Narodno blagostanje

19, јули 1930, — Д. Д. за промет шпиритом, Загреб, 21. УП. 1930. — Жига Штернберг и друг д. д. Пожега 26. јула 1930. изванредна главна скупштина. -—- Jugoslovensko Зиксерћ! 4. 4. Хартеђ 31. УП. 1930. — Пиротска окружна штедионица а. д, Пирот, 21. УП. изванредна скупштина.

БИБЛИОГРАФИЈА

Рационализација економије Извод из предавања г. Александра Билимовића, професора Универзитета у Љубљани, одржаног 10. априла 1929. год. у друштву „Правник“.

Писац улази у предмет са напоменом да се извесно појачање економског живота осетило још пре рата, Рат, пошто је готово разорио светску економију, поставио је пред опустошени свет проблем интензификације као једину могућност за борбу противу кризе, погоршане теретом послератних социјалних рефорама. Интензификација гкономског развоја на бази научног проучавања добила је нази» „рационализација“ или како то кажу Американци — „Scientific Management“ — (научна администрација предузећа). Циљ рационализације : постићи економски оптимум Ca MHнималним трошковима (подразумевајући под изразом „трошкови“ рад и материјалне ствари). Писац разликује „техничку“ рационализацију и „економску“ рационализацију, при чему прва треба да буде субординирана другој ; „приватну“ рационализацију и „националну“ или „социјалну“ рационализацију, од којих исто прва треба да се приклони пред другом; „унутрашњу“ рационализацију (рационалкзацију индивидуалних предузећа) и „међуекономску“ рационализацију (рационализацију односа између предузећа), Анализирајући „унутрашњу“ рационализацију писац испи-. тује рационализацију „оснивања“ (избор циља, предмета, места, размера, економске и правне форме, финансијских срестава предузећа), и рационализацију „управљања“ већ основаног предузећа. Ова последња састоји се на првом ме сту у рационализацији управе са применом система бројева у виду статистике, калкулације и рачуноводства. Најзад, додаје се рационализација продукције и других основних функција предузећа. Писац излаже „рационализацију рада“, придружену Телеровом систему, и „науку рада“ као производ овог система. Он испитује средства амелиорације, која ова наука проучава: амелиорација физичких услова (физиотехника рада), амелиорација психичких услова (психотехника рада) и амелиорација материјалних услова (технологија рада). Анализирајући ову последњу писац се нарочито задржава на механизацији и машинизацији рада који постижу свој максимум на непрекидном ланцу (пар ле травај а ла банд д транспор) први пут примењеном од стране Хенри форда. Затим долази анализа „рационализације производа“ у форми стандардизације (која се састоји из нормализације и типизирања) и „рационализације продаје“. Испитујући „међуекономску“ рационализацију (која је регулисање опште понуде и цена помоћу монополских савеза предузимача), писац специјално проучава модерне „концерне“ и цитира више карактеристичних примера. На крају писац нам даје општу оцену модерне рационализације. Ов

и вена еј а

| Државна Ju O era DMI Бака

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

на обвезнице Ратне штете по 350'— дин, од комада [] са: 79, годишње камате без икаквих других трошкова.

РЕЕСКОНТ У

Страна 461

признаје да се, у пркос извесних недостатака, она уздиже (захваљујући напретку социјалне политике и социјалних рефорама) мало по мало на ниво праве рационализације доиста социјалне и у истини здраве. Она пружа предности не само власницима предузећа, него такође радницима и потрошачима. Писац завршава са цитатом Вернера Сомбарта који каже да би напуштање рационализације имало за последицу немогућност опстанка великог дела света. Јер рационализација за коју се везује напредак продукције материјалних добара, је услов сине ква нон за егзистенцију становништва, већ пренасељеног данас и растућег из дана у дан.

ОБЈАВА:

На основу чл. 116. Закона о непосредним порезима а у вези захтева Пореске Управе од 7. ов. мес. Број 62754., Суд Општине Града Београда извештава овим грађане пореске обвезнике —- следећег занимања, да ће се расправљати код Пореске Управе у Царице Милице ул. број 8. о основцима на течевину за 1930. годину и то:

на дан 22. и 23. јула ове године :

Бакалима из Кварта Врачарског.

Упозоравају се порески обвезници означеног занимања, да могу доћи у Судско Оделење Општине Града Београда (Књ. Љубице ул, број 21 партер соба број 2, сваког радног дана од 7.30 до 12.30 пре подне и од 16.30 до 18.30 после подне, суботом од 7 до 12 а недељом од 9 до 11 часова, да виде у послатим списковима Пореске Управе предложену пореску основицу обвезника, када ће се његова расправа обавити у Пореском Одбору, да би истој могао присуствовати и евентуално примедбе учинити.

ОБЈАВА

На основу чл. 116. Закона о непосредним порезима, а у вези захтева Пореске управе за град Београд од 9. ов. мес. Бр. 63442., Суд Општине града Београда извештава овим грађане — пореске обвезнике следећег занимања, да ће се расправљати код Пореске управе у Царице Милице улици број 8. о основицама за порез на течевину за 1930, годину и то:

На дан 24, и 25. јула ове године:

Бакалима из Кварта Палилулског, Дорћолског и Топчидерског. Упозоравају се порески обвезници означеног занимања, да могу доћи у Судско оделење Општине града Београда (Књ. Љубице ул. бр. 21. партер соба број 2.), сваког радног дана од 7.30 до 12.30 пре подне и од 16.30 до 18.30 после подне, суботом од 7 до 12 а недељом од 9 до 11 часова, да виде у послатим списковима Пореске управе предложену пореску основицу, од стране Пореске управе, а тачан дан посебице за сваког пореског обвезника, када ће се расправа његова обавити у Пореском одбору, да би истој могао присуствовати и евентуално примедбе учинити.

ДАЈЕ ЗАЈМОЊЕ,

менице новчаних завода са 8%, камате нето.