Narodno blagostanje
Страна 504
Porast cena bio je, prema oficijelnim izveštajima раriske berze ovaj:
Cene pšenice (za 100 kg.) 30. VI. 134 ћ., 22. УП. 175) IT.
Cene brašna (та 100 Ка.) 20. У. 192 #., 23. УП. 253 ir.
Cene hleba (za 1 kg.) 15. V. 1.90 fr., 27. MII 2.30 ir:
Prema tome porast cena pšenice bio je za 31%, brašna za 30% a hleba za 23%.
L' Information od 1. avgusta objavila je vrlo interesantnu statistiku o eksploataciji evropskih železnica. Koeficijenat ~ odnošaj izdataka prema primitcima eksploatacije — bio je pre rata ovaj:
U Francuskoj na privatnim železhicama 59,5%, na državnim 85.9%; u Rusiji 60%; Engleskoj 63%; Švajcarskoj 67%; Nemačkoj, Belgiji i Nizozemskoj po 70%; Srbiji 75; Austriji 78%, Italiji 96%.
Koelicijenat eksploatacije železnica u Evropi
s.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 32
Розје rata koeficijenat se mnogo promenio. Najviši je bio u Francuskoj, gde je za god. 1920. dostigao 132%. Kasnije se | poboljšavao, u 1923. spada na 91%, 1924. na 84%, 1925. na | 84%, 1926. na 76% a 1927. se prvi put diže na 82%. 1928. g. ! bio je za privatna železnička preduzeća 72.53%, dok je na že|leznicama koje država eksploatiše bio 89.41%. Od ostalih dr| Тама, koeficijenat za 1928. g. bio je najpovoljniji u Švajcarskoj, | оде је iskazan sa 64%, a iza nje dolaze po redu ove države: | Nizozemska sa 73%; Engleska sa 80%; Nemačka sa 83%; | Belgija sa 84%; Španija sa 85%; Poljska sa 86%; Čehoslovačka |sa 88%; Austrija sa 96% i mi, razume se, na poslednjem me-
stu sa 107%. Kao zaključak ove statistike, isti Information, donosi
· da se do sada pokazalo da ie privatna inicijativa za eksploa-
·taciju železnica. mnogo rentabilnija; drugo, da je Švajcarska, sa svojom oclektrifikacijom železnica daleko nadmašila ostale
države Evrope.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Белгијска Народна банка снизила је дисконтну стопу од 3% на 2.2% а ломбардну на 3%.
— Revolviag-kredit, koji uživa čehoslovačka Narodna ban= ka kod engleskih i američkih novčanih zavoda, a kome je istekao rok 19. jula o. g., neće banka više produživati.
— Мађарске велике банке у првом полугођу 1930. Г. Водеће мађарске банке, наиме, Кредитна банка, Комерцијална банка и Домовинско друштво за штедњу, објавили су ових дана податке главних билансних позиција као и чисту добит у првој половини тек. године. Код Кредитне банке и Домовинског друштва за штедњу нешто су мало мањи но у прошлој години, док су код Комерцијалне банке нешто већи. Упоређење чисте добити даје следећу слику:
1930. г. 1929. г. јануар—јули у милионима динара
Кредитна банка 3.47 3.49 Комерцијална банка 2.95 2.93 2.06 2.07
Домов. друштво за штедњу
(0) развоју коњунктуре ови податци не дају довољну слику. Интересантно је да су кредитори, у главноме, средства из иностранства у знатном опадању: код Кредитне банке од 145 на 1284 милиона пенга, код Домовинске од 36.7 на 26.7 мил. пенга а код Комерциалне од 10.6 на 8.7 мил. пенга. Улози на штедњу су у веома спором порасту : код Кредитне износе 201.1 милион пенга — пораст је незнатан — код Комерциалне од 245.2 на 255 милиона а код Домовинске од 147.4 на 155 милиона пенга.
— Против високе каматне стопе Прив. Аграрне Банке. На пленарној седници скопске Обласне задруге, једногласно је закључено, да се протестира код Аграрне Банке ради превисоке каматне стопе. Стопа сачињава данас 8%, док Аграрна Банка повлачи зајмове од разних државних новчаних завода по 4%.
— Бугарска хипотекарна банка у Софији, коју су основали пре две године (у априлу 1928. год.) Блер и Ко., Њујорк, Лазар Бразре и Ко. Лондон, Амстердамска банка у Амстердаму и Швајцарско банкарско друштво из Цириха са главницом од 10 милиона швајцарских франака (110 милиона динара) искзује за 1929. годину добит од 247 хиљада швајц. франака (1928. год. 63 хиљаде франака) и дивиденда
износи 7%. У прошлој години је издато хипотеке за 4,5 ми- · лиона швајц. фр. (у 1928. год. за 83,1 милиона). Према извештају банчине управе јесенас ће се емитовати облигациони зајам од 25 милиона швајц. франака ; чује се, да ће тај зајам бити уписан пре свега од самих оснивачких банака.
— Завршени су преговори између мађарске владе и страних банкарских кућа Хамбро из Лондона и Гваранти Траст из Њујорка. Оснива се један централни завод за заложнице са капиталом од 2 милиона долара у коме ће учествовати држава и све хипотекарне банке у земљи. TO. |, као што се зна, био услов од стране страних банака за успешно извођење емисије мађарских хипотекарних облигација на страном тржишту. Сада су већ банке дале том централном заводу један аванс од 16 милиона долара и то само са 6% камате.
— Доларске девизе показују за последње две недеље и сувише мало отпорне снаге и у знатном су паду према европским девизама. Доказ велике понуде девиза у доларима на европском тржишту. То се објашњава фактом, који је већ утврђен да је почео поново да пристиже новац из Америке у Европу. У Америци у последње време влада велика обилност новца, каматна стопа пада и даље, тако да су Американци приморани да поново почну да експедирају злато у Европу, да би га тамо боље пласирали. При томе се нарочито велике своте ремитују немачким општинама, градовима и индустрији.
— Реорганизација румунске пољопривредне банке. Банка Агрикола, која је основана још у 1894. години у Букурешту, пала је у озбиљне потешкоће, те ће сада на основу нарочитог споразума са владом и румунском Народном банком бити санирана. Криза је дошла доста неочекивано : још у 1928. години исказује се чиста добит од 9 милиона леја; ипак се у извештају чита, да сељаци нису у стању враћати кредите. У 1929. години слика се брзо променила : биланса не исказује губитке, али се појављује позиција „сумњива потраживања“ у висини од 339 милиона леја (код главнице од од милиона). Пре но што је јавност уопште почела да дискутује о тешкоћама банке, објављен је већи санацијски споразум по коме је предвиђена државна помоћ од 200 милиона леја, док се има остатак дубиоза покрити снижењем главнице од 90 на 60 милиона, употребом резервних фондова као и постигнутом добити приликом валоризације непокрет-
ности, Генерални директор Флехтенмајер и већина управног