Narodno blagostanje

Страна 502 НАРОДНО ugovoru sa Švedskom: Po pravilu trebala je da рпсека dok istekne taj ugovor pa da stupi na snagu to povećanje prema državama ugovornicama. Pod pritiskom agraraca Nemačka je napravila pazar sa Švedskom: otkupila joj jedna privatna kompanija 4000 komada volova (koliko iznosi godišnji uvoz marve iz Švedske u Nemačku). Ta je tranzakcija izazvala toliko veliko ne= zadovoljstvo u Danskoj, koja je mnogo veći liferant rogate marve za Nemačku, da je za malo trebalo da dođe do carinskog rata. |

U aprilu ove godine Nemačka ponovo podiže carine na žitarice. Carina na kukuruz je bila vezana u ugovoru s nama. Smatrajući nas za quantitć negliegeable ona čak ne pokušava da otkupi od nas slobodu povećanja carine, već uvodi klot monopol uvoza kukuruza. Sad kupuje kukuruz gde hoće. Uništila je naše pravo skupo ofkupljeno. Silne smo ustupke dali mi za taj vezani slav i sad ne možemo u opšte uvesti ni kilograma. Monopol je zabrana uvoza. To je povreda ugovora, jer mi smo se borili za taj car. stav da bismo mogli da se koristimo njime. Vezan stav implicira pravo uvoza, to je smisao trgovačkog ugovora; a uvođenje monopola je povreda ugovora. To je gledište zastupala Rumunija, koja je propustila da veže carinski stav za kukuruz zbog toga, što se хадоуојаvala carinskim stavom u ugovoru jugoslovenskom. Rumunija je uputila oštru protesnu notu i zapretila je represalijama protiv nemačke robe. To je imalo za dejstvo, da je taj novostvoreni monopol, kao što je izloženo u današnjem uvodnom članku, kupio veću količinu ječma i kukuruza od Rumunije, obišavši nas.

To je povećanje došlo nekoliko dana posle završetka nemačkog trgov. ugovora s Poljskom, na kome je rađeno 4 godine. Dok ugovor još nije ni stupio na snagu, Nemačka je pristupila povećanju onih carinskih stavova, koji su važni za uvoz Poljske u Nemačku. Poljska je uložila protest u Berlinu i kod Društva naroda. Poljska je bila toliko zaprepašćena i indignirana tim postupkom Nemačke, da je izjavila da |e nemački akt nelojalan naročito s obzirom na to, da je Nemačka bila najveći pobornik carinskog primirja, koji treba da bude početak nove ere. Poljska je izjavila da ovakvim postupkom Nemačke smatra da je razrešena sviju obaveza i da za to neće da potpiše konvenciju o carinskom primirju.

Nemačkoj se osladilo izigravanje ugovora. Pre kratkog vremena učinila je nešto što prevazilazi po obimu sve što je do sada uradila u tome pravcu. Reč je o tako-zvanom dopunskom frgovinskom ugovoru sa Finskom. Nemački agrarci su odlučili da podignu carinu na maslo i sir. Ali su ove bile vezane u ugovoru sa Finskom. Na osnovu već bogatoga iskustva, a prolazeći pri tome vrlo jeftino, ona je pokušala da otkupi od Finske odricanje od ugovorene carine na maslo i sir protivkoncesijama: osnovano je novo društvo, u kome učestvuju razne zadruge i predstavnici trgovine životnim namirnicama pa i sama država. Ono je otišlo u Finsku i zaključilo ugovor sa Fincima, po kome se obavezuje da kupuje od danas za sedam godina 80.000 tovara pu-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 32 tera i 60.000 tovara sira za pet godina po vrlo visokoj ceni. Danas iznosi uvoz masla iz Finske 45.000, a sira 23.000 tovara. U slučaju da Nemačka odstupi od ovog ugovora, obavezuje se da plati penalu od 30 miliona maraka (400 miliona dinara) i zato je dala garanciju preko jedne banke, koju pokriva Rajh.

Ovaj dopunski ugovor još nije stupio na snagu, ali se nemačka vlada rešava da ga uvrde takođe putem dekreta u život (pošto je parlamenat raspušten.). Ogromno je uzbuđenje u skandinavskim zemljama koje su glavni liferant masla i sira za Nemačku.

Mi smo već zabeležili da se u Holandiji opaža pokret za bojkot nemačke robe. Centralni savez mlekarskih zadruga sastavio je listu artikala, koji su do sada nabavljeni isključivo u Nemačkoj, a koji se ne smeju više kupovati tamo. Izgleda da se bojkot sve više širi i da će doći do sveopšteg bojkota nemačke robe. Ništa manje nije uzbuđenje u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj. Ove su države već počele da drže zajedničke konferencije ne samo za bojkot nemačke robe već u opšte za mere koje se imaju preduzeti protivu ovoga, kako oni kažu nelojalnog i grubog izigravanja klauzule najvećeg povlašćenja i trgovinskih ugovora uopšte. Holandska vlada je već protestvovala diplomatskim putem. Estonska se pridružila takođe tom pokretu protiv Nemačke. Švedski listovi pišu da je to ne samo izigravanje ugovora i klauzule najvećeg povlašćenja, već znak, da se ne sme više poklanjati vera ugovornim obavezama Nemačke.

U samoj Nemačkoj u industrijskim i trgovačkim krugovima nastala je velika zabrinutost i već su počele da pristižu vladi pretstavke, da se mane ovakve trgovinske politike, koja će kompromitovati budućnost zemlje. Stručni listovi stoje na gledištu da su te vrste sporazuma povreda trgovinskih ugovora i izigravanje

'klauzule najvećeg povlašćenja. Na tome gledištu stoji

i sam „Frankfurter Zeitung”. Nemačka je istina prilikom tranzakcije sa Švedskom izjavila, da privatne trgovačke tranzakcije nemaju nikakve veze sa trgovinskom politikom i da nemačka vlada ne vređa ugovor kad odobrava ugovore pojedinih trgovačkih kompanija, da зе 12vesni određeni kontigenti po niskim carinskim stavovima mogu uvesti. To nije tačno. Pod povoljnim uslovima uvezenma količina robe iz Fiaske zauzeće mesto robi koja se do sada uvozila iz Danske, Švedske. Holandije i tf. d. Prema tome to je izigravanje ugovora.

Evo polja, gde bi se mogao opravdano i vrlo korisno da se pojavi agrarni front: istovremena, i ako individualna, intervencija agrarnih država, sa pretnjom represalija, učinila bi kraj ovome stanju, koje inače znači kraj — trgovinskih ugovora uopšte.

Evo polje na kome nova jugoslovensko-rumunska alianca može i treba da okuša probojnu snagu granate, „iza koje stoje 30 miliona potrošača”!

Odgovor Uredništva na pismo g. Moše Berzijanca morao je, usled nagomilanosti materijala, ostati za idtići

broj.

KZVOZ

POVEĆAJTE

OVOZ

a _—_—>

ADRIATIC OVERSEAS CORPORATION ta.

elegrami: ADRIACORP L, Kodeks: „A. B. C.“ 6, O

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BE.SPI,A T NO, BR.ZGO, STVARNO 24,Haymarket, LONDON, S. W

Pišite: HAYMARKET HODSE