Narodno blagostanje
Страна 700
РОБНО ТРЖИШТЕ
На светском тржишту житарица у току последњих
четрнаест дана било је осетљивих флуктуација, које се објашњавају последицама шпекулативне заразе у Америци, које су изискивале, да се ликвидирају ангажмани у роби, у првоме реду у житу, како би се могли покрити губитци у ефектима. Ову смо појаву раније већ анализирали. Флуктуације на продуктним берзама Америке биле су толико осетљиве, да су се курсеви пшеннце на чикашкој берзи приближавале већ доларској граници за јелан бушељ. Кулминација је била између 11. и 15. овог месеа, кад је курс пшенице флуктуирао већ испод 109 пенти за бушељ. У последње време курсеви су се нагло поправили, а последњих дана стабилизовали су се на цени од 121 до 122 центи за бушељ. Европа, која се је у последње време уздожавала од куповања американске робе, код овог последњег пада пена пшенице показивала је поновно интересовање, и констатовано је, да су: закључци европских купаца надмашили очекивања. Ова већа куповања су имала и последицу, да су се цене рапидно поправиле. Крајем прошле недеље, у суботу, јављало се чак и о некаквој хоси — али је развој почетком ове недеље показао, да су ове вести биле неосноване и да су се цене смириле и стабилизирале на поменутој висини.
У Европи цене нису претрпеле оних падова као што је то био случај у Америци, па се према томе оне нису ви повећале. Мање више остале су непромењене, код лабаве тенденције, али је тражња нешто повећана. Код нас, ситуација је мирна. Наша би роба нашла извозну конвениенцију, али се примећује помањкање шлепова, што ефектуацију послова много отежава. Ситуација је и даље мирна, пошто су се понуде јако умањиле, односно, пошто су изгубиле досадашњи интензитет.
Код кукуруза ситуација светског тржишта једнака је оној шшенице. Код нас су цене због великих понуда нешто попустиле али како је последњих дана тражња ваг. робе у правцу Италије и Аустрије оживела, то су се и цене у неколико поправиле. Повољну прођу имала је аргентинска роба, која је искористила последњу хосу американских цена и пласирала веће количине у Холандији и Белгији. Код нас цене су се кретале као што следи:
Београд, 20. новембра. — Птеница Бегеј 77-78, 2 од сто 195—190; Тиса 78-79, 2 од сто 197.50—195; Дунав 77-78, 2 од сто 195—199; Сава 76, 4 од сто 180—175; главна пруга 76-77, 4 од сто 585—7176; главна пруга 77-78, 3 од сто 187.50—177; Вршац 77-78, 2 од сто 182.50—177.05; Срем, вагон 77, 2 од сто 182.50—177.50; бачке станице 77-78, 2 од сто 185—180; шлеп Дунав 77, 3—4 од сто србијански 190—182.50; узана пруга 76, са 3—4 од сто 175—165.
Кукуруз. — Промпт, паритет Вршац, стари 145—140; Јечам. — Нови, главна пруга, промпт узанс 130—195; Пасуљ. — Главна пруга, узанс, промпт 550—520: уза-
на пруга 540—510; бачке и сремске станице 550—520; пасуљ шарен Београд 375—9860.
Суве шљиве, — Обична гарнитура 335—820; 1000—980; 95-100' 800—790; 110—129 700—690.
Брашно. — (). г. г. бачке станице 300—299; бр. 2. 280 -—-970; Gp. 5. 245935: бр.,6. 200—190; бр. 7. 160—150.
Кукољ. — Главна пруга 100—95.
Сено. — Вагон Београд 85—75.
Мекиње, — Паритет Београд са џаковима 120—105.
На светском тржишту метала примећује се тешка депресија. Узроци леже и ту у американској берзанској ка: тастрофа, која ће имати за последицу, да ће се индустријска конзумпција осетљиво смањити. Нарочито у аутомо-
80-85
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
билској, грађевинској и електро-индустрији. Да не би сувише велика производња утицала и са своје стране као нов бесистиски фактор, то су сва удружења, картели и интересна заступства произвођача металургиских материја снизили производњу. Цене свију метала осетљиво су попустиле; једино американском картелу бакра, који данас има светски монопол, успело је, да одржи цене на досадашњој висини, али и то само рестрикцијом производње.
- На тржишту слова цене су веома лабаве. Код цинка је ефектуирано нешто више закључака, због спуштених цена, али је тенденција још и даље лабава. Умањење производње је императив, кога траже сви произвођачки кругови. Недавно је на иницијативу европског картела у Бриселу утаначено 104 снижење, али како изгледа, то још увек неће бити довољно, јер се поновно тражи, да се има производња смањити на 15%, пошто су залихе неминовно · велике. Како су последњи американски извештаји јављали, да су се тамошњи стокови цинка у последње време опет повећали, то је разумљиво, да су пене још и даље у опадању. Тражња се је у последњим данима опет резервирала тако да су обрти, као и код олова, веома малени.
Код калаја је ситуација аналогна. Али како калај нема толико чврсте организације као остали метали, то се разне превентивне мере нису могле провести у оној мери у којој би то било потребно. Лондонски трговци, који су у последње време контролирали развој цена, последњих дана делимично су изгубили на упливу, и цене су претрпеле осетљиве флуктуације код лабаве тенденције.
На светском тржишту кафе се је ситуација донекле смирила. Паника, која се је појављивала последње време, и која је имала за последицу, да су се бразилијанске берзе кафе морале привремено затворити, укочена је након великог напора бразилијанске владе. Пад цена се није могао спречити, али је положај у овој недељи већ толико повољнији, да су се цене могле стабилизирати. Као разлог, који би имао објаснити пад цена кафе на светском тржишту се навађа слаба организација бразилијанског државног бироа, који контролира продају и цене кафе. Председник тог бироа је био смењен и влада настоји, да 'у што краће време спроведе реорганизацију ове установе, како би се тиме спречиле поновне панике. У комуникеју, објављеним од стране владе, се истиче, да је пад цена кафе проузроковала политичка шпекулација приликом бразилијанске изборне кампање. У привредним круговима пак се сматра, да је хиперпродукција увек још најважнији момент пада пена. При томе несме се заборавити ни на финансиске потешкоће Бразилије, која је још недавно тра: жила у Њујорку већи зајам за валоризацију кафе. Али Како су изгледи за нов државни зајам данас у Њујорку веома слаби, разумљиво је, да бразилијанска влада све овакве вести демантује. Развој цена показаће врло брзо, каква је правилна ситуација и који су меродавни моменти: или политички или привредни. ~ |
Као на свим тржиштима колониалне робе, тако сени код шећера примећује лабава тенденција. Према проценама шећерних експерата, износиће овогодишња светска производња за 24% мање, но у прошлој години; она износи 26.5 милиона тона, према 27.6 милиона тона у 1928/29. години. То би морао бити повољан знак и теоретски би пене морале показивати чвршћу тенденцију. Међутим ситуација је обрнута, а разлог лежи у томе, да су у последње време почели јавански произвођачи шећера, да напуштају међународне уговоре за шећерну стабилизацију и да иду својим путем. Након бриселске конференције је изгледало, да је споразум постигнут, али се сада јавља, да Јава ипак није усвојила програм међународне сарадње. ·
· Борба се дакле продужава.