Narodno blagostanje

98. децембра 1929.

ски папири. Тешко је предвиђати за колико ће времена тај папир доћи из иностранства, али је несумњиво, да ће и последња пара расположивог дугорочног капитала бити пласирана првенствено у наше доларске папире, јер су они ван конкуренције са рентијерског гледишта.

Прилив доларских папира на тржиште капитала, по свом дејству је идентичан емисији новога државног“ зајма. Једина чињеница која би могла да успори тај процес имиграпије у у отаџбину, било би скакање курса доларских папира у тој мери, да би рента од њих била нижа од оне, осталих сличних папира.

Као што је и сам г. д-р Белин поменуо у својим чланцима, бедно стоји наш комунални кредит. Може се рећи да њега у опште нема, сем онолико, колико га пружа Државна хипотекарна банка Оно мало кредита што га добијају наши градови, то је нерегуларно и национално-економски штетно. Нису комуналне штедионице зато ту, да дају кредите својим градовима; оно што оне раде недопуштено је. Међутим инвестиционе потребе наших градова морају бар делимично бити задовољене, у противном биће угрожен културни развитак нашег народа. Хитна потреба за комуналналним дугорочним кредитом износи најмање две мили!арде динара.

Ништа боље не стоји ни са градским хипотекарним кредитом. Сем Словеначке. Загреба и Београда може се рећи. да ни тај кредит не постоји у нашој земљи. Грађевинска делатност је у осталим граповима у потпуном застоју, а има их и таквих. који имају велику потребу га њом. и чији је полет, за који већ постоје мслови. спречен оскудипом хипотекарног крелита. То {e сопитално и економско-политички штетно. Може се рећи ла незадовољена потреба у градском хипотекарном крелиту износи најмање две милијарде линзра.

Ништа боље није снаблевена хипотекарним крелитом наша пољоприврела. (0 томе бисмо питању имали најмање да пишемо, пошто је оно на!више лискутовано за послелње лве године. То је г. д-р Белин већ констатовао. па ie наш сељачки свет потпуно без хипотекарног крелита

Ми ћемо узети, ла потреба сељачког хилотекарног крелита не износи витте ол лве милијапле динара. лодатући. ла је то минималан износ који У отттте може доћи у комбинапију.

Према томе. на нашем тржишту постоји потреба за лугорочним крелитом од најмање 7-9 милијарли лин.. незаловољена већ неколико голина Ако хоћемо ла одмеримо значај-"те тражње и Ол. вос њен према целокупном тржишту капитала. оада треба да се сетимо. ла толико Исто износи пелонупан новчани капитал натте народне поивог-

е. Крајем 1928. године сви улошти на штелњу кол наших приватно-правних банака износили су 81 милијарли динара. а према рачуну коти је изралиле „Народно Благостање“ у броју 26. пелокупан наш ломаћи новчани капитал организован на наттем новчаном тржишту. износи свега 14 милијарли линара. Дакле. све што смо за сто година

ттте тели. и ми у Србији. и они преко Саве. Дунава.

и Дрине. све то заједно на наттем тржишту капитала преставља суму од 14 милитарли. Још очајније стоји са развићђем, олносно фор-

мирањем новог капитала на нашем новчаном тр-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

Страна 771

жишту. У 1927. години пораст свију уложака код наших приватно-правних банака износи свега 80

"милиона динара; међутим сама камата на улошке

крајем 1926. године, за годину дана треба да изнесе 450 милиона динара; значи, да је за 370 милиона динара мањи пораст капитала него што би требало да буде само у капитализирањем камате. Значи, да су у 1927. години смањени улошци на штедњу. Ми ћемо да се утешимо моментално претпоставком, да су за толико повећани улошци код наших јавно-правних институција, али ни у томе случају неможемо ништа друго рећи до то, да у 1927. години није формирано ни паре новог капитала.

Целокупна понуда капитала на нашем тржишту данас није довољна чак да задовољи потребе наше напионалне производње за обртним капиталом т. ј. за краткорочним кредитом пољопривреде, заната, трговине, индустрије, саобраћаја и т. д. о чему је најбољи доказ висока каматна стопа. Значи, да на нашем тржишту капитала нема ниједне паре, која би могла да послужи за подмирење потребе у дугорочном кредиту, која, као што смо видели, износи најмање седам милијарди динара. Ако се овде онде по нека потреба за дуго-

рочним кредитом и задовољила, то је било путем

лепласирања капитала, т. |. што је извесна сума капитала са краткорочног тржишта употребљена дугорочно.

Г. д-р Белин је тврдио узгредно у првом и другом чланку, да ће банске штедионице моћи убрзо да накупе неколико стотина милиона динара, и друго, да ће и наше новчано тржиште капитала моћи да почне да задовољава нашу потребу за хипотекарним кредитом. Ми мислимо да су горе цитиране цифре дале најбољи одговор на то тврђење. На основу тих цифара ми смо дошли до уверења, да још дуго времена наш дугорочни па и хипотекарни кредит не може бити задовољен другојаче, него капиталом са стране.

П Државна Хипотекгрна банка

По'плану г. д-ра Белина, треба да постоје комуналне штедионице (наравно само у градовима), које ће задовољити варошки хипотекарни кредит; и то из уложака које буду прикупљале, а исто тако имале би за дужност, да једним делом своје готовине евентуално купују облигације банских штедионица. Банске штедионице би имале да задовољавају сељачки хипотекарни кредит, нарочито онај ситни. Њихова средства би била: јавни капитали, улошци и емисија хипотекарних облигација.На врху су Поштанска штедионица и Државна Хипотекарна банка. Ова би имала потпуно да обустави хипотекарни посао, сем за Београд, и да се ода неговању комуналног и мелиорационог кредита.

·" По томе плану имала би да се ослаби Државна Хипотекарна банка путем парцелације. Ми смо још у прошлом броју нагласили, да је Државна хипотекарна банка спона између нашег тржишта капитала и странога, и данас и за дуго време у будућности: Ако не буде била једина, која буде могла да оствари тај циљ, онда ће свакако бити прва и најјача. И данас, ако Државна хипотекарна банка неће или не може да набави дугорочан кредит на страни, ми га уопште не добијамо. Г.