Narodno blagostanje

1. фебруара 1930. |

_—_ Медипатофла komisija za byužanje bomoći i proučavanje položaja u onim provincijama Kine, u kojima vlada glad, poslala je poražavajući izveštaj. U dolini reke Pen, za poslednjih godina umrlo je dva miliona duša od gladi. Ista sudbina čeka i drugih dva miliona. Uzrok leži u rđavoj žetvi od 1927 g. i u strašno oštroj zimi. Prenosnih sredstava nema jer su Sva kola pogorena, a stoka zaklana. I prisustvo vojske zbog neprijateljstva sa Sovjetom doprinelo je pojačanju te nesreće.

— За шефа економиста Пољотривредне федералне дирекпије у Вашинттону именован је Џ. 0. Девис. Он је свршио школе на Хавард универзитету 1908. г. гле је био и наставник до 1991. т. За време Светског рата био је статистичар у американској бродарској комисији и у савезничком транспортном би-

_роу у Лондону. Од 1921. г. био је шеф института за истраживање и проучавање хране на универзитету Стандфорд и бавио се специјално проучавањем житарица и стањем пољопривреде у опште. Био је један од чланова савезне американске делегације у Дозовом комитету за немачке репарадије, а прошле године израдио је студију о економском стању Мексика за меЂупародни банкарски конгрес у Мексику.

— У саставу Централе немачких задруга има 52.858 задруга. Од тога је највише кредитних, 99.852, а од ових највећи део пада на пољопривредне кредитне задруге. Задруга за, набавку, продају, уновчење и 7. /UL, којих има 18.899, такође су највише земљорадничке. Затим долазе зидарске задруге, 4197, по том занатлијске, међу којима има највише пекарских (400), затим потрошачке, 1787. Набављачких задруга, трговачких, има свега 1280, од чега, је "А у колонијалној бранши.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 77.

Затим долазе набављачке задруге трговаца. дуваном и цитарета. — Већ дуже времена на атинском универзитету (а. то је једини у Грчкој) — штрајкују студенти. Број штрајкача износи 6000. Штрајк је дошао услед разних несугласица Из међу ректората и студената, а као непосредни повод била је намера владе, да се укину годишњи испити. Студенти су поставили листу својих жеља, међ којима, је једна, да се побољшају техничка средства, учила и институти. да се повећа број наставника и да се неколико наставника уклоне. Даље траже, да се одобри полатање испита студентима, који су У периоди 1927.—28. године пообарани за маленкост. Изгледа међутим, да је главни узрок неспоразума намера владе, да донесе уредбу, по којој понавља годину, ко на једном испиту падне. То би пак здраво отежало положај сиромашним студентима. Пошто је влада одбила захтев студената, то је 06јављен штрајк. На то је одговорила влада мобилизацијом жандармерије. У сукобу је било врло много рањених студената. Велики број је бис затворен, али је већина штрајковала глађу 21 дан, што је наморало владу да их пусти.

Париски трговачки суд је одлучио да комунистичка банка. Банк Увриер e пајзан приступи ликвидацији, пошто је повредила неколико одредаба закона о акционарским друштвима. Ликвидација ове банке довешће неколико подузећа комунистичке партије у положај, да плате делокупан свој кредит добивен од банке. То нарочито важи за лист „Л'Иманите“.

Stanje Narodne banke na dan 22. januara 1930. god.

— Pokriće novčaničnog opticaja penje se na re

У милионима динара

8 31, XII | 31 XII 81 15 1 221 |R 1928 1929 1930 1930 1930 o Е , среб _ «У ша 17" 497 || 1079.0] 12522) 1253.0| 1249.6| 1247. 5 || у девизана. 933,1| 1874.3| 1795.9| 1776,7 | 1785. = паеунно || 2012. 1| 8120,9| 8049. | 3920.) | 3085, 5 | 1470,51 1287.5| 1287,2| 1244.2) 1220.4 = || ва хартије од вредности 953.8! 2301) 231,7) 231.2| 2312 Ф пеупно || 1724.3| 1517.0| 1518.9| 1475,4| 14515 a. | O O 10074) O48.0) 948,03) 21885 2785 SIR прнеренене размене || 2200) 2090 2090) 2090 209. 27 || по зајмована ma Gomose || 2966.3| 2998.6 2998.8| 2998.8| 2998. yuyano || 4201.5| 4158,U| 4158,U| 4158.0| 4153,6 HOL о ос ))5527,1)5817.0/5784,3) 0004.1| dl iz OL BO 0 Bo |) 2278) 209;0J 208.0/ 2099 209. Потраживање државно по разO И ||| 2677 99,0) 108 1762 2207 28 498,2) 1250.0) 1242,3] 1348,2| 12250 = e || по жир КЕ . , , . . А Бо пена ин 318.3! 160,8) 116,3) 109,6) 203.2 S yeyamo | B11.9|141U.Š| 13580 1457,9| 1428. у одсто целокупног новча- e, _ Š 5 ПИО 5 52,12 54.48| 56.02 5 2 || у од сто свију обавеза по ја || пара а |J 32,40} 42068) 42,06) 420 | 17.2 ") U zlatu so.) mil,; u srebru 17,5 mil,; u stranoj moneti 0,9 mil. din, ~

U vrementi od 15—22 januara glavni faktori u promeni stanja Narodne banke bili su država i državne)

kordnu visinu —

privredne ustanove. Državno je potraživanje skočio za ogromnu stiiu Od 154,000.000 dinmata, a ono, državnih privrednih ustanova za 93,000.000. Skok je, dakle, za okruglo |, milijacde dinara. Na stipfot tome kretali su se depoziti po žiro-račumnti. | na njima Se iZVf= šila velika promena i to jedaa od najvećih nedeljnih promena; smatijeni Su depoziti za 123,000.000 dinara. Mi smo u poslednjem brojt analize stanja Narodne banke pisali da će depoziti po žiro-računu početi uskoro” da padaju. To je nastipilo, kao što vidimo, već u na-i tfednoj nedelji. Dok su se u pasivi desile tako velike promene, dotle je aktiva bila relativno dosta mirna. Najveća promena je kod methičnog portielja, koji i dalje opada, (za 23.6 miliona dinara). Devizni stok pofastao je samo za 9,000.000 dinara. Iz ovog izlazi da su pasivne transakcije bile od najjačeg uticaja, mjbliže stavljene na promenu novčaničnog opticaja; pa kako je opadanje depozita po žiro računu znatno paralisano: porastom depozita na fačun državnih ustanova, to je opadanje opticaja bilo za okruglo 140,000.000 dinara.

Kao što iz ovoga vidimo u poslovima Narodne banke sve je veći volumet blagajničkih poslova. Ako od ukupnosti njenih poslova izuztično blagajničke poslove naročito za račun države, zatim i devizne DOslove, onda bi izašlo da njezimi originalai bankarski poslovi predstavljajt mali deo ukupnog obrta. Napredovanje blagajničke službe kod Narodne banke kako za račun javno-pravnih tako i za račun privatnih jed. na je vrelo povoljna pojava, jer se na taj način postiže sve veća ušteda u elektivnom novci. Metaino i devizno celokupno pokriće sviju obaveza po viđenju iznosi 42.28%, a celokupnog opticaja 56.02%. |