Narodno blagostanje

Страна 204

28 милиона динара (560.000 акција по 50—- дин. ном.; од тога имала је држава 140.000 акција као протувредност за неке веће знумске комплексе, које је предузеће добило у "експлоатацију). Највећи курс имале су акције 1924. године, кад су се трговале по 180.— динара. После тога дошли су губици; због тога је и вредност гкпија рапидно почела да пада: Трговане су 1925. по 40 динара, 1926. по 15.80, 1927. по 6— 1928. по 7— 1929. по 3.5 а ових дана по 1.5 динар. Како губици износе преко 28 милиона динара те надмашују већ саму акционарску главницу, то ће се, како изгледа, приступити ликвидацији предузећа.

— Џакови од кудеље наместо јуте. Индустриска комора у Београду упутила је представку влади, у којој моли, да се код државних потреба набављају у што већој количини џакови (вреће) од кудеље, јер би тиме добила пољопривреда више потстрека за производњу конопље, а и домаће тБорнице могле би пласирати своју производњу у земљи, и знатно је повећати. Тако се не би извозиле из земље сировине, да улазе натраг као прерађевине.

— Belgijska industriia stakla vodi žive pregovore za zaključenje jednog kartela za pljosnato staklo.

— Од многобројних планова за изграђивање Фордове фабрике у Европи, један почиње да се остварује: онај у Келну, у Немачкој. Али се ни тамо не диже фабрика, већ само радионица за монтирање аутомобила. О самој фабрици аутомобила не може бити говора све дотле, док се извесна претходна питања не реше у смислу Фордових захтева.

мериканско министарство пољопривреде тражило је од одбора сената за пољопривредна питања да се спроведе што пре реформа терминских берзанских послова, да бе се колико толико спречила шпекулација, нарочито са памуком. Шпекулација свакако није потребна томе артиклу, али је заблуда, да се њему који се налази у стадијуму хиперпродукције, може помоћи пооштрењем прописа о терминском послу.

— Франпуско друштво „Форд“ показује већ у првој години огромну зараду од 40,4 милиона бруто, а 30 милиона нето, дакле више од 130 милона франака. Даје дивиденду од 10% а ост.так од 12 милиона да се и даље формира у резерву, а 9 милиона се преноси у идућу годину.

— један велики концерн Американаца преговара са свима немачким варошима на Рајни, ради уступања теренг да би се подигла једна велика фабрика за пољопривредне справе, које су нарочито намењене Русији, а при чему бе главни артикал били трактори.

У случају да не дође са тим варошима до споразума финансијери имају већ споразум са једном вароши у Шлезији

ПОЉОПРИВРЕДА

— И у Румунији је аграрна реформа изведена по бал. канском рецепту. Друго се није могло ни очекивати. Само ! мало изненађујуће, да је сазнање о томе у Румунији почел да сазрева тек ових дана. Тако је на пример откривено пр кратког времена, да су чиновници Министарства Пољопри. вреде парцелирали велика имања на имена лица, која уоп: ште не постоје. Највећи кривац је бивши државни подсекре тар министарства пољопривреде, који се налази као аташе за штампу у Шпанији и који на позив румунске владе није хтео да се врати у земљу. Румунска влада је поднела шпанској влади захтев издаје кривца. Код нас је то утврђено пре пет година у сред Народне Скупштине.

— Тешка пољопривредна криза, кроз коју пролази Румунија, лала је маха фантастичној верзији да се пољопривреди једино може помоћи инфлацијом. Чак и кроз новине почела се пробијати вест, како влада намерава да девало„ризира румунски леј, тако да једна фунта стерлинга буде

·. 2.200 леја.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 135

То је дало повод влади за најенергичнији демант. Влада је упозорила чињеницу, да је стабилизација леја дело једног међународног споразума, да је румунски леј покривен металном и девизном подлогом, да постоји уговор са разним иностраним емисионим банкама и да је и правно и економско-политички немогућно да се приступи тој мери. | Влада је почела да предузима најоштрије мере против растурача тих гласова.

3 — Под патронатом „Француског финансиског друштва за цемент“ које финансира велики број цементних фабрика у Француској, врши се велико фузионирање неколиких фабрика са главним француским цементарнама. Егађиssement Poliet et Chausso.

Међу тим фабрикама је и раније постојала финансиска веза, али се сад све спајају у једно подузеће у циљу рационализације. Годишња производња горњег подузећа била је 1,16 милиона тона цемента. Овим се фузионирањем подиже на 1,8 милиона тона годишње. S

— Под покровитељством Софине и Банк де Брисел Електробел и још неколико великих белгијских и аустриских електричних друштава, основали су ново друштво, под именом Друштво за електрицитет и транспорт у Средњој Европи, са капиталом од 100 милиона белгијских франака, а са задатком да концентришу и рационализују тешку електричну индустрију. То ће друштво да прошири своју делатност и на Аустрију.

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА.

Француско-српска · банка у Паризу, 14. априла. Хромни рудници „Љуботен“ а. д.'у Београду, 27. априла. „Хемикос“ фабрика хемиских производа а. д- у Београду, 27. априла. — Црногорска банка у Цетињу, 27. априла. Панчевачка комерцијална банка и штедионица д. д. У Панчеву, 27. априла. — Европско акционарско друштво за осигурање робе и путничког пртљага у Београду, 27. априла. _—_ „Унион“ хотелска ин ставбинска д. Д. У Љубљани, 24. априла. — Кланично друштво у Београду, 21. априла. Дубровачка трговачка банка у Дубровнику, 5. априла.. Косовска кредитна банка у Приштини, 27. априла: — Акционарско друштво „Демократ" у Београду, 27. априла. Угљарско рударско друштво „Монтана“ а. д: у Београду,

28. априла. — Јадранско бродоградилиште а. д. у Београду, 28. априла. — Дионичарско друштво за промет производима СКФ у Загребу, 8. априла. — Бановина д. д. за монтану ин-

пустрију у Загребу, 8. априла. —

„Тргошећер" трговачко д.д. у Осијеку, 5. априла. Каисер и Шега, грађевно д. д. У Загребу, 5. априла. — Централна винарна д. д. у Љубљани, 14. априла. — Горњо бачко удружено паромлинско д. д. у Суботици, 5. априла. — Опште

усигуравајуће друштво „Југославија у Београду, 30. априла.

— „Сплит" анонимно друштво за цемент портланд у Сплиту, 10. априла. — „Титанит“ д. д. за хемичку индустрију у За-ребу, 3. априла. — Опште Југословенско банкарско друштво а. д. у Београду, 26. априла. — „Херцег-Босна" опште осигуоавајуће друштво у Београду, 25. априла. —- Дионичарско пруштво за рибогојство у Загребу, 2. априла. — С. Спитцера пасл. транспортно и отпремничко д. д. У Загребу, 5. априла. — „Пилот“ д. д. за грађевну индустрију у Загребу, 5. априла. — Међународни прометни новински и огласни завод Д. Д. у Загребу, 7. априла. — Трговачка и обртничка банка д. д- У

а UO O OOU O SS0 ПАЖЊА ПРЕТПЛАТНИЦИМА

Следећем броју биће приложен садржај „Народног Благостања" за 1929. годину.

(БЕНИН ЗАВЕСЕ ВЕНЕ НЕ НЕ ЕН АЕ]