Narodno blagostanje

15. фебруара 1930,

већ и са економских, јер има узрока губитака такве. природе, који не одроњавају постепено имовину дужника, да је

вољно заустављање у сваком: тренутку могућно, већ: који.

сурвавају олујно, када се губитак, колики да је, консумира сав у једном часу, догађају, у једном послу, једној узетој обвези, где никакво задржавање на низбрдици није могућно. И ако је такав дужник сломљен приликама, без своје кривње, ако његов рад и његова личност заслужују пажњу и ако повериоци желе да га дигну и да га поштеде од материјалних и моралних штета, које прозрокује стечај, зашто дљ ова одређена минимална квота буде сметња за поступак» Зашто да један материјални моменат, арбитрарно одређен, буде јачи од моралног, који је иначе база овог закона, и моћнији од воље и интереса поверилаца, који треба да имају слободу да се у сваком случају посебно опредељују 2

(во утврђивање минималне квоте може имати само једну последицу: да ће дужници, који могу плаћати 35% нудити и 40%, чије ће плаћање бити сумњиво, само да би поступак био отворен и да би се спасао стечаја. Закон ће натерати дужника на лажно претстављање ситуације.

Много је важнија друга реформа, коју овај пројект спрема. До сада по аустријском закону (и по нашем S 55), поступак се довршава, ако се дужник поравна са повериопима и ако постане правомоћна одлука суда, којом је то псравнање одобрено. Нов пројекат предвиђа, да се поступак не завршава правоснажном- судском: потврдом“ поравнања, већ да се наставља и даље до рока испуњења поравнања. То се продужење поступка састоји у томе, да и даље остају органи ванстечајног равнања (судија поравнања, управитељ поравнања, поузданички одбор, да се послужимо терминологијом нашег новог закона — 55 1727), који имају за задатак да бде на испуњењу закљученог поравнања. У вођеној анкети изнесена су многа мишљења против овог продужења поступка. Овом се мишљељу учинила концесија у толико, што ово продужење важи само за дужнике, чија пасива прелази 100.000— шилинга и што повериоци могу, код других поравнања, већином која је потребна за пријем поравнања, одлучити да се поступак не продужава, већ потпуно заврши судском потврдом изгласаног равнања. Тако је у ствари остављено повериоцима, да одлуче, да ли ће дужнику вратити пуну слободу или ће га оставити, до испуњења равнања, под надзор органа ванстечајног равнања. Ваља напоменути, да је у Аустрији пракса већ у неку руку извела ово продужење поступка. У стечајевима, кад дужник није могао дати јемца за равнање, повериоци су се помагали тиме, што су за сигурност испуњења равнања постављали један контролни одбор, коме су, сагласно с повериоцем, давали права управитеља равнања и који је та права вршио до испуњења закљученог равнања. Ако дужник не би испуњавао прописе овог одбора и ако би чинио што против интереса поверилаца, сматрало би се да је свима тражбинама из равнања стигао рок и дужник је долазио у стање у коме је био пре равнања. Пројекат сада кодифицира ову праксу. Допуна је значајна и извесно ће појачати сигурност поступка и његове резултате, ако органи одређени за овај надзор буду имали потребне квалитете.

Наш нови Закон о принудном равнању ван стечаја

Ма

Држава Хиптотекајра

ДАЉА

| |

ПАД ПОЛА МУМАЈ У

Bi TIME И OI ON O ЛЕК КЛЕК

на обвезнице Ратне штете 10 2D0'— дин, од комада са 8'// годишње камате без икаквих других трошковаг

РЕЕСКОНТУЈ

ПИ O O OK A TT OIK NT IF CO OI

54 Ја вина а виса

предвиђа надзор над испуњењем поравнања само у поступку за равнање новчаних завода, који се баве примањем улога на штедњу. У њему се-каже:

„5>69. Ако се прихвати поравнање, изабраће се на самом рочишту за поравнање одбор веровника од три лица (надзорни одбор), којем ће бити задатак да врши надзор над извршењем поравнања и да се не чине такве радње, којима би се онемогућило намирење веровника. У тај надзорни одбор мора да уђе бар један члан, кога изаберу улагачи. Уз чланове одбора треба у исто време изабрати три заменика, од којих један мора такођер бити изабран од улагача.

За чланове одбора или њихове заменике могу бити бирани сами веровници с правом гласа. За изабране се сматрају они, за које су гласали веровници, чије тражбине с правом на глас чине више од половине свију тражбина с правом на глас.

Надзорном одбору веровника спада у дужност да надзирава рад управе завода, којем је одобрено поравнање, док се не испуни обавеза из поравнања. Управа мора за све послове који не спадају у обично пословање, тражити“ одобрење од надзорног одбора веровника. Одбор доноси своје решење већином гласова. Ако се гласови поделе тако да се не може створити већина, онда одлучује судија поравнања. Његова је одлука коначна.

Управа може, ако није споразумна са реше њима или наређењима надзорног одбора веровника, тражити одлуку судије поравнања. И у овом случају је његова одлука коначна.

Ако управа поступа противно наређењима поменутим у трећем ставу, или“акогиначе-постоји“оправ= дана сумња, да ће управа или ликвидатори предузимати дела, којима би се могло онемогућити испуњење обавеза из поравнања, може суд, на предлог надзорног одбора, одузети управу: завода његовим“ управним органима и ту управу предати дотадањем управитељу поравнања или којем другом подесном лицу или заводу све док се не изврше обавезе из поравнања. Такав управитељ има права и дужности принудног управитеља. ·

Чланови надзорног одбора веровника имају право на накнаду учињених трошкова, који су били потребни, и на примерну награду. Висину накнаде и награде одређује суд поравнања".

Пројект иначе предвиђа појачање аутономије поверилаца, повећава рок за поновно тражење поравнања за дужника, који је једном већ ово поравнање добио, од једне на пет година; појевтињава поступак и регулише награду управитеља поравнања и т. д, и т. д. Интересантан је пропис, да дужник за време трајања поступка мора свом имену (фирми) додати израз „у равнању". То је узето из немачког закона (5 37) по коме се овај додатак не стваља и на истакнуте написе фирме дужникове. Извесно тако треба разумети овај пропис и у аустриском предлогу.

A. IH.

ДАЈЕ. ЗАЈМОЊЕ,

уменице“"новчаних завода са: 8,, камате нето.