Narodno blagostanje

Страна 116

Ирвинг Фишера за већи број држава, наћи ћемо, да је ниво цена за 1929. према 1927. пао у Енглеској и Италији, а скочио у Америци и Француској. У Франдуској је ниво цена скочио за 1.1%. Скок нивоа цена је знак инфлације, нарочито, кад се у другим земљама констатује пад.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Још је много интересантније питање утицаја презасићености златом једне народне привреде на њезино и светско тржиште капитала; питање, чији смо развој посматрали код Америке.

Проблем тржишта капитала у Француској биће предмет идућег чланка.

ПРАВНИ;

АДВОКАТУРА У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ

Руска револуција је у сталном покрету. Бољшевизам је одавно дошао у судар са стварним односима о које се разбија. Било је време, када је бољшевизам покушао да се измири са живим силама, које нису подлегале насиљу диктаторске власти и да води рачуна о реалним чињеницама које се нису дале уфронтити. Једно време, 1925. године, када је у Лењинграду слављена двестогодишњица Академије Наука чинило се руској интелигенцији да је дошао крај прогоњењу. Та је била светковина измирења совјетске државе и интелигенције. Међутим, мање је времена требало да нови курс умре него што му је требало да се роди. Бољшевици Су се уплашили од нових снага, које су почеле израстати. Помислили су, да се оне даду насиљем уништити. И опет је започела помамна игра крваве Чеке. Опет све у фронт, све под команду.

Адвокатура без слободе не може да живи нити да врши своју функцију. Ипак су се адвокати отимали и трудили да поробљеном народу помогну. До сада је постојала грула адвоката, који су слободно упражњавали свој позив, те јест, били слободни у продавању својих услуга. Они су образовали један колегиум бранилаца, неку врсту своје коморе. Разуме се, да су као браниоци били примани само поуздани. Па ипак совјетска влада никад није имала вере у ову групу интелигенције. Непоузданим елементима одузимана је адвокатура, кад им је глава остављана. Стално се тако проређивао ред слободних адвоката. Влада се пак тиме осигуравала од ових „мајстора речи“ и показивала им је, остављајући их без хлеба, да могу опстати једино ако потраже какву службу у којој државној институцији. Диктатура никад није волела адвокате, који су у свима народима, некад и код нас представљали најпожртвованије браниоце слободе. Наполеон је мрзео адвокате и бојао их се. Одбијајући да потпише декрет, који је адвокатима вратио организацију и привилегије пре револуције, писао је Наполеон своме министру Сатђасбгез да би желео да се установи, да се одсече језик сваком адвокату, који се њиме послужи против владе.

Али при свем овом „чишћењу“ адвокатског реда, који је губио своје најбоље чланове, адвокатура се држала и утврђивала своје право на слободну праксу. Адвокат је многе послове обављао бесплатно, давао бесплатне савете, обављао правне послове у организацијама и друштвима и т. д., али је био слободан адвокат у цивилним и кривичним процесима и наплаћивао хонораре и од државне индустрије, када би од њега услуге тражила.

Сада се и то мења. Образује се адвокатска задруга. Ван задруге адвокат не може постојати. Сваки коме је правна помоћ потребна, има да се обрати на ову задругу. Клијенат плаћа правну помоћ на каси задруге. Ако један адвокат добије хонорар за одбрану, за консултацију или за рад у некој економској организацији, дужан је тај хонорар предати благајни своје здруге. Задруга пак плаћа месечно својим члановима једну скромну месечну плату.“

јамо

ПРЕГЛЕД

Док је у ранијем времену адвокатски ред био потпуно ограничен и правно и политички и материјално, сада је овим последњим мерама потпуно бирократизиран. То је крај адвокатуре у Русији.

Др. Јакмовић Драгутин, адвокат —- хон, проф. Универзитета : КОМЕНТАР МЕНИЧНОГ ЗАКОНА И ЗАКОНА 0 ЧЕКУ. Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1930.

Нов менични закон дошао је да замени пет разних меничних „закона, колико их је досад било на снази у Краљевини Југославији, а чековни да замени два и попуни празнину тамо, где уопште материја о чеку није била законом регулисана као у предратној Србији. јединствени менични и чековни закон уклониће многе тешкоће, којима је привредни живот наше земље био изложен, нарочито оне које су долазиле не само са разноликости закона, већ и због неједнаког и често супротног регулисања једне исте правне установе у разним меничним законима, који су били у важности,

Нови закони, менични и чековни, садрже нове регуле, често доста компликоване. Оне треба и да буду добро познате и да у пракси буду јединствено растумачене и једноставно примењене. С тога коментари данас имају други значај. У место да у коментару добиi закон растумачен праксом, коју нов закон не може имати, потребно је да се нашој пракси, суду и адвокату у првом реду, да јуридички добро образложено објашњење нових закона, које ће праксу упутити, да добро разуме нове законе и да их правилно примени. Г. Др. Јанковић је то схватио, те правдајући се што пише објашњење закона без утврђене судске праксе, тачно примећује, да за стварање судске праксе — додајмо добре судске праксе егзегеза ново створеног правног поретка у једној области правних односа, може несумњиво користити и самој судској пракси и израђивању сталних гледишта у примени појединих прописа новог закона. Верујемо да ће књига г. Др. Јанковића овом циљу одлично послужити, јер је изгледа са тог гледишта и полазио када је писао.

Али због тога и није сасвим тачан назив књиге : коментар, објашњење. Она и није то и више је него то. Распоредом материје код сваког параграфа, прегледним и систематизираним, кратким и прецизним излагањем, она је у себи срећно спојила уџбеник и коментар, те кроз објашњења параграфа, јуридички добро фундирана, успева да провуче један систем, који, и ако разломљен параграфима који се следују, оставља у глави приљежног читаоца прегледност, иначе растурене материје, склопљене у систем меничног права. С тога ће се и у материју неупућени читалац у њој лако снаћи и разумети је без великог напрезања. Добар је зик и лак стил томе особито помажу. | :