Narodno blagostanje
24. мај 1939.
ZAGREBAČKA BERZA
Pitanju kamatne stope ponovno se posvećuje naročita , pažnja. Sniženje kamatnjaka na uloške sa strane zagrebačkih novčanih zavoda pokrenulo je sa više strana pitanje sniženja kamatnjaka na kredite. Međutim se zaboravlja, da su zagrebački , novčani zavodi mohtivirali sniženje kamatniaka na uloške ште,
da su oni već ranije bili primorani da snize kamatnjak na kre-|
dite i da sniženje kamatnjaka na uloške imalo je za zadaću da. uspostavi ravnotežu između jednog i drugog kamatnjaka. Da bi se došlo do jednog novog sniženja kamatnjaka na kredite frebalo bi daleko jače sniziti kamatnjak na uloške nego što је to sada slučaj. A sniziti kamaftnjak na uloške ispod. sadašnjeg nivoa nije tako lako. Tu je u prvom redu Državna hipotekarna bznka fe Poštanska štedionica koje sa kamatniakom na vista uloške od 6% sprečavaju novčanim zavodima da sa svojim kamatnjakom idu ispod današnjeg nivoa. Pored toga mnogi novčani zavodi, u prvom redu oni, koji imaju filijale u provinciji mogu svoja sredstva još uvek da sigurno plasiraju uz kamatnjak od 12%. Po tome oni mogu mirne duše. na uloške plaćati 6 pa čak i 8%. A novčani zavodi nisu nikakove dobrofvorne ustanove. Oni nastoie da dobiju što veće kamate za poverene iznose. Ako mogu dobiti 12% bili bi nesmotreni, ako bi se uz iste garancije zadovoljili sa kamatnjakom od 8%. Sniženje kamatnjaka na kredite i to radikalno sniženje uslediće tek onda kad ponuda na kreditima bude jača od potražnje.
Pobolišanje prilika na novčanom tržištu u pravcu bitnog sniženja debetnog kamatnjaka moglo bi nastupiti posle zakonske stabilizacije dinara ako priticaj stranih kapitala bude znatniji. Nu onda je potrebno ukinuti rentovni porez za strane ka-
pitale. A jedna bolja organizacija našeg novčanog tržišta, da |
se više ne događa da do dve milijarde dinara leže neiskorišćene · po blagajnama i žiro-računima, mnogo bi doprinela sniženju ka- | matnjaka. Što jaža ponuda za kreditima tim i niži kamatniak. To je bilo ranije, to je i danas i tu ne pomažu nikakva pisanja ankete, rezolucije i slično.
Devizno tržište. Promet je prošle nedelje bio znatan. Preko 75 miliona dinara. Intervencija Narodne banke bila je znatna. Po 7—48 miliona dinara dnevno. Ove je nedelje situacija prijazniia. Promet je manji a i intervencija Narodne banke kreće se u skromnijim granicama. Nu ipak prema prošloj godini promet je mnogo jači.
Tržište dionicami. Kod novčanih zavoda nema naročitih promena i vrše se samo obligatni zaključci. Jedino u dionicama Jugobanke promet zna biti veoma znatan. I po 1.000 komada dnevno. Danas se roba, koja dolazi na tržište, lakše preuzima nego šio je to bilo ranije. A i kurs se drži na običnoj visini. Danas je dapače nešto jači nego što je bio pred par dana. To će doprineti da će i ponuda biti slabija i da će se promet kretati u norinalnim granicama. U Srpskoj banci bilo je nešto zaključaka po 180 dinara. Izgleda da je to za buduće minimalan kurs za Srpsku banku. Kod industriskih papira još uvek postoji interes za parobrodarske papire. Nu izgleda da prave ponude nema. Povišenje dividende kod Dubrovačke i prvo plaćanje dividende kod Jadranske izgleda da je delovalo na posednike tih akcija da ih tako lako ne puštaju iz ruke.
Državni papiri. Promet je i dalje intenzivan a kursevi kod Štete rastu. Prošlov tedna promet je iznosio preko 9 miliona dinara, što odgovara nominali od preko 20 miliona. Ove nedelje u pogledu promefa, oscilacije su neverovatne. U ponedeljak promet je iznosio 700.000 dinara nominale. U utorak 11.5 miliona nominale a u sredu opet samo par stotina hiljada. Za četvr-
tak il petak nije isključeno iznenađenje od kojih 10 miliona dinara.
Kurs je ponovno u porastu. U svakom slučaju Zagreb, vodeći računa o načinu kotiranja, redovito nofira više kurseve
·
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Стргна 335
| nego Beograd. A on je danas i jači kupac. Znatne količine · Ratne štete kupuje Zagreb u Beogradu. Termine ostavlja tamo
dok prompt dobavlja: poštom, ier je ovde potražnja za kasa Štetorn mnogo veća. Mnogi zavodi prodavali bi termine i to jeftino, kad bi se samo mogli pokriti per kasa.
Kod Biairovih obveznica ima znatne oscilacije u prometu. Jednog dana i do 10 hiliaada dolara, drugog ništa, da trećeg dana opet bude nekoliko hiljada. Kursevi, obzirom na prilike u New-Yorku stagniraju.
BEOTPAJICKA BEP3A
У кретању девиза дошло је у току ове недеље до преокрета. Све девизе имају лабаву тенденцију осим Цириха и Пеште, које су остале стабилне. Обрти су подбацили; они износе 25,20 милиона динара, те су према томе мањи за 35 мил. од оних из прошле недеље. Највише је трговано у девизи Њујорк (5,3 милиона), Цирих (4,5), Лондон (24), Мрађ (320) ли ст M.
На ефектном тржишту све су хартије од вредности у скоку —- изузев Народне банке и Блеровог зајма. На узроке тог опадања ми ћемо се вратити у наредном броју.
Рента Ратне штете веома је чврста. Од 434,75 (16. о. м.у попустила је до душе на 434,25 (19. о. м.), али је на следећим састанцима веома чврста, те завршава ову недељу код курса 436 (22. о. м.). Обрти су већи но што је то уобичајено: у промпт роби 2,92 милиона, у терминима 7,65 а укупно 10,57. 7% Инвестициони зајам је показивао врло интересантне промене. Од 88,125 (19. о. м.) скочио је на 96 (20. о. м.у ; затим је попустио на следећем састанку на 88,50, да би се на дан 22. о. м. попео опет на 89. Обрт је износио 143.000 динара. 7% Блер је лабав. Тргован је по курсу од 85,625 до 85,375 ; обрт износи 416 мил. динара.
! Доларске обвезнице Државне хипотекарне банке непроме-
њене су на 86 а обрт је износио 146.000.
Народна банка доста је живо рађена, али се њезина лабава тенденција одржава. Курс је попустио од 8350 на 8250. Обрт је износио 414.000 динара. Хартије од вредности приватних подузећа слабо су трговане. Прометна банка је закључена по курсу од 980 (40.000) ; за остале папире само су постојале понуде и тражње без ефективних закључака. |
РОБНО ТРЖИШТЕ
На светском тржишту жита ситуација је у току ове недеље веома мирна. Преовладава лабава тенденција, која последњих дана ипак није утицала на развој курсева, пошто до већих закључака није дошло. Светске залихе још увек су прекомерно велике. Од одлучујућег утицаја биће вести о развоју и стању зимских усева. Код нас је ситуација аналогна. Пошто понуда не одговара тражњи, то су се код нас цене поправиле за неколико пара од килограма.
Кукуруз се је нешто поправио, у првом реду због неповољних атмосферских прилика у Аргентини и због вести да ће жетва бити мања, но што се то раније јављало. Због тога је кукуруз и код нас чвршћи, код задовољавајуће тражње.
На металном тржишту је бакар сензација. Као што је нашим читаоцима познато картел је у два маха снизио цене од 18,50 на 14 и 12,75 центи; прочуле су се вести да ће се цена и даље снижавати. У место тога картел је потпуно неочекивано цену бакра опет повисио на 13,80. Разумљиво је, да су овакви маневри изазвали велико узбуђење у потрошачкој индустрији. Цена калаја нешто је скочила. На тржишту гвожђа владају неприлике — због застоја продаје -— чак се чује да ће се на том питању разбити европски картел.