Narodno blagostanje

Страна 174

ПИСМО МОШЕ БЕРЗИЈАНЦА

Драги докторе,

Ономад си на збору Народне банке казао, да су сви нослови код нас у последње време ризични. Код таквог стања није никакво чудо, што се банке жале на оскудицу доброга пласмана: немамо ни ми појединци прилике за пласман нашега сопственог капитала, па следствено немају ви банке. сигурне муштерије за пласман њиховога новца. јер посао се прво почиње са нашим сопственим новцем, па тек онда се тражи од банке. |

То стање наше народне привреде главни је узрок, што се све бацило у шпелкулацију. Али су се свеопшта несигурност и повећани рикиз докопали и шпекулације. Сад се може мирно да говори и о привредној кризи шпекулације. Не може се рећи, да је настала стабилизација — јер кад настане стабилизација, онда је свршена шпекулација. На против курсеви су врло лабилни. Али се они развијају тако неким правцем и темпом, да за мене, старога шпекуланта, свака промена курса представља нову загонетку.

Нисам могао да верујем, да ће Ратна штета пасти на 401 динар ове године ; кад је то био случај ја сам завапио и молио те да интервенишеш. Интервенција је следодовала и курс се поправио, варирао је између 401 и 405.

Када је курс био 401, ја сам ти говорио да купујеш Ратну штету, пошто сам „аутентично“ обавештен, да је скок неизбежан. Нисам ти казао из ког извора сам то сазнао, јер то је строго поверљива ствар, али сам ти казао, да је сигурно да ће Ратна штета примати у плаћање дужног пореза до 1928. године. Ти си се на то насмејао и одговорио: „Што да не, за државу је све једно, примила Ратну штету или готов новац, јер и њу може у свако доба na yHOBuH?” ја сам ти на то казао, да ће се Ратна штета примити по 500 динара комад. Ти си се опет насмејао и казао да то не верујеш; из два разлога: Прво због тога, што држава кема апсолутно никаквог разлога да тако што уради, а друго, ако би држава и имала такву намеру, како долазиш ти до те велике тајне.

Оно право да ти кажем, имаш и ти прилично право, али не сасвим! А о томе ћу ти дати један доказ.

Ти знаш добро, да је Осечка Пучка Банка за последњих шест месеца свакодневно оглашавала у београдским листовима да купује крунске бонове по 20 до 25% од њихове номиналне вредности. ја сам те на то питао, шта мислиш ти о томе, како би било да и ја почнем да купујем те бонове, пошто се говбри, да ће они бити примљени за порез, а! рап. Ти си ми казао, да је и то шпекулација, као и свака друга шпекулација, да ти бонови не могу пропасти, али да је велико питање кад ће се држава одлучити, да их ликвидира и на који начин. А што се тиче примања у порез, ти би то могао и поверовати, да ниси од мене чуо, јер је немогуће да о једној државној мери, која се тек спрема, буде обавештена и Пучка Штедионица и ја и цела варош.

Ево још један доказ! Ти знаш добро да се бонови Ратне штете по члану 11. закона о накнади Ратне штете не примају за порезу. До пре 20 дана нису они вредели ни једне паре. Тада сам ја сазнао, да их има, који их плаћају 10% н ја сам те питао шта да се ради. — Ти си ми одговорио, да је по закону јасно као дан, да се ти бонови не могу употребити за никаква државна плаћања. Кад сам ти на то саопштио, да сам начуо, да ће и ти бонови бити на неки начин регулисани и примљени од државе, ти си се опет насмејао мојој информационој служби.

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИЦ

TOI Ep i

ТА.

Е добро, драги мој Докторе, нека буде забележено у „Народном Благостању“ следеће: ја познајем берзијанце, који данас плаћају бонове по чл. 11 са 25%. После тога ја

сам непоколебљиво уверен, да ће и ти бонови на неки на-

чин бити ликвидирани. — Како и зашто не знам, јер овога пута немам тако детаљне информације. За то ти велим, купуј бонове по чл. 11, макар и по 30%, јер ће на њима бити велике зараде! Ето то је све што ти о тим боновима могу да кажем, а ти буди и даље неверни Тома!

Ратна штета нагло скаче. Овако је скакала само 1925. године, оне сјајне године, кад је и слепац зарадио стотине хиљада само кад се додирнуо Ратне штете. Е па добро, ако не верујеш да ће Ратна штета да буде примана за ранију порезу по 500 динара, онда молим те, како објашњаваш ти, да тај папир; који већ скоро годину дана дрема као фијакерски коњ пред „Империјалом“, од једном добије колосалну снагу и пробија се у облаке. За неколико дана скочио је курс за 18 динара. Ти ми рече ономад, да је то један обичан берзански маневар, каквих је било 1924, 25 и 26. го-

дине,ја ти велим, купи Ратну штету док још није доцкан.

па 3000 комада имаш да зарадиш фртаљ милиона динара.

Чујем да је учињена релативно мала употреба од права да се боновима плаћа порез; не зна се да ли због тога што је била мала понуда, или због тога што је била слаба тражња. Истина последњих дана курс износи 80%, али се не зна, као што си ти сам казао у чланку „црна берза", да ли је то маневар шкекуланта или је израз тражње.

У понедељак је историјски дан 17. март, кад престају важити сви крунски бонови Ратне штете по чл. 10. Интересантно је шта ће бити после тога. Тврди се са свију страна, да је врло велики број тих бонова остао у рукама првобитних сопственика, да они нису хтели продавати. Чујем да појединци имају још увек већу количину у рукама. Ако је то тачно, онда ће последњи дан настати слом, јер ови морају пошто пото, да избаце те папире из руку. То би било тако, ако би остало да се ти бонови проглашавају за неважеће.

Ја имам 1800 круна у боновима, нисам их употребио за плаћање пореза, јер сам је платио, а нисам хтео да их продам. Не мари ништа ако изгубим 1800 круна, али хоћу да чувам за успомену.

Ђаво не оре и не копа.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8. MARTA 1930. — Žiro-depoziti približuju se rekordu. — Devizni stok prešao dosadanji rekord. isto tako i metalno pokriće. —

Sa gledišta naše narodne privrede, a me iskljtčivo sa gledišta Narodne banke, medeljni izveštaji postaju sve veseliji. Oni se sa sve većim zadovoljstvom daju čitati. Na primer pozicija pod imenom »potraživanja državma« dostiže visinu od 435.6 miliona dinara.

То је ui ostalom i najvažnija promena u stanju Natodme banke izmeđ kraja februara i 8. marta.

Naimanja po obim, ali isto tako interesantna, promena je smanjenje državnoga dugovanja po računu privremene razmene za 3,09 miliona dinara.

iz naših analiza poslednjih meseca zna se, da država gotovo svakomedeljno otplaćuje sa po tiekoliko miliona dinara svoja dugovatja po privremenom računt razmene. Država je svojedobno po tome računu polagala Narodnoj banci razne valufe, devize i druge TO a uzimala protuvrednost po nominalnom paritetu. Ху