Narodno blagostanje
28. децембра 1999.
И тако је први председник берлинске општине, наиме-
нован за комесара исте. На први поглед изгледа, да. је држа- |
ва поштедила ошштинску аутономију постављајући самог председника за комесара, али другојаче изгледа ствар кад се зна, да је он везан за инструкције прајске владе. Мало је необично, да се у једној републици највећа општипа у 86мљи стави под туторство због свог финансирања, али је то факт, и од драгоцене користи по берлинско становништво.
Истовремено стављено је на дневни ред питање царевинских финансија. Управо и то је питање изазвао сам Д-р Шахт својим меморандумом, у коме је критиковао немачку финансијску политику Милерове владе и тражио, да влада не чека другу Хашку конференцију, која се може јон дуго одлагати, па да тек онда изађе са својим финансијским проРрамом, који већ одавно спрема, већ да то учини одмах. Немачка народна привреда мора да зна какве намере има и какви је план даревинске владе, у погледу финансија, пошто су сазрели већ многобројни планови за. реформу, а пошто и сам Јангов план, такав какав је, доноси собом неопходну потребу реформе пореског система.
Немачка влада је пре тога била објавила само једпу тачку свог програма, на име: да намерава да закључи један зајам у Америци, ради покрића њезиног дефицита. „|-р Шахт је устао и против тога за. захтевом, да се престане са зајмљењем на страни. Немачка је то радила већ 2 пута у овој години: једпим унутарљим зајмом од 500 мил. марака, који је прилично рђаво прошао, и другим зајмом од 500 милиона. марака код Шведског треста жижица (који има бити исплаћен у јануару н. ”.).
Д-р Шахт је тражио, да се изнесе програм, на који ће се начин обезбедити равнотежа буџета у будућности, јер ако би овако стање остало, онда би се целокупно финансирање свело на периодично апеловање на разне повериоце.
Напад д-р Шахта на владу отворио је питање престижа. Блада је била склона, да пређе преко свега тогагали би то могло да има врло штетних последица, јер д-р Шахт ужива неограничен кредит на страни, а нарочито код американоких банкара.
Д-р Шахт је само напоменуо, да се Француска буни против тог новог немачког зајма у Америци, због тога, што сматра да ће он да поквари тржиште за немачке репарационе облигације, које ће скоро бити готове, и које ће ускоpo моћи Банка за међународне обрачупе да баци на тржиште. Д-р Шахт је имао могућности, да поквари све планове „немачке владе и због тога. је ова морала да води рачуна о његовим захтевима. А што је главно, његово је гледиште у основи врло здраво. И д-р Шахт је победио. Немачка. влада је изишла пред парламент са једним програмом, који мисли одмах да изведе, и напустила идеју узајмљивања на страни, предајући се д-р Шахту, који је обећао да створи могућност финансирања, ултима, срествима у самој земљи,
Са свим је природно било, да тако силна победа једнор приватног човека, који нема никога за собом, сем његове љубави према отаџбини и стручности једнога, финасијера, у јавноме мњењу створи ситуацију која је била незгодна по целу владу, а нарочито ресорне министре.
Ма колико да се очекивало да ће се и та криза преболети, ипак је пад др Хилфердинга, Министра финансија, био неизбежан. И он је 21. децембра поднео оставку заједно са својим државним секретаром д-ром Попицом.
Д-р Попиц се већ давно спремао да да оставку, чим је победио програм Д-р Шахта. Али д-р Хилфердинт, изгледа, да би прогутао ту лекцију од стране д-р Шахта и остао у влади, да није осетио да је атмосфера постала за њега немогућна. Д-р Попиц је у Министарству финансија био оно, што је г.. Летица код нас. Пег Министра финансија је про-
+
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 777
менио, али је у пореским питањима он био решавајући, јер је много стручнији од њих.
Што се тиче д-ра Хилфердинга, не само да није никаква штета што је отишао, већ неће бити никаква штола, ако се више не појави на том месту.
Пре рата био је он повнат јавности као социјалистички теоретичар, и то као ортодоксни Марксиста. Његово највеће дело „Финансиски капитал“ имало је за циљ, да Марксову теорију о капиталу сбради детаљније у-области финансиског капитала — пошто је Маркс имао више индустријски пред очима. Јеврејин, као и Маркс, веома интелигентан, имао је лепо име. Али од како је социјалистичка странка у Немачкој постала гуверименталном и ненабежна у свима комбинацијама за образовање владе, д-р Хелфердинг је почео да иде у десно. Повлачи се са положаја као политичар, против кога је био највећи део сопствене странке, и за кога се може рећи, да је био програматски најнесталнији и највећи опортуниста (да не употребимо стару нашу „измећар'). Он је као министар финасија одобрио кредите за оклопнице, он је допустио, да буџет разнесу интересенти; он је као социјалиста (печувено у историји света) бранио пре неколико дана предлог вледе о повишењу царина на животне намирнице. Шта има код њега још социјалистичког па чак и слободоумног>
Може бити да је и сувише велико поуздање д-р Шахта у крајње бедно тржиште капитала Немачке; може бити да ће да буде штетних последица од бруталпе штедње, коју он предлаже општинама; али је у целој овој ствари тачно, да је д-р Шахт био диктатор свима. носиоцима власти:у Немачкој. Он нема никакве Бласти, његов ауторитет је моралан и стручан. | То се зове гувернер новчаничне банке!! Тако се служи отадбини !!
OR Pa CA OE та врше air Or aa И ретка : aaa a i EI OP a O Ових дана оу јавили и GBDOU-
ски листови, да су управе казамата у Америци пустиле ЕН робијаше кућама, преко праз-
Затвор на рате!
ника — на њихову часну реч. Чућемо после правника, како је испао овај експеримент. Акт је свакако документ високе содијално-политичке свести американских државних чиновника. Али је још много даље отишао један суд у држави Вашингтону, као што ће показати следећи случај.
Шофер буде осуђен на 45 дана затвора због тога, што је стално возио непрописном брзином. Кад је изречена казна, обратио се он суду с молбом, да казну одлежи у року од 3 године, по 15 дана годишње, колике су му ферије. Он је упозорио суд на околност, да има врло добро место, да је велика
беспослица међу шоферима и да би његова егзистенција. бп--
ла упропашћена, ако би морао да одлежи од једном свих 45 дана, јер би изгубио место.
Пт ~ Pre tri содте једап паб хетшliak proučavao ie život Nemaca u poliu i selu. Šetajući .· tako iednog: dana drumom blizu MKaine, primetio ie, kako se
polovina jiednoga sela skupila i gleda radoznalo nešto, što on iz dalie nile mogao da sagleda. Kad ie prišao bliže, video je tri mečkara i četiri mečke, koie su propisno igrale. A publika ie davala prilog, koii se kretao u našem novcu izmedju
2 i 3 dinara. Kako jie našem zemliaku malo bliže prišao јеdan mečkar, čuo je da ovai peva »de de, Martine, poizrai, Martine«. Kad se svet razišao i mečkari pošli železničkoi stanici,
Jedan zanat na umoru
NGRBENNU
jer oni samo vozom putuju, on im ie tada prišao i pitao odakle
su. Oni odgovoriše iz Hrvatske, tamo imaju svoje porodice i samo nekoliko meseci u godini idu kroz Nemačku, gde sa mečkama zarade vrlo lep novac, i onda se vraćaju kući. 'Ka-
zali su da ih ima mnogo stotina partiia koji idu po Nemačkoj.