих двеју годинаг

Три су момента, којима се тај ванредан полет може објаснити:

га) опште економско стање у Сев. Ам. Државама;

6) психолошке чињенице и

в) гмериканско банкарско законодавство.

Огроман полет американске привреде је факт, који је познат. Ванредно повољна и општа привредна коњукгура, обилност новца, добре зараде индустрије и трговине, високе наднице и сток берзанских курсева стварали су опште и веома оптимистичко расположење. Коњуктура се је одржавала и то упркос свим теоријама о кризама, коњуктурним барометрима и упркос свим песимистичким пророчанствима: зараде су биле непрекидно велике, а курсеви акција стално су се повећавали. Ово стање траје већ читаве две године. Позната песма о великом американском благостању, које се истицало статистичним материјалом и коју је прихватила и дневна штампа, имала ie за последицу, да се је развио опсежан култ шпекулације акцијама. Последице свих тих поменутих фактора врло су се брзо осећале: шпекулација је заузела огроман полет. Од једном, свако је хтео да буде шлекулант харти-

јама од вреднсти, помоћу којих су се постизавале велике

зараде, веће но укамаћењем улога на штедњу. Шпекулапија је почела грозничаво да се шири.

Овакве прилике изазвале су полет американских инвестмент-трестова, јер су они већ по самој конструкцији били најподеснији за пласирање ефеката. Мора се имати у виду, да је тај полет веома подупрло и американско привредно законодавство, које драконским одредбама забрањује депозитним банкама, да се упуштају у шпекулативне послове и куповање хартија од вредности. Најразноврснија финансиска предузећа, маклерски биро-и, шпекулацијске компаније, и разни конзорцијуми прихватили

фирму инвестмент-треста и тако постали тражени и актуелни. Сва ова финансиска предузећа била су једва кадра, да удовоље огромној тражњи за акцијама, и они су, заједно са ново установљеним трестовима успели да апсорбирају у току последњих двеју година поготово највећи део хартије од вредности бачених на пијацу и тиме производили све даљу хосу.

Огроман полет американских инвестмент-трестова илустрирају следећи подаци: крајем 1916. године имали су капитал од нешто преко 200 милиона долара. Крајем јануара ове године постојало је већ 172 инвестмент-треста са 1580 милиона долара, а до краја августа ове године тај се број повећао на око 400 предузећа са 2680 милиона долара.

Ш. Три врсте инвестмент-трестова

Према природи послова, којим се баве, американски

се инвестмент трестови могу делити на три групе: а, Мхед Ттиз5; b, Management Trusts; c, Supertrusts.

Фихед Труст су према својим статутарним прописима обавезни, да се придржавају већ у напред утврђеног обима послова, инвестмент листе, што значи, да се морају бавити управљањем, куповањем, продајом и емитовањем хартија од вредности, било од одређених предузећа, било од одређених привредних грана; тако на пример: од осигуравајућих друштава, банака, аутомобилне индустрије, паробродарских друштава, страних државних зајмова и т. д. Овакав тип инвестмент-треста има извесне сличности са холдинг компанијом, иако се циљеви битно разликују. »Рхед Тецејез« су најмање развијен тип у Америци; много више их налазимо у Европи, јер су они обично у вези или саставу већег индустријског консерна, код којег имају задаћу, да воде рачуна о кретању берзанских курсева и потреби за новчаним средствима дотичне индустрије. Често пута је тешко определити правац оваквих трестова, јер могу разлози њихове политике бити веома разноврсни, У Америци они купују најрадије акције подузећа комбинованог од приватног капитала и јавно-правног тела (Риге Џешне) јер су папири веома сигурни и имају шанса даљег скакања.

„Манагемент трустови“ су најчешћи облик. То су трестови, код којих има управа најшире повластице и искључиво право, да одређује смернице и правац пословања. Веома су подесни, јер могу своје интересне сфере брзо мењати, ликвидирати ангажмане и прилагодити се новим потребама. Због тога је њихово пословање компликовано и тешко прегледно. Деле се у две категорије: у трестове који раде потпуно независно и у трестове, које се осла-

·њају на веће емисионе банке. Друга форма је нарочито

у последње време веома честа, јер се показало, да се комбинацијом општих банкарских послова са пословима инвестмент треста могу постићи најповољнији успеси. Ови