Narodno blagostanje
Страна 68 ___
Бр. 5
Индекс цена на велико за децембар 1929. г,
— У децембру 1929. г. имамо најнижи ниво цена за целу годину —
Број производа чије су цене:
скочиле пале непром. укупно
1. Пољопривредни производи : а. непрерађени
6. прерађени 2 3 1 6 о. (тока и сточни производи : 2 а. жива стока, — 9 — 9 б. сточни производи — 4 2 6 3. Поврће, воће и њихови производи : 9 2 2 18 4. Гориво и мазиво 6 — 2 8 5. Колонијални производи 2 3 1 6 6. Индустриски производи : а. дрво и грађ. матер. 6 6 14 6. MeTaJIH 2 2 7 в. остало 2 3 4 | 9 28 38 20 86 док је у новембру према, октобру 32 25 26 86
У децембру 1929 године од 86 артикала, чије цене обухвата наш индекс цена на велико, 26 је скочило, 20 је непромењено, а 38 у паду — према претходном месецу (новембру), док је у новембру (према, октобру) било у скоку 32 артикла, а у паду само 28. Даље, док је скок цена обухватио у децембру у главном само две групе (поврће, воће, гориво и мазиво) јер је код њих скок 15 поена, (од укупно 28), дотле се пад цена распростире на 9 група (од 10) доста, равнемерно на велики број производа.
Радикално је дакле кретање цена на ниже.
Како сада располажемо податцима о кретању цена за, 12 месеца 1929 године, то би било интересантно да бадимо поглед на тенденцију кретања, цена. бар за важније групе. Због тога смо у доњу таблицу унели не само промене у децембру према новембру већ и оне у новембру — према, октобру.
новембар децембар + или — поена за месец (јануар 1929 : 100) новембар децембар
према према октобру · новембру 1. Пољопривредни производи а. непрерађени 59.04 56.14 — 0.82 — 2.90 6. прерађени 86.43 83.283 — 9.07 — 8.20 2. Oroka и сточни производи : а. стока 100.66 96.58 — 1.87 — 4.19 б. сточ. произв. 983.17 89.13 — 1.89 — 4.04 3. Поврће, воће и производи 94.83 99.25 —- 18.83 — 12.61 4. Гориво и мазиво 98.658 99.85 + 5.66 _- 6.32 5. Колонијални производи 96.11 92.18 — 1.09 — 8.96 6. Индустриски производи : а. дрво и грађев. материјал 102.25 101.84 — 0.85 — 0.41 1. метали 98.86 101.29 — 1.88 —- 9.48 B. остало 91.20 92.18 — 0.85 —- 0.98 90.69 88.32 + 2.07 — 2.87
Као што видимо најнемирније је кретање цена, код воћа, поврћа и њихових производа. То је сасвим лако објаснити. Скок од 19,88 поена у новембру према октобру — дошао је као последица промене сезоне, улажења у зиму и очекивања да цене и даље
| скачу. Како је пак у пркос зимским месецима 0с-
тала природа у јесењем руву, то се скок у новембру,
| који је може бити мање проузрокован повећањем
тпражње и смањењем понуде, а више есконтовањем
| даљег скакања цена, претворио у децембру у пад за | читавих 12,61 поена. |
Тенденција скакања показује се најјаче код торива и мазива : у новембру је скок од 5,66 поена, а у децембру 6,32. Али је то скакање и сувише слабо крема уобичајеном скоку у то доба године. Још се тенденција скакања појављује код метала (слаба), n код осталих индустриских производа. (још слабија). На другој страни имамо сталну тенденцију падања цена пољопривредних ·производа, непрерађених и прерађених, затим у последњим месецима код стоке и сточарских производа.
Општи ниво цена у децембру пао је према новембру за 2,37 поена. То је ретка појава у децембру. У току целе 1929. год имамо у првој групи пољопривредних производа све цене у паду, сем рафинираног шпиритуса (код кога је повећање трошарине имало повећање цене за последицу). Цене стоке и сточних производа држале су се до пред крај тодине, али су у децембру у паду. У трећој групи скочила је цена код ораха, шљива а нарочито ракије, али зато је укупан индекс за ту групу у паду због тога, што је јако пала цена код кромпира, лука и нарочито вина. Цене горива враћају се на ниво од почетка године. Метали су незнатно поскупили, нарочито услед скока цене бакра. Исто је то и код грађевинског материјала услед скока цена код третера и бетонског гвожђа.
Укупан индекс у 1929. тодини опао је за 11,68 од сто. То је врло велики пад за годину дана.
Три су фактора допринела тако великом паду нивоа, цена код нас: цене на светском тржишту, наша трговинска политика и политика индустриских картела и концерна. Најјаче је дејствовао први фактор, пад цена на светском тржишту, који је карактеристичан за 1929. годину. Наша трговинска политика као и споразуми индустриских картела и концерна нису могли дејствовати на повећање цена, због тога, што је на светском тржишту био пад цена. Они су само могли успорити пад код нас.
Куповна снага динара скочила је за 11,68% у 1929. год.
uuu “ “· ____ ________
PAŽNJA PRETPLATNICIMA. Ko želi da poveže prošlogodišnji komplet našeg časopisa u ukusne р!ашепе korice, može ih kod mas poručiti uz cenu od 20. dinara.