Narodno blagostanje

1. фебруара 1930.

Proizvodi industrije održali su se delimično na visini od januara 1929 g. a delimično i prešli taj nivo. Iz toga izlazi, da je u toku 1929. godine seliak, — u koliko nije bio stočar — dobijao za svoje proizvode 40% manje u ceni, dok je proizvode, koje on troši, plaćao po ceni od januara 1929. godine. Taj je pad znatno paralisan povećanom proizvodnjom. Sve zavisi od toga, u kolikoj je meri povećana proizvodnja, a u koliko je pala cena. Ali se za 1929. g. prosečno može reći, da je pad cena za najveći deo godine bio paralisan povećanjem proizvodnje, tako da je učešće seljaka u SOCijalom produktu u 1929. godini bilo veće no u januaru 1929. godine.

Povoljniji je bio položaj industrije, jer ona Dbeleži povećanje proizvodnje i cena. Njeno učešće u sOcijalnom produktu u toku 1020. godine veće je no u početku godine.

Mi naročito ističemo, da analizom učešća pojedinih privrednih redova u socijalnom proizvodu ne ulazimo u pitanje o tome, kakav je neto prinos pojedinih grana privrede. Nas interesuje samo, u koliko se promenio odnos učešća pojedinih redova prOizvOđača u socialnom produktu. Sa svim je drugo pitanje, koliko je od toga ostalo kao višak proizvodnje pojedinih privreda, jer, kao što znamo, u proizvodnji učestvu|ju, pored poduzetnika još i rad i kapital, a često ni rad ni kapital ne pripadaju poduzetniku već on mora da plati rad u vidu nadnice i kapital u vidu kamate. Prema tome pitanje o veličini troškova proizvodnje prema bruto prinosu ostaje odvojeno, — van obima pitahja, за kolikom je kvotom učestvovao privredni red u socijalnom proizvodu.

Idealno |e socijalno stanje da svi privredni redovi učestvuju jednako u socijalnom proizvodu. Mi ne| možemo ulaziti u mere za što pravičniju podelu socijalnog produkta kod nas. Naš indeks narodnog blagostanja ne pokazuje apsolutno učešće pojerinih proizvođača u socijalnom proizvodu već relativno, to jest u koliko se to učešće promenulo prema periodu, koju smo uzeli za osnovu. Mi možemo samo ispitivati koliko se povećalo ili smanjilo učešće pojedinih grupa proizvođača prema januaru 1929. godine. Količina proizvodnje za unovčenje kod seljaka bila je u januaru 1929. godine minimalna, a u toku 1929. silno povećana, tako da je pad cena bio paralisan tim povećanjem proizvodnje. Prema tome, u koliko se narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ogleda u učešću pojedinih proizvođačkih redova u sOcijalnom proizvodu, može se reći, da se ono u toku 1929. godine silno poboljšalo. Poboljšanje je najveće |

(Страна 67

kod industrije, jer je kod nje skočila i proizvodnja i cena; kod zemljoradnika je manje, jer je skočila proizvodnja, ali jako pala cena. Kod voćarstva je taj odnos nešto povoljniji ,a kod stočarstva je- stanje kao kod industrije.

Narodno blagostanje je a znatnom porastu, Tako stoji sa narodnim blagostanjem sa socijalne tačke ојеdišta, ali ne i sa nacionalne.

= =

U pogledu teritorijalnom, razmene dobara među poiedincima mogu se podeliti u dve grupe: u nacionalne i međunarodne. Jedan deo razmene vrši se preko granice, jer je naša privreda vezana preko svetskog tržišta sa privredama drugih naroda. Mi kupujemo i prodajemo dobra preko svetskog tržišta. Sa gledišta međunarodne razmene smatra se nacija za jedinicu, kao što je to u nacionalnoj razmeni pojedinačna privreda. Logički u koliko se veća cena postigne pri prodaji i manja pri kupovini ,u toliko je korisnija bila razmena s inostranstvom. Vrlo bi interesantno bilo proučiti našu spoljnu trgovinu sa gledišta cena pojedinih izvezenih Dproizvoda. To bi nas daleko odvelo. Ali se mi možemo zadovoljiti jednom globalnom ocenom. Najveći deo našeg uvoza obuhvata industrijske proizvode, a našeg izvoza polioprivredne. Kako su cene industrijskih proizvoda vrlo neznatno pale ili ostale na istoj visini, kao u |anuaru 1929. god., a kako su s druge strane cene poljoprivrednih proizvoda znatno opale, to znači da su pojeltinili proizvodi, koje mi prodajemo, prema proizvodima, koje kupujemo od inostranstva. То је taman obrnuto idealu međunarodne razmene. Niska cena artikala, koje izvozimo, prema relativno visokoj ceni onih, koje uvozimo, predstavlja čistu nacionalnu štetu

Kupovna snaga našeg izvoza relativno je упо niska. Ista količina izvezenih dobara kupuje sve manju količinu uvezenih, odnosno sve veću količinu izvezenih dobara moramo dati za istu količinu uvezenih. Naš se položaj ravna ovde položaju jedne kolonije, koju eksploatiše metropola. Po našem mišljenju tu leži naš najveći ekonomsko-politički problem. Dužnost je ekonomske politike, da teži što ravnomernijem učešću prOizVOđačkih redova u socijalnom proizvodu; ali |e još veća i preča njezina dužnost, da potraži mere, kako bi se uklonio disparitet kupovne snage između izvezenih i uvezenih artikala. inače idemo u osiromašenje. Sa nacionalne tačke gledišta dakle 1929. godina predstavlja jednu od najnepovoljnijih u istoriji naše mlade države.

IZVOZ

тамни

Telegrami: ADRIACORP LONDON Kodeks: „A. B. C.“ 6. ed.

ДЕО 2 Бен Жиктотекајри« екс

И

РОМЕСАЈТЕ

ADRIATIC OVK RSE.AS CO

: FIRMA LONDON. KIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BKE.SPKI,A TMO, BRZO, SY VARNO 24, Haimarket, LONDON, S. W. I.

RPORATI

OVOZ

ON Ltd.

Pišite: HAYMARKET HOUSE

Је те ер ер КЕ РА E IM II II ва II TIE TI E ON IE II OV a O 0 E Oi

ДАЈЕ, ЗАЈМОВЊЕ,

на обвезнице Ратне штете ПО 3240:_—_ дин, од комада са 8'%, годишње камате без икаквих других трошкова, (|

ПРЕСКОТ У Ј

aaa > e eo =} <= <: e} < =O. Oo|os:eo <=} <= <= emo eo eo: eo <= | <<p,ezpem aa <<<> e> | ED Kir: CIE Homer =o |

менице новчаних завода са а, камате нето.