Narodno blagostanje
Страна 570
трестови раде шпекулациске послове по налогу а често пута и за рачун и средствима једне веће банке, која из ма каквих разлога неће или не може сама да их изведе.
Последњи тип инвестмент треста је Супертрст, који представља нову, типично американску конструкцију. Назвати се може трест инвестемент-трестова, јер се бави искључиво само управљањем и шпекулацијом ефектима и облигацијама инвестемент-трестова. Своје облигације може издавати само на основу заложених хартија од вредности других инвестемент-трестова. Питање је, да ли су овакве гломазне формације недпходно потребне и корисне по публику, која тражи ефекте у сврху пласирања капитала » |
Интересантни су инвестмент трестови у погледу свог капитала. У Енглеској, домовини инвестмент-трестова, сматра се капитал од 10 милиона долара као максимална главница, која дозвољава успешну и прегледну инвестмент политику; међутим се у Америци оснивају у последње време трестови, са најмање 100 милиона долара капитала. Према најновијим вестима из Њујорка, пројектиран је инвестмент трест — у чији састав би имало да уђу неколико десетина банака — а који ће имати главницу од ! милиарде долара,
ТУ. Правна основа инвестмент трестова у Америци
Ма како да је американско привредно законодавство веома строго, то ипак још не постоји нарочити закон за инвестмент-трестове, Да би се омели инвестмент-трестови, који би могли бити основани на нездравој бази, то је удружење американских трговаца ефеката прописало норма-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бро 155.
тивним путем за трестове правила, која важе у 37 североамериканских држава. Према тим прописима имају инвестмент-трестови обавезу, да удовоље углавном следећим прописима: 5
1) све акције и облигације, које издају инвестмент трестови, морају бити способне за трговање на берзи и преносиве путем индосамента; |
2) водство и чиновништво мора уживати добро пословно име и имати искуства у инвестмент пословима;
3) оснивачи и вође треста морају инвестирати у трест довољан износ властитих средстава, да тиме лично гарантују и да имају лични интерес;
4) статути инвестмент трста морају да садрже следећа утаначења;
а) прецизирану инвестициону политику треста;
6) дужност периодичног објављивања о стању као и детаљиран биланс, рачун губитка и добитка, тачан списак ефеката налазећих се у портфељу за случај, да се раJB O »Fixed Tresfs«, a y случају »Мапасетеп! !гезја« тражи се прегледна спецификација инвестиција;
в) податке у погледу стварања резерве;
г) тачне податке о управним трошковима и о трошку за издавање нових емисија облигација или акција;
д) тачно ознаку евентуално одобрених бенефација оснивачима или директорима.
у
Оваква је досадашња правна основа американских инвестмент-трестова, и интересантно је напоменути, да се до данас још нису појавила банкротства,
(Следује још један чланак).
А ЛАТ
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Пре месец и по дана питали смо се у „Народном Благостању", какви. су разлози могли руководити енглеске : стручњаке у Јанговом комитету, да пристану на огромно смањење енглеског учешћа
Држање енглеских експе. рата у Јанговом Комитету
у немачким репарацијама, који не само да данашња енгле- ·
ска влада није могла да прими, већ против кога се побунио цео цивилизовани свет и у чему су заинтересоване земље морале на крају да попусте. При том треба имати у виду, да су у Јанговом комитету заступали Енглеску велики економисти. Први стручњак, Сер Џозајес Стемп је један од најјачих економиста у Енглеској, био је дуго година директор непосредних пореза, затим је био члан дирскторијума Енглеске Банке, а данас је директор једне од највећих приватних банака. Ми смо пажљиво пратили штампу, не би ли смо нашли оправдање енглеских стручњака за то њихово држање, Изгледа да је у једном сенглеском листу изашла изјава првог стручњака, али је ми нисмо могли добавити.
У међувремену смо објавили чланак Луја Брентана O теориском образложењу скептицизма у погледу Јанговог плана, у коме се налази репродукован један пасус из говора Сер Џозајес Стемпа, одржаног на годишњем збору Међународне Трговачке Коморе 1996. год. који гласи:
„Репарациони повериоци Немачке имају да бирају од двеју ствари једну: или ће водити рачуна о својој индустрији ил ће гледати да обезбеди што веће репарационе примање. У последњем случају довешће у опасност своју индустрију, а у првом репарационо потраживање".
Из овог се види да Сер Џозајес Стемп усваја потпуно Рикардову теорију о међународним плаћањима, по којој се међу народима плаћа у роби, а салдо златом или
доброписом, По том схватању Немачка може плаћати своја репарациона дуговања донде, док буде могла да извози; а док год буде извозила, конкурисаће индустриским државама. Ако се ове царинама ограде од те конкуренције, Немачка неће моћи да одговара својим репарационим обавезама,
Долазећи са оваквим схватањем у Париз на рад с експертима осталих држава Сер Џозајес Стемп наишао је на супротно стајалиште код већине експерата: ови су тражили за своје државе што веће репарационе потраживање не водећи рачуна о том, како ће Немачка да плати и не стављајући у изглед предусретљивост према немачкој роби. Њему је јасно било, да код таквог стања ствари Енглеска има да прими на своја леђа сву тежину немачке конкуренције, пошто она има царине за врло мали број индустриских артикала. Њему је јасно било да Енглеска треба да прими ризик још већег пораста беспослице своје индустрије, да би Француска и Италија могле да приме што веће суме у здравим девизама и сувом злату. Енглеска је требала да буде та, која ће за злато да купује немачку робу, за злато, којим ће Немци плаћати своја репарациона дуговања Французима и Италијанима, пошто она не мисли да приступи интегралној царинској заштити. Још више је отежан положај енглеских делегата држањем колега осталих држава у питању репарација у натури. За човека, који је био свестан, да Немци не могу платити другачије но у роби, ситуација створена тежњом свију експерата, да се смање што јаче репарације у натури, изгледала је лудом, Репарације у натури су биле једини начин да се бар један део робе, који Немачка мора извести, упути у државе повериоце. То исти-
"на није било много утешно за енглеског делегата, јер је "он знао, да ће појава немачке репарационе робе у Фран-
цуској, Италији и Белгији и т. д. да умањи прођу енгле-