Narodno blagostanje
7. јуни 1930, HAPOJIHO
БЛАГОСТАЊЕ Страна 361
стигнута добит од 2 мил. (1928.:2,6 мил.) пренеће се на BOB рачун (1928. :6% див.). — Банка „Никола Иванов“, Софија, (главн. 30 мил.) плаћа из чисте добити од 2,3 (1928. г. 3,3 мил.) дивиденду од 8% (1928. : 10%).
— У Базелу је основан један мали, нарочити биро од стране Чехословачке новчаничне банке, који има задаћу, да прати рад. и развој Банке за међународне обрачуне. Чехословачка је то учинила, да би одржала контакт са Б. М. О., пошто још нема право да кандидује свог члана управе, јер јеш није могла уписати акције. -
— Прашка кредитна банка има своју филијалу у Румунији под именом „Вапса Котапа де Сотет 8: де Стедн фи Ргаса“. Како је сада и нова чехословачка банка, која је постала фузијом Прашке кредитне, Чешке комерцијалне и Англо-чехословачке банке основала своју филијалу у Букурешту, то постоји питање о будућем односу између ових двеју филијала. Могуће је да ће старија филијала Прашке банке и даље остати у животу и поред нове филијале, по-
што има свој нарочити круг деловања, из кога матични |
завод у Прагу очекује велике користи. Главница „Банка Романа“ износи 40 милиона леја а резерве 9 мил. За 1929. годину исказује се губитак од 8 и по мил. леја.
— Американске новчаничне банке намеравају да противвредност акција Банке за међународне обрачуне депонују код исте на један нарочити рачун с тим, да се иста сума има употребити на есконт првокласних акцепата.
— Једна од највећих опасности код американских инвестмент трестова састоји се у могућности, да тргују својим сопственим акцијама. Сада је њујоршка берза забранила ту врсту трговине. То је у другим земљама забрањено законом о акционарским друштвима,
— У Немачкој је око 50 банака организовано у Централни Савез за кредитирање кућевласника. Укупни улози тих износили су крајем 1929. године 2700 динара. Концерн се врло добро развија и пружа помоћ кућевласницима.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Португалија ће ускоро емитовати прву траншу зајма од 500.000 контоса по 6 и по од сто и емисионом курсу од 96%. Зајам служи за консолидацију летећег дуга. Прва транша износи 100.000 контоса.
— Листови јављају, да грчка влада намерава закључити зајам код шведског треста жижица у висини од 800.000 енгл. фунти (220,8 милиона динара) за грађење школа.
— Поднесен је турском парламенту пројект закона о Државној емисионој банци са правом издавања новчаница на 50 година. Главница ће изнети 25 милиона турских лира. А држава се обвезује да да један већи. депо. Банка има за задатак да припреми што треба, да би се турски папирчи новац замењивао ал пари у злату.
КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Епилог једне корупционе афере. Против бившег претседника Берлинске општине Бес-а, који је био умешан у корупциону аферу браће Скларек, и који је до сада био суспендован од дужности — уз примање свих принадлежности — завршена је истрага, те је од стране берлинског
општинског суда донесена одлука, да је лишен положаја председника општине, без права на икакву пензију. Али му је дисциплински суд ипак признао — уважујући његове раније заслуге за Берлин — износ од 18.100 марака годишње, не као пензију, него као добровољну помоћ. И то доживотно. Сматрамо, да једна „добровољна“ помоћ од 21.000 динара месечно није баш ни за Берлин рђава ствар. Овакав поступак, на наш језик преведен, значи награда за корупцију.
— Буџет Скопске општине. Нови буџет за 1930. ових је дана био изгласан. Износи 39.493.577 дин. те је подељен као што следи: редовни персонални расходи 6.62 милиона, материјални 16.88 милиона. Ови расходи имају се покрити редовним приходима: од трошарине 10.75 милиона, таксе 5.80 милиона, од мајдана ! милион, и непредвиђених прихода 1.25 милиона. Ванредни расходи износе 6.97 милиона за подизање и изградњу 4 зграде за основне школе. Даље, за нову зграду управе града 4 милиона а за експропријације 5 милиона динара. Ови ванредни расходи покривају се ванредним приходима : од продаје непокретности држави за 6.97 милиона и зајмовима код Народне банке и Државне хипотекарне банке од 9 милиона динара. Чим нам простор буде допустио, вратићемо се опширније на овај предмет.
— Прорачун града Осијека за 1930. годину предвиђа расходе од 35,871.820 динара, а покриће представља сума од 29,231.820 дин. тако да се показује мањак од 6,640.000 дин. Тај ће се мањак покрити са 80% прирезом на непосредне порезе на бази од 8,300.000 динара. Прорачун садржи и овогодишњу рату Мак Данијела, која ће се према ставци у прорачуну отплатити са 4,061.496, а за остатак од 3,708.514 колико треба за потпуну отплату ове рате, која укупно износи 7,700.000 дин. склопиће се зајам.
| — „Прагер Пресе“ јавља да предстоје два унутарња зајма града Прага. Први у висини од 15 милиона ч. К. дао би Централни уред за осигурање по 53 % са амортизацијом у 53 полугодишње рате, а служио би за покриће изванредних издатака предвиђених буџетом за 1930. годину и за грађење мостова и хидроцентрала. Други зајам од 10 мил. ч. к. по 6% на 30 година дао би „Завод за осигурање радника против несреће“, у циљу грађења једне болнице.
— Пошто је пре кратког времена град Цирих емитовао зајам од 30 мил. шв. фр., сада и кантон Цирих спрема | емисију зајма од 25 мил. шв. фр. по 4 и по од сто и емисионом курсу од 99%. Зајам служи за конверзију зајма исте висине из 1921. године, који је отказан за 1. август ове године.
— Општинска управа града Софије расписала је стечај за зидање једне модерне кланице у вредности 86 милиона лева, од чега 61 милион зграде а 25 милиона машине. Понуђач има положити 3% од вредности на име кауције.
ТРГОВИНА
—- Југословенски Лојд јавља, да ће се у овој години а уз учествовање Привилегованог извозничког друштва подићи у Новом Саду, Београду, Смедереву, Панчеву и Шапцу силоси за извоз житарских производа.
— Ових дана биће проучено питање оснивања дуванских задруга у нашој земљи и њихов утицај на интересе монопола.
| ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д.
КЕ. а. ром 2 со.
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЗАГРЕЉ
Вука караџића 3. " Бориславићева 7.
/