Narodno blagostanje

8. марта 1930.

nikome ne bi tako malo сода Богђа, Који је imao izdr- | žati u poslu u kome je proveo ceo vek kao njemu. Laza | što : od njegovih drugova, koji su upravljali narodom, dok je | Laza trgovao. Prvi ne napuštaju ideju o Panteonu, u

je uneo u trgovinu sve što je imao. Na osnovu toga, je bio mnogo školovaniji od sviju svojih konkurenata,

nije Bugarčić tražio nikakvo naročito priznanje. Njegova |

je ambicija bila kao i svakog trgovca, da bude što bolji u poslu, koji obavija.

U političkim analima predratne Srbije neće se naći,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 1497

posvećujemo Lazi Bugarčiću mnogo više redova u »Narodnom Blagostanju«, no što ćemo posvetiti i jednom

kome se ima smestiti njihovo telo, da bi se spaslo od besmrtnosti, pošto ne veruju nikako da će to učiniti docnije generacije. Pa kako Laza neće doći do Panteona, to neka mu ovi redovi sačuvaju spomen. Ako se bar i jedan

ime Laze Bugarčića među imenima mnogobrojnih geni-. primerak »Narodnog Blagostanja« bude sačuvao i ako

jalnih političara, kakvih je bilo bezbroj na beogradskom. deklamovao .

tlu od početka 20. veka do danas. Laza nije

se ma kogod nađe da pročita ove redove, onda neka zna, da je trecovac dr. Laza Bugarčić bio nacionalno korisniji

nije pozirao, nije se precenjivao, već pre potcenjivao. od onih, koji su između 1930. i 1960. ugurali svoja tela Laza је bio dosledan celoga svog veka. I baš zbog toga | u — Panteon.

V. Bajkić

Кретање нивоа цена од почетка јануара 1929. до краја јануара 1930. године.

У једном од идућих бројева „Народног Блатостања“ показаћемо да, је 1929. година за цене на светском тржишту била. изузетно неповољна. Мало је назвати је преступном годином у историји светских цена. Само је 1920. год. имала веће пореме-

ћаје у ценама, али је то била прва снажна дефлација после необуздане инфлације за време CBeTског рата.

И за ниво цена у Југославији 1929. год. била је изузетна.

= се 5 - R = di 5 5 о а Групе про- |=5|5о<| 2 | « | = 8 | | = | = ка | зе | 5 = дуката == | 55 || S 5 ER | S; = 5 ЕУ 5 5 5 S | BO | IRC al. | a | < | = | = | ~“. | 7 || | S O | 2 | < | |S | Пољопривредни производи а) непреграђени 8 100 | 102.16} 105,0f| 104.9C| 96.306] 90.871 78.083] 71.451] 64,87] 58.7:| 5904] 56.14} 57,54| — 4246 6) прерађени 6 100 | 105.05| 106.92| 106,11| 106,16] 105.20 | 95,76| 96.IC| 89.4(| 88,5U| 86G.4-| 89,2.| 84,9. — 15,02 |. Стока и сточарски производи а) жива стока 9 100. | 109,71] 107.141 104.95 | 109.611 112,211 108.76| 104,42 | 103,35 | 102.52 | 100.66 | 96,5 99,0: | — 0.9: 6) сточни производи . .. 6 100. | 99,92) 96.5:| 96.11| 98.48| 95.25| 92,01| 99.42} 96,75] 95.06| 98.171] 89.125 87,50| — 124 |. Поврће, воће и њихови производи 13 100. | 103,68) 104,5: | 108,72| 107,741 111,82 | 109,79 | 11212] 99,22) 76.540] 94.8:| 82.2:| 94,67 29.00 ЈУ. Гориво и мазиво 8 100 |105.41|101.36| 95.72} 93.Of| 91'0(| 90,64) 90.061] 90,11) 87,87] 93,5: | 99.8:| 98,79). — 1.90 У. Колонијални производи. . . 6 100. | 99,76! 101,16 | 105.21| 104,181 101.12 | 100.36 | 98.571 98,15) 97,20! 96,11) 92,15) 94,01) — 5.9 МЕ. Индустријски прсизводи . e а) дрво и грађ. материјал 14 100 | 101.54 | 100,61) 97.211) 103.16 | 105.41| 10450 | 102,07] 104,22] 102.52 | 102.2: | 101,84| 100.82 = 0.82 6) метали. . 71 100 | 99,71 10522] 98,4:| 99,87 98,50) 96,97 96.8:| 96.8:| 96.8:| 98,8 | 101.2 | 100,0 | -- 0.0 в) остало. 9 100 | 99,22) 97,57| 96,76] 95,97) 95.1:| 925:| 92,74) 90,7:| 90,27 | 91,2 | 92,1:) 9217) — 7.8 Тотални индекс | 86 | 100 |102.5] 102.4: | 101.32] 101.34] 1003: | 96.75| 95,8U| 92.6.| 88,6 90,6: | 88.3: | 89.9: | — 10.0

По Горња таблица нам пружа драгоцене податке. То је индекс цена на велико при чему је јануар месец 1929. год. узет за основицу дакле = 100.

_ Као што видимо прва половина године показује силан пораст цена, који достиже врхунац за извесне артикле у марту, за друге у априлу. У мају почиње блато опадање, али је тек у јулу први пут ниво цена нижи но у јануару исте године. Пад је био јак и пун потреса: износио је скоро 3:/, поена, а, то је и сувише велика разлика, за одстојање од месец дана. Затим ниво цена продужава, систематски и снажно да опада све до краја године.

Ми смо приликом месечних коментара кретања цена код нас истакли, да је пораст цена у првом полугођу дошао услед зиме и великих непо-

Toma, a, да је пад у другој половини последица, необично повољне пољопривредне године. То потврђују и детаљи из горње таблице: највећи скок и пад имамо код пољопривредних производа и стоке и сточарских производа. Са свим је противно кретање цена, индустријских производа: дрво и грађевински материјал показују највиши ниво цена у летњој сезони, док метали показују тек крајем године систематски вишак цена.

Једино индустриски производи показују вишак у јануару 1980. год. (према јануару 1929. год.), док сви остали у Истом раздобљу показују пад. Пад пена колонијалних производа за 5,99 илуструје нам тенденцију на светском тржишту. Најјачи је пад код непрерађених пољопривредних