Narodno blagostanje

севера рит патке

5. јули 1930. |

протест остати без последица и да ће закон ипак ступити на снагу ! | | Кад тај пројект буде усвојен, просечни годишњи државни издатак на једног бившег ратника изнеће и словом педесет и две хиљаде (52.000) динара. | Колико има милиона људи у свету, који би уз овакву пензију сутра загазили у најкрвавији рат ! |

EEE GK

Interesantni događaji s pogledom na poljoprivredu odigravaju se u Engleskoj. Međ te događaje ne spada ostavka engleskog ministra poljoprivrede lorda Bekstona (koji je i nama dobro poznat zbog njegove akcije na polju koje nema nikakve veze sa politikom i kojom se bavio dok nije bio lord) zbog toga što mu je engleski krali, na dan svoje šesetpetogodišnjice, podelio titulu lorda.

Engleska poljoprivreda počela je da opada još krajem osamnajestoga veka, kad je vunena industrija počela da plaća

Vekna „empair”

e ara

SE tako visoke cene za vunu, da su seljaci njive pretvorili u рабпја-

ke. Ona ne igra nikakvu veliku ulogu više u snabdevanji Engleske: 20% ukupne engleske potrošnje žita pada na domaću proizvodnju (pre rata je bilo 23%), 40% mesa ((47% pre rata) i 11% masla (13% pre rata). Samo izgleda da se kod jaja pokazalo poboljšanje, jer je učešće nacionalne proizvodnje u nacionalnoj potrošnji skočilo od 47 pre rata na 63 danas. Površina obrađena žitaricama pala je od 6,67 miliona akra (od 1924. g.) na 5,83 (1928. g.). Isto tako opada i broj poljoprivrednih radnika koji danas iznosi 660.000 (a 806.000 u 1924. god.). Engleske su vlade u toku od sto godina smatrale poljoprivredu kao granu, koja je osuđena na smrt. |

Lord Biverbruk, sektaš u konzervativnoj stranci otpočeo {e propagandu u korist engleske poljoprivrede. On je ubacio lozinku vekna „empair” t. j. vekna koja je umešena iz brašna poreklom iz britanskog imperijuma: na ime 85% kanadske i 15% domaće pšenice. Lozinka je opalila. Jedan veliki magacin u Londonu pravi ogromnu reklamu za tu veknu koju proizvodi.

Za sada ta lozinka nije učinila nikakav utisak na englesku poljoprivredu. Ali je sasvim prirodno da će ona naći odziva i da će se međ seljacima naći prve pristalice nove frakcije, koja ide na to ili da pocepa konzervativnu stranku ili da je potčini tom empair programu. ] tako će poslednji teren Evrope, na kome se praktikuje slobodna trgovina za životne namirnice, putem carinskog zida oko britanskog imperijuma, da uđe u red protekcionističkih država.

GE CG —

Povodom vesti velikih evropskih finansijskih listova, da upravni odbor Banke za тедипаrodne obračune nema namere da nas pusti u Upravni odbor dok ne izvršimo zakonsku stabilizaciju dinara, mi smo pisali da ta mera nije zasnovana na Haškim konvencijama i da se

Da nismo slučajno i ovde bili pogađač?

ar IDI ВЕНЕ НЗ ЛАТ ЕТ

ona lako može razumeti kao presija za račun raznih finansijera,

koji bi hteli da nam dadu stabilizacioni zajam. Tome našem

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 423 _

saopštenju imamo samo još da dodamo vest koju donosi „Neue Ziiiricher Zeitung”, Ta vest glasi:

„Upravni odbor Banke za međunarodne obračune rešavaće u svojoj idućoj sednici pitanje stabilizacije jugoslovenske valute. Banka je voljna da jugoslovenskoj državnoj banci (naša Narodna banka nije državna) da kredit radi izvršenja zakonske stabilizacije pod uslovom, da se jugoslovenska vlada obaveže da posle izvršene stabilizacije ispuni sve svoje obaveze prema predratnim poveriocima”.

Kako u Cirihu sedi čuveni komitet za odbranu interesa švajcarskih imalaca naših predratnih obligacija, to nije usklju · čeno, da se na ovu belešku može primeniti stara priča o babi i njenom snu.

Prema našim izveštajima pred Ministrom finansija nalazi se nekoliko ponuda za zajam sa stabilizaciju dinara.

Ako je beogradska krojačica gospođa Ruža Koen tako jaka na makazama, kakva je na peru, onda je van konkurencije. Ali bi još bolje bilo, kad bi njena rasmatranja bila toliko realna, koliko su duhovita. Kad je reč o modi, onda ne freba zaboraviti da je ona jedna kombinacija ukusa i para. G-đa Koen je lepo uočila da Beograd ima jedan specijalan manir u pogledu mode ili kako ona kaže „Beograd je počeo da stvara lokalnu modu, koja brka salon sa ulicom. Dok otmena Parižanka nosi na ulici jednostavnu foaletu i po boji i po kroju, dotle Beograđanke za kakav izlaz u varoš smelo obuku haljinu kroja i materijala namenjenu za zatvoren prostor, Ništa smešnije nego posmatrati na ulici repove sviju mogućih vrsta kako se lepršaju kaldrmom kao barjaci na debelim i tankim figurama. Ili žene koje se penju u tramvaj u takvoj haljini, koja traži meke naslone kakvog Rols-Rojsa i Pakarda. U tu zabludu i pogrešku ne sme pasti žena koja hoće da je uzor”.

Moda i ekonomija

i KG or nr

Ako g-đa Ruža Koen stoji odista na glcdištu, kao što je to u članku koji je izašao u „Politici” 15. pr. m. kazala, da moda mora da bude i izraz ličnog ukusa onoga, koji se oblači, onda svakako ne može Beograđankama poreći ukus. Kad bi Beograđanke imale toliko para, koliko imaju ukusa, mi mislimo da bi Parižanke morale crći od zlobe. I poslednja Beograđanka zna kako bi se obukla pre podne, kako u podne i posle podne, predveče i uveče, samo freba imati para za to. Tačno je da su očajno bezukusni oni repovi, koji se vide na ulici (pa čak i u salonu i ako je to vrlo korisno fabrikantima štofova, koji se nalaze u krizi usled hiperprodukcije). Beograđanke nisu toliko bez ukusa koliko bi bile žene u drugim varošima, koje bi morale da naprave kombinaciju da s. jednom haljinom izađu na kraj cele sezone u svima mogućim priredbama od ujutru do sutra dan ujutru.

G-đa Ruža Koen velikodušno razrešava Beograđanke od luksuza, ali ona brka luksuz tehnički s onim u ekonomskom pogledu. Zar ona ne zna da može najjednostavnija haljina, koja nema na sebi ničeg luksuznog, da bude u ekonomskom pogledu

'krajni luksuz? Mesto tih saveta gđa Koen bi mnogo bolje uči-

nila, da je svoj dar upotrebila na to da pronađe jednu штуегzalau haljinu. To bi bila velika zasluga za naše Beograđanke.

ИХ преса рта ара ЋЕ OE у ва O IT CA

Државна житпотекајра Бешка

на обвезнице Ратне штете ПО 350:— дин, од комада ca 7, тодишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОШТ У

да

па о А Крв с ив Вснији

ДАЈЕ ЗАЈМОЊЕ,

менице новчаних завода са 8%, камате нето.

Мој с њој ој Пе са) Бег оса ки (етан тј фар фр

ВАЈС ОКА ДА