Narodno blagostanje

Страна 614

а у 1929. само 628. милиона. 1927. укупно емисије износе 7.776 милиона, од чега 1.700 милиона за рачун иностранства. А за 8 месеца 1929. године само 600 милиона за рачун иностранства. Емисија акција износила је у 1922. години 674 милиона, а у 1928. години 3.010 милиона долара, на 8.050 милиона долара укупних емисија, а за 8 месеца 1929. на 6.620 милиона укупних емисија 3.657 милиона акција. Значи, да учешће акција у укупној емисији нагло расте, на штету свију осталих врста хартија од вредности. А најинтересантнији податак у горњој таблици односи се на кретање курсева акција. Она нам показује, да је просечна вредност курсева акција износила 1924. год. 100 а у 1929. г. 315, што значи да су курсеви акција скочили за 5 година за преко 300%.

Исту нам слику пружа друга, графичка, таблица која представља графички курсеве акција и курсеве облигација. Док су курсеви код акција, као што видимо, рапидно скакали, дотле курсеви облигација крајем 1927. године почињу да падају. Графички преглед кретања курсева акџија и облигација

на њујоршкој берзи; A — индекс акција

Б = просечни курсеви облигација ea EUR IRINA = A % 29 58 28 27 452 20055 jet 490[55 8 49 480+ + 95 470 93 % 160%+ 450j _| % 1926 1927 1928 1929 ; Mid-Doll 7,0" то 6,04 46,0 56) ji? 5,0 - о | " Зи | 20 МА а 120 а audi 7,0 нет

Преглед кретања кредита на њујоршкој берзи: А = кредити мешетара Б =— кредити емисионих банака = остали кредити

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 38.

Не може се назвати здравим стање тржишта капитала једне земље, у којој се занемарују папири, који су представници сигурности, и капитал се баца у наручје акцијама, као представницима шпекулативнога пласмана. Нормална је појава, да папири са сталном каматом, као што су облигације, стоје на вишем курсу но акције, Т. |. да носе мању ренту, јер су сигурнији.

Даља последица, такође штетна, од таквог стања тржишта, лежи у следећем: инвестмент-тре стова има у погледу пословне политике разноврсних, док једни воде политику врло опрезно, дотле су други шпекулативни до крајности. Не треба заборавити да је инвестмент-трест онакав, какав се првобитно појавио, имао за задатак, да капиталнстима пружи што сигурније пласирање њиховог капитала. Старо правило каже, да курсеви не могу расти до неба и да се хоса и беса смењују.

Има инвестмент-трестова, који су, предострожно и опрезно, продали папире из својих портфеља, (мањи или већи део) да би реализирали постигнуту зараду а сматрајући, да скок мора једног дана да престане. Међутим шпекулативни трестови, који су до краја држали своје папире, прошли су много боље. Први су своје расположиве капитале пласирали на берзи, где је камата за новац по виђењу (са топеу) била релативно висока.

Али, ма колико да је била висока камата, принос од ње био је незнатан према зарадама, коју су постигли резолутни шпекулативни инвестмент-трестови. Тако је дошло до тога, да су | DOO у. Америци опрезни и плашљиви.

ИТ Којим се капиталом служи берзанска штпекулација У Америци» |

У Америци нема рентијера као у Француској, т. |. људи који живе искључиво од прихода хартија од вредности. Тамо купују хартије од вредности људи, који имају своје редовне приходе, од којих живе; а у хартије улажу само капитале, које су уштедели или на који други начин стекли а неће или не могу да их употребе у продукцији. Велика је разлика у психологији рентијера и човека, имаопа хартија, који не живи од истих. Први је прожет тежњом за што већом сигурношћу, јер кад би изгубио јелан део капитала, изгубио би материјалну базу своје егзистенције. Човек, који има своје редовне приходе, који није упућен на принос својих хартија од вредности, може да унесе мало више шпекулативног елемента У пласирање свог капитала, он је много подложнији шпекулативним сугестијама. Отуда имамо дијаметралну разлику у развићу курсева на берзи у Њу Јорку и у Француског: лок у Паризу стално расту облигације, а акције падају, дотле у Њу-Јорку облигације падају, а акције скачу. У Француској су рентијери, а У Америци шпекуланти.

Наравно и у Америци су у почетку улагали само своје расположиве готовине, руковођени више тежњом за добрим приносом него за зарадом на курсу. Али кад је 1927. године почео убрзани скок и торбари разних емисионих установа почели су да обилазе капиталисте и да препоручују све »боље и боље« папире. онда се понуда могла усвојити само тако, ако су продавани папири, који су раније купљени. Та се разлика у развићу курсева акција с једне и облигација с друге стране у Аме-