Narodno blagostanje
(5. dj Opyapaı 1950.
1029. године улошци су достигли суму од 1,,400.000.000 динара. Највећи је пораст био код банака и то како по
улошцима по уложним књижицама, тако и по текућим рачу- |
нима; и то тако код задруга и општинских штедионица. Највећи је пораст у Бачкој 35,000.000 динара, затим у Банату око 30,000.000 динара, а у Срему за цигло 2 милиона динара.
"Овај се пораст може двојако да тумачи: Ако је у стање од 31. децембра ушла и камата за друго полгође
прошле године, онда је целокупан пораст дошао само услед капиталисања камате. Ако пак није ушла камата за друго полугође, онда пораст од 50 милиона представља ново формиран капитал у Војводини.
— Нов кубански зајам закључила је Чез Пешил Бенк у Њујорку у износу од 40 милиона долара (2.280 милиона динара). Укамаћење износи 5,% а рок је 15 година. Зајам има се употребити за инвестиционе радове.
— Софиска банка о чијим смо тешкоћама плаћања већ јавили, исплатила је својим улагачима 50% целокупног потраживања у износу 55 милиона лева. У најкраћем времену исплатиће још 20%. Намерава се да се измире сви повериоци и то са 100%, нарочито још из продајне цене, коју ће добити за фабрику за прераду хартије, која се претвара у самостално акционарско друштво. Ликвидаторима припада максимално признање за тако савесно и предано вршење њихове дужности. То се лако не може наћи у другим земљама; код нас ни једна пала банка није плтила ни МЕ својих обавеза. |
— У Мексику је донешен закон о оснивању нацио-
налне радничке банке са главницом од 5,009.000 пезоса, од чега половину уписује влада. Ако дотле не буде убијена цела влада од револуционара, онда ће доћи до остварења те иначе врло корисне банке. / — Први страни зајам у Француској. један француски конзорцијум под водством банке Креди Лионе закључио је са Финском Централном банком за пољопривредни кредит у Хелзингфорсу зајам од 75.000.000 динара и један за индустрију од 50 милиона динара.
— Франкфуртске новине јављају, да ће најновија ре-
форма закона о акционарским друштвима код нас омогућити страном капиталу да боље заштити своје интересе у југославији. - — Улози на штедњу код мађарских кредитних установа и Поштанске штедионице изнели су 31. децембра преко 20 милијарди динара и то скоро 17 милијарди у Пешти а остатак у провинцији.
— Париска ковница новца исковала је у току 1929. године 26,2 милиона комада сребрног новца и то 3,2 милиона од 20 франака и 16,3 милиона од 10 франака у укупној вредности 227,6 милиона франака.
— Велики талијански електрични концерн Тет, који је лањске године продао француском друштву Суфид у Далмацији, повећава ове године дивиденду од 20 на 25 лира. То је једино друштво електрично у Италији које повећава дивиденду. Курталисало се Суфида !
КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ — Прорачун града Бјеловара за ову годину предвиђа приходе од 3,568.330 динара а расходе од 4,718.330 динара.
А Мањак од 1.22 милиона динара има се покрити са 110% пореским наметом.
| У Новом Саду на дневном реду је један велики догађај. Ради се на понуди енглеске куће „Миша! Епапсе Сог-
2 А рогацоп“ за изградњу водовода и канализације у вредности |
од 35 милиона динара. После дуге дискусије нађено је, да је понуда и сувише скупа, јер енглеска фирма тражи да јој се да експлоатација водовода и канализације за 50 или нај-
4 x .
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 107
мање 30 година, и да јој општина гарантује најмање 10% дивидевду, и трошкове бироа у Новом Саду. Кад се узме у обзир и амортизација, имаће да се плаћа 11,75% поред тога режијске трошкове. То је много, због тога је одлучено, да се покуша код Дунавске Хипотекарне банке са зајмом од 35 мил. динара. Ми би смо имали овде да додамо оно што смо писали пре неколико месеци поводом финасиских тешкоћа осјечке општине и њезине наивности у погледу зајма на страни.
Најбоље ће бити, ако се наши градови мало стрпе, да виде како ће се завршити овај огроман талас снижења каматне стопе у целом свету.
— Отитинска трошарина на алкохолна пиза снижена је у Љубљани од 1. 0. м. и то за ликере и алкохол од 15 на 10 динара за хектолитарски степен, за вино од 2.5 на 1 динар за литар а за пиво од 1 динара на 60 пара. Како се јавља, ово ће снижење трошарине имати за последику буцетски дефицит од-31 милиона динара.
ПОРЕЗИ
— У Америци има 496 лица чији је годишњи доходак већи од 56 милиона динара. Према 1927 години то је пораст ов 206 лица. 24 грађана у Америци имају доходак већи од 280 милиона динара годишње, а то је једанесторица више но у прошлој години.
Нама би сасвим довољно било кад бисмо имали у целој земљи свега ових 400 пореских обвезника, јер ако се узме да сваки од њих има приход просечно 3,000.000 долара годишње, односно укупно 1,,500.000.000 долара. 18% од тога је 12 милијарди динара а толико износи целокупни наш државни буџет.
г
ТРГОВИНА. 7
__ чехословачки индустријални изјаснили су се за царинско примирје с тим, да треба што пре да ступи у живот.
— На тржишту вина у Француској влада страховита криза. За лошија вина нема у опште више прође. А код алкохола се'појавила огромна хиперпродукција. Ракија од комине од грожђа пала је страховито у цени.
— „југословенски Лојд“ У Загребу јавља, да је поводом ступања на снагу трговинског уговора са Шпанијом 0сновано ново трговачко акционар. друштво „Сотрата HispanoJougoslava S. A. Barcelona, која је састављена од најспособнијих сарадника и привредника трговинско-поморског промета“. Бавиће се извозом и увозом сваковрсних земаљских и индустријских производа а у поморском пословању везано је директно са великим и добро организованим поморским предузећем, које има своје агенције у свим главним градовима Шпаније. Даље се јавља, да је ради организације тог предузећа дошао у Југославију наш консул из Лос Палмас, који улаже много настојања на развоју трговачких веза са Шпанијом.' Сваки се Југословенин мора радовати том новом друнтву али се мало прибојавамо, да не почне оно своју акцију с молбом за субвенцију.
ИНДУСТРИЈА
__ На конференцији фабриканата сирћета у области Пунавске бановине закључен је картел под председништвом говосадског индустријалца Симона Рајхерта.
— У Новом Саду је закључен картел циглара из сезерног дела Дунавске бановине. 12. је одржана прва конфејенција, на иницијативу Адолфа Натана.
— Грчка варош Патрас расписала је конкурс за узођење линија аутобуса или електричних трамваја. Рок подпошења понуда је до 30. априла ове године.