Narodno blagostanje

Страна 238. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 15

да и дисертацију, а за добијање докторске титуле довољно је било 6 разреда Народне школе. Дисертације су одговарале степену образованости кандидата. У једној пише: „Кад човек умре, одлети му душа". На суду је изјавио Тауерман, да је сав новац употребљавао у мисионарске циљеве у држави Ара, али је истрагом утврђено, да је све појео и попио. Осуђен је на 15 месеца затвора. Истом пресудом су поништене и све докторске и професорске титуле из Аре. Колико мора да је безмерна таштина човека, који је дао 300.000 динара да се назове конзулом државе Ара, о којој није имао ни појма!!

— То се зове Локарно! У Енглеској је ономад умро 84-годишњи капетан трг. морнарице Отуеј Робинзон, одредивши у своме тестаменту, да се 10.000 енгл. фунти, тј. највећи део његовог имања, има предати немачкој влади, дг их употреби у корист немачких ратних инвалида.

— Господин Јован Политис наименован је за грчког посланика у Берлину. (Госп. ]. Политис не стоји ни у каквим родбинским везама са г. Николом Политисом, париским послаником грчке републике).

— Организација југословенских трговачких путника поднела је, као што чујемо, надлежним министарствима представку, молећи, да се одобре повластице и снизе превозне тарифе за њихове чланове као и за путничке куфере, као што то одобравају скоро све европске државе..

— Наша емиграција у јануару 1930. године. Према статистици састављеној у исељеничком комесаријату у Загребу иселило се из наше краљевине у месецу јануару 1930.: 1. у прекоморске земље 1334 лица, према 1034 у јануару прошле године. Иселило се највише из дунавске бановине, и то 505 лица, савске 299, приморске 259, дравске 140, зетске 64, вардарске 30, дринске 19, врбаске 1 и са територија града Београда 17. По занимању било је 680 (односно 62% од самосталних) земљорадника, 167 квалифицираних и 137 неква-

лифицираних радника, 119 припадника слободне професије и 231 члан обитељи, који не привређују. Највише је отишло у Аргентину, и то 745, у С. А. Д. 260, Канаду 108, Уругвај 97, Бразилију 46, Чиле 41, јужну Африку 10 и т. д. — Свега се вратило из прекоморских земаља у овом месецу 289. према 203 у јануару прошле године. — П. У европске земље пошло је на зараду у овом месецу 1932, и то за Француску 706, Белгију 301, Холандију 15, Немачку 6, Луксенбург 2 « Аустрију 2.

— У Бечу су у недељу одржане демонстрације ималаца радњи против пореске политике социјал-демократске градске управе.

Католичко-социјалистичка партија и Хајмеровци израдили су програм за смањење пореза и предали га у виду једномесечног ултиматума председнику општине. Док је 10.000 људи одржало митинг противу градских пореза, дотле је преко 1000 аутомобила прошло улицама, демонстрирајући на тај начин против државног пореза на бензин. —

— Из Америке јављају, да је једно американско друштво, за које се тврди да је основано од једног познатог белгијског шпекулавта, добило дозволу за изналажење петролејских извора у северној Немачкој. Геолози сумњају у успеу.

— Пруски министар правде издао је наредбу за што брже спровођење казненог поступка.

— Чехословачки Министар г. Др. Е. Бенеш присуствоБао је 5. о. м. први пут седници Академије за моралне и политичке науке у Паризу, као новоизабрани члан ове Академије. Њен председник, проф. Бартелеми, декан правног факултета париског универзитета, поздравио је Др. Бенеша и приказао га као човека, који није само примеран државник, већ и човек чији је дух отворен науци култури и философији. У своме одговору Др. Бенеш је приказао чехословачко-француске односе од почетка ХТУ века.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

ZAGREBAČKA BERZA

Zagrebačka berza održala je dne 8. o. m. svoju godišnju skup· štinu. Koliko u samom izveštaju, toliko u govoru predsednika, poznatog industrijalca g. S. D. Aleksandra, izlazi izvestan optimizam u pogledu razvitka naših privrednih prilika. Polazna je tačka tog optimizma steđenje državnih finansija. Ratni i predratni dugovi, dotično pitanje njihove regulacije rešeno je na daleko povoljniji način, nego što je bilo za očekivati. Primanja od Nemačke i to samo ona u gotovom, dovoljna su za anuitete svih naših inozemnih dugova. Po tome oni neće tangirati ni naš budžet a ni našu platežnu bilansu. Ovo poslednje naročito je važno, jer olakšava izvršenje valutne reforme i njeno kasnije održavanje.

Druga tačka koja zagrebačkoj berzi i njenom predsedniku daje nadu u povoljniji razvitak naših privrednih prilika je poboljšanje kreditnih prilika na strani i kod kuće. Sniženje kamatne stope koje se opaža na svim linijama, povoljno će delovati i na našu privredu. U prvom redu to će se primetiti na tržištu efekata. Kod papira sa nepromenljivim kamatnjakom situacija je danas daleko bolja nego što je bila pre nekoliko meseca. Isto je i kod dionica novčanih zavoda. Ako ovako stanje i dalje potraje i ako kod nas kamatnjak za uloške bude sišao na znatno niži nivo nego što je danas, za očekivati je zna tan porast kurseva svih naših efekata. U tom slučaju, kod pojedinih poduzeća moglo bi se pristupiti i povišenju dioničke glavnice na | mnoga naša poduzeća već nekoliko godina čekaju, jer to dosadašnje prilike na efektnom tržištu nisu nikako dozvoljavale. Ako sada 555 |

ženje kamatnjaka i kod nas uzme veće dimenzije i ako kursevi akcija znatno porastu, mogućnost novih emisija neće biti isključena. Zagrebačka berza, obzirom na privredne prilike njenog pod

ručja, očekuje u godini 1930. daleko veći promet nego što je to bilo do sada. U mesecu mattu ukupni promet iznosio Je preko 350 milion= dinara, što do sada nije nikada bio slučaj.

|. Devisno #žie. Prošlog tedna promet devizama iznosio je 72 miliona dinara. I ovog tedna promet je dosta intenzivan. Pojavilo se je dosta i privatne robe, ali Narodna banka ipak mora intervenirati u znatnim iznosima.

Kursevi mnogih deviza znatno su popustili. To ima za posledicu, da je i potražnja jača, jer mnogi trgovci nastoje, da se pokriju dok su kursevi niski. Spuštanje kurseva stranih deviza sa druge strane smeta našem izvozu koji i onako nailazi na poteškoće, pogotovu obzirom na tendenciju padanja cena na internacionalnom tržištu.

Z4Ec;je. Kod novčanih zavoda tendencija je Još uvek prijazna. Srpska banka raste i dalje i već se je približila kursu koji je bio pre isplate kupona. I za Praštedionicu potražnja je znatna.

Kod dionica industrijskih poduzeća prijaznija je situacija га dionice parobrodarskih društava. Dubrovačka plovidba bila je nešto popustila jer je jednog dana bilo više robe. Isto je bilo i sa Oceaniom. Ali čim je ta jača ponuda aporbirana, porast kursa je ponovno nastupio. Dionice Dubrovačke paroplovidbe bile su zakljućivane uz kurs od 435 dinara,