Narodno blagostanje

. Mapra 19305 E

знатне. ација је прегледнија.

Код Народне банке на дан 31. децембра било је на жиро-рачуну једна милијарда 250 милијона ДИнара. За те се износе каже, да они показују, како је наше новчано тржиште ликвидно, јер се та сретства наводно не могу пласирати.

Према подацима објављеним у »Народном Благостању« од тих 1.250 милијона динара имала је Поштанска штедионица 341 милион, Државна хипотекарна банка око 400 милиона, а Привилегована Аграрна банка око 100 милиона. Све скупа преко

800 милиона динара. Тај новац, који је припадао.

привреди, лежао је неискоришћен. Да имамо институцију приватног дисконта, претежни дио тог износа могао је бити пласиран у приватни дисконт и тако приведен сврхама наше привреде. Државне новчане установе имале су концем прошле године око 800 милиона динара, који су неискоришћени лежали на жиро-рачуну Народне банке, а могли су се привести привредном животу. Превелик нам се чини луксус, који нам наше привредне прилике никако не дозвољавају, да преко једне милијарде динара лежи и на жиро-рачуну и у благајнама Поштанске штедионице, Државне хипотекарне банке и Аграрне банке и то у доба, кад наш каматњак износи двоструко више, него што је износио пре рата.

Колико Поштанска штедионица толико Хипотекарна банка могли би знатни дио износа, који су лежали неискоришћени на жиро-рачуну Народне банке пласирати у приватни дисконт. Поштанска штедионица већ је у децембру резервирала износе, који ће се употребити за ломбард обвезница за ликвидацију аграрних односа у Босни, а Хипотекарна банка исто у децембру сакупила је износе за ануитете наших доларских зајмова, којим је рок тек сада.

Поред износа, који су на жиро- рачуну Народне банке; Поштанска. штедионица имала је крајем године преко 300 милиона по текућим рачунима. Државна хипотекарна банка имала је код банака преко 100 милиона динара, а нешто и у есконту меница. Кад би се сви ти износи употребили у сврхе пласи рања у приватни дисконт, он би одмах постао важан фактор нашег новчаног тржишта. Ризико за државне новчане установе био би у приватном дисконту мањи, него у директном Кредит Ра у новчаних завода.

Кад би Народна банка у случају потребе редисконтирала један дио меница приватног дисконта, које би се есконтирале, државне новчане установе могле би претежни дио својих ликвидних сретстава пласирати у приватни. дисконт, без опасности по свој ликвидитет. На тај начин они не би губили камате као сада, кад стотине милиона динара леже без камата на жиро-рачуну и у благајнама. А и нашој привреди, која тако потребује кредита, ставило би се на расположење много више сретстава:

Остаје још питање висине каматне стопе за банковни акцепт. То би зависило у првом реду од понуде и потражње. За прво време каматњак би M3-

У БЛАГОСТАЊЕ

Код јавно-правних новчаних завода ситу-.

носио држимо између 7 и 8%. Он би имао ту абнор-

· малност, да би био скупљи него каматњак Народне

банке, што је прилично необично. Али то је ради тога што службени каматњак Народне банке, са својих од већ 8 година непромењених 6%, никако не одговара и ситуацији на новчаном тржишту. Приватни дисконт са 7—8% давао би исправнију слику наших прилика него службени каматњак од 8%. А Народна банка и каже у свом извештају, да се мора организирати приватни дисконт, да се коначно види, који је наш прави каматњак. Дакле и она је свесно да њених 6% то нису.

_ један почетак приватног дисконта видимо у Државној хипотекарној банци. Она анонсира да есконтира менице новчаних завода уз каматњак од 8%. Уз мале промене наиме да су то менице акцептиране по водећим новчаним заводима, то би и биле менице, које потпадају под приватни дисконт. Ту пословну грану требало би по томе код ње само изградити. А онда би имала слиједити и Поштанска штедионица. Дапаче она би имала да обустави изравно кредитирање новчаних завода и сва та средства да пласира у приватни дисконт. Сигурност би била много већа него данас, а што је главно, допринело би се изградњи нашег новчаног тржишта и његовом органском функционирању. А кад би Државна хипотекарна банка и Поштанска штедионица биле вољне да у акцепте пласирају пар стотина милиона динара, већ би и новчани заводи били спремни да акцептирају менице своје прима клиентеле, и тако створе потребан материјал. Како се види организација тржишта банковних акцепата, дотично стварање приватног дисконта ни не би било тако тешко. Треба само добре воље и почетак би био већ ту.

М Закључак

„Кад би наше новчано тржиште било тако из грађено, да би имали и институцију банковног акцепта, дотично приватног дисконта, питање пласирања залудног новца код нас уопште не би постојало. Јер јасно је, да код нас о једној презасићености са кредитима нема ни говора. Најбољим је доказом високи каматњак, . који је за дебет скоро на истој висини, на којој је био, кад на жиро-рачуну Народне банке није било више од пола милијарде динара.

Она милијарда динара, што је на жиро-рачуну Народне банке, оне стотине милијона што су по благајнама наших водећих новчаних завода, биле би преко приватног дисконта приведене сврхама наше привреде, а не би залудно пландовале..

· Многи ће се питати, а како пласирати тако знатне износе, који су данас без упослења. Веома лако, обзиром на наше кредитне потребе. Велика подузећа један дио својих кредитних потреба покривала би сада јефтиније преко приватног дисконта; него што то раде данас кредитирањем са стране банака. Износи, који би. остали слободни новчаним заводима ради тога, што би се прима клиентела кредитирала преко приватног дисконта, могли би се U за издашније кредитирање ситније при-

IZVOZ,

Telegrami: АРЕЈАСОВР 1, Kodeks: A: |B; 6446 : ОНЕ

РОМЕСАЈТЕ

ADRIATIC OVERSEAS IN. а

FIRMA LONDON.-KIH JUGOSLAVENA | | ODGOVARA: BESPLATNO, BRZO, STVARNO - 24,Haymarket, LONDON, 8, У, 1:

ЈУО%

Равне: НАУМАККЕТ HOUSE