Narodno blagostanje

Страна 334

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 21

— Повишење акционарских главница.

— Бабић, индустрија дрва д. M. Бања Лука, повисује главницу од 75.000.— на 3 милиона динара и то на тај начин, да се досадашње 3000 комада акција жигоше од 25.на 100 динара по комаду. Акционари имају да уплате Дин. 975 — 40.— за трошак. Супскрипција траје од 15. 0. м. до 15. јуна ове године.

— Рударско акционарско друштву „Косово“ у Београду повисује своју главницу од 3 на 4 милиона динара.

=

— Акционарско друштво за искоришћење дрва за гориво повисује главницу од 3 на 6 милиона динара. — Албус а. д., творница сапуна у Новом Саду пови-

сује главницу од | милион на 3 милиона динара.

— У трговачки регистар уписано је у Љубљани ново акционарско предузеће „Универзал“, трговачко и индустриско а. д., са главницом од ! милиона динара, која се може певисити на 5 милиона (1000 акција по 1000 динара). Бавиће се комисионом купопродајом мануфактурне робе, ко

фекције, ципела И т. д. ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

Чрна-каолин д. д. у Љубљани, 28. маја. — Грађевно подузетништво Батушић, Јуришић и Скопал, инжењери д: д. у Загребу, 30. маја. — Ливада, господарско и шумско д. д. у Загребу, 26. маја. — Акционарско друштво за експлоатацију угљених мајдана у Београду, 30. јуна.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15. МАЈА 1930. ГОДИНЕ

Друга недеља у мају показује већу живост у кретању послова Народне банке, Највећа промена према стању од претпрошле недеље састоји се У смањењу девизног стока за округло 167 милиона дивара, Тешко да та сума представља вишак потреба

У милионима динара

31 XI 1929

31, XII 1928

15. V 1930

у злату, и сребру у девизама и страној монети')

1183.4 1587.1

2710.5

1180.9 17837

2964.6

1182.0 1754.0

2936.0

1079.0 9331

2012.

1168.4 1759.2

2927.6

Метална подлога

1095.3 226.4

1321.7

1100.9 ' 234.0

1334.9

1470.5 253.8

1724.3

1287.5 230,

1517.6

1077.4 232.9

1310.3

на менице на хартије од вредности

укупно

Зајмови:

рачун за откуп крунских

новчаница рачун привремене размене по зајмовима на бонове

укупно

1007.4 227,8 2966.3

4201.5

948.3 205.9 2998,8

4153.0

948,3 177.9 2997.1

4123,3

948.3 175:9 2997.1

4121,3

948.3 173.9 2997.1

4119,3

Државни дуг:

5527.1 221.8

5917,9 205.9

5221.0 171.9

5286,2 175.9

5143,4 173.9

Новчанице у оптицају. ... Држ. рачун прив, размене .. Потраживање државно по раз-

ним рачунима

367.7| 99.6) 368.0! 350.9| 590.9

493.2 318.3

811,5

1250.0 160.8

1410,8

1394,3 1611

1555,4

1329.1 173.2

1502.4

1365.0 160.2

1525 3

по жиро рачунима ,:. по разним рачунима

Разне обавезе

укупно

у одсто целокупног новчаничког оптицаја , . .

37.40) 50.31) 56.78] 55.16) 53,86

У од сто свију обавеза по виђењу . . . ,

Метално покриће

32.46! 39.951 41.491 41,13! 39.82

7) 0 zlatu 96,8 mil.; u srebru 17,58 mil.; u stranoj moneti 0.98 mil. din,

ваше народне привреде за инострани платежни поступен; врло је лако могућно, да је држава или које друго јавно-правно тело купило већу суму девиза. За претпоставку да је држава била купац девиза говори и та околност, да је државно потраживање у овој недељи пало за округло 60 милиона динара. Кад се има даље у виду околност, да др-

жавно потраживање средином месеца расте, као последица прилива државног прихода, онда се може лако претпоставити, да је држава употребила за набавку девиза не само 60 милисна динара, већ и онај део, који је дошао као вишак прихода у току дотична недеље.

И ако је пад девизног стока за округло 167 милиона динара прилично велика џифра, још увек је везнатан према укупном износу пред крај прве недеље месеца маја од 2936 милиона динара, Пад не износи ни 5% укупнога стока.

Тај одлив девиза је нешто погоршао квоту металног девизног покрића : за целокупан новчавични оптицај пала је на 53,85% (55,16% у претходној недељи), а свију обавеза псе виђењу на 39,82% (41,13% У претходној недељи).

Друга важна промена је поменуто смањење пржавног потраживања за округло 60 милиона дин.

Депозити по жиро рачуну, који су У првој недељи месеца маја имали знатан пад, показују у овој недељи скок од округло 36 милиона динара. Тиме се укупни износ депозита попео на 1365 милиона динара, (дакле недалеко од 1409 милиона динара које представља рекорд). На супрот томе опала су потраживања државних и привредних установа за 13 милиона динара. Исто тако показује пад менични и ломбардни портфељ Народне банке, први за 5,73 милиона динара, а ломбардни за 7,63 милиона пинара, укупно 13,36 милиона динара. Као што видимо продужава се иста појава : после слабијег или јачег пораста портфеља настаје неколико недеља опадање. Пораст је био у прошлој недељи од 24 милиона, сад у овој недељи имамо пад од 13,36 милиона. С обзиром на олакшице за добијање кредита меничног и ломбардног, од средине априла, може се рећи да је Народна банка јаче отворила врата нарадној привреди. Па ипак одзив је врло слаб.

Реда ради напомињемо да се рачун привремене размене смањује увек за исту оригиналну цифру од 1.998.195 динара. Смањење девизног стока, кво и меничног портфеља у укупном износу од 1850 милиона дејствовало је на смањење новчаничног сптицаја. Али је оно паралисано разним транзакцијама тако, да укупно смањење новчаничног оптицаја износи 142,8 милиона динара, а укупни оптицај 5143 милиона динара.