Narodno blagostanje

“Страна 530 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. за

do danas. Kretanje dobiti van računa gubitka i dobitka Narodne banke za 1927. i 1928. godinu. U bilansu za može se videti ili u povećanju vrednosti pojedinih imo- 1927. godinu ukupan iznos fondova bio je 138 miliona vinskih objekata ili u povećanju njezinih fondova. Na- dinara, a 1928. godine 140.

ročito se na kretanju fondova može videti onaj deo do- ! Istu nam sliku pruža i bilansa Narodne banke biti Narodne banke, koji ćemo u zalud tražiti u računu za 1020. godinu. Bruto zarada iznosi 130,9 miliona gubitka i dobitka. Evo kako su se kretali fondovi Na- dinara (skoro za 8 miliona više nego u 1928. 00-

rodne banke od 1922. godine:

1922 — 45,203.472.98 1923 — 70,818.178.12 1924 — 94,156.315.98 1925 — 116,517.752.30 1926 — 113,670.663.71 1927 — 138,766.776.44 1928 — 149,151.245.32 1929 — 162,159.037.16")

Iz svega ovoga izvodi se logički zaključak, da su ·

akcije Narodne banke morale skakati. Pri tome je sasvim sve jedno da li je dobit deljena ili ne, jer nepodeljeni deo predstavlja takođe imovinu bančinu na koju imaju pravo akcionari i koja se jednom ipak predaje njima.

Još će se lepše videti u detaljima zarada Narodne banke, ako budemo analizirali njezin račun gubitka i dobitka i njezinih bilansa za 1928. i 1929. godinu.

U računu gubitka i dobitka iskazana je u 1928. g. dobit sa 123 miliona din. i to: 80,8 miliona od eskonta, a 20,15 od lombarda, 5,6 mil. od države, a 16,4 od sviju ostalih poslova. Ukupni troškovi iznosili su: upravni i tantijeme 39,2 miliona dinara otpis nepokretnosti 5,8 miliona dinara otpis dubioze 3,6 miliona dinara

svega 48,6 miliona dinara

Čista dobit je iznela 75 mil. din., od čega je dobila država 46,6 a banka 29,7 miliona dinara.

Glavnica bančina podeljena je na 60.000 akcija, tako da zarada od 29,7 miliona dinara predstavlja bez malo 500 dinara po akciji. Narodna banka podelila ie 24 miliona dinara, 5,7 miliona dinara prenela je u iduću godinu.

Ali iskazana dobit od 29,7 miliona dinara samo je jedan deo celokupne dobiti, koji je banka postigla u 1928. godini. Pre svega banka ima svoje fondove u ukupnom iznosu od okruglo 150 miliona dinara na dan 31. decembra 1928. godine. Od toga je 83 miliona dinara za popunu glavnice, ali 65 miliona dinara uloženo је u hartije od vrednosti, naravno državne, koje nose kamatu i koja je danas još oko 8%. Ti fondovi treba da nose godišnje naj|manie 5 miliona dinara. Pri tome ostavliamo na stranu pitanje o neizbežnoi zaradi na kursu, pošto ti papiri još uvek stoje relativno nisko. Ceo prihod fondova Narodne banke sprovodi se ioš u toku same godine, kako se inkasira, fondovima kojima ti papiri pripadaju, tako da se u računu gubitka i dobitka ne pojavljuju. To je ta zarada od 5 miliona din.?)

Celokupna dobit bančina u 1928. g. bila je dakle 34,7 miliona dinara odnosno 580 dinara po akciji.

To se lepo može da utvrdi upoređenjem bilansa

1) Od toga 83 mil. pripada fondu za nabavku zlata za glavnicu.

2?) Praksa sprovođenja sviju prihoda od fondova ne preko računa gubitka i dobitka i ne sprovodeći kroz zajedničku dobit sa državom zasniva banka na zakonu o Narodnoj banci čl. 12., u kome se kaže da prihod iz rezervnoga fonda njemti i pripađa... |

dini), deo bančin iznosi 28,2 miliona dinara ali su fon„dovi porasli za 13 miliona dinara. Od toga je 5,7 mi"liona dinara višak dobiti iz 1928. godine, koji nije podeljen već u 1920. sproveden fondu za popunu divi·dende. Kako smo mi tu zaradu računali u prošloj godini, to izlazi da je kamufliraha dobit 7,3 miliona dinara. Pošto je banka imala u 1928. godini iskazanu do\bit od 28,2 miliona dinara, to izlazi da ie ukupna dobit bila 35,5, skoro 600 dinara po akciji.

| Ali ni to nije sve. Pre no što je dobit podeljena između države i Narodne banke ova je izdvojila sumu :potrebnu za amortizaciju nepokretnosti u iznosu 6,7 miliona dinara. Od toga je upotrebljeno na popunu fondova za amortizaciju nepokretnosti 4,2 miliona dinara, a ostatak od 2,61 miliona dinara upotrebljen je za smanjenje vrednosti investicija zavoda za izradu novčanica. Krajem 1920. godine u tu je fabriku bilo ulo- ženo 45,8 miliona dinara, a otpisano oko 4,4 mil. din. 'odnosno skoro 10%. Kako se samo mašinerija i nepo'kretnost otpisuje za 10% godišnje, a nepokretnost samo 'sa 1%, to izlazi da je time stvorena tiha rezerva, Која \za ove dve godine iznosi najmanje 1,5 miliona dinara. To je takođe zarada Narodne banke. Izlazi da je \dobit iznosila u 1920. godini oko 37 miliona dinara od-

\nosno preko 600 dinara po akciji.

| Narodna banka je zarađivala ne 400 dinara, ko“lika je bila dividenda, nego najmanje 700 dinara godišnje po akciji. Prirodno |je, da je u kurs akcija uračunavana i ta nepodeljena dobit. Narodna banka ima u svojini oko 65 miliona dinara državnih hartiia od vrednosti. Povećanje imovine Narodne banke dolazi koje od zarade na tim hartijama od vrednosti, koje na njihovoj povećanoj kursnoj vrednosti. Kako ti papiri još uvek daju kamatu od 8%, to se može očekivati da će Narodna banka imati jednu lepu zaradu i na skoku kurseva hartija od vrednosti.

Dalje, jedno je bilo više no sigurno, a to je, da Narodna banka neće moći dugo da vodi ovu nerazumnu kamatnu politiku. Mi smo još na zboru Narodne banke 1920. godine istakli da Narodna banka mora da saobrazi svoju eskontnu stopu onoj na novčanom tržištu, а da bi to uradila ona je mora podići, pošto је niska. Narodna banka mora da dominira novčanim tržištem, jer se to danas smatra za prvi zadatak једпе поуčanične ustanove; a to može postići samo povećanjem kamatne stope. Narodna banka je uostalom na sednici njezinog punog upravnog odbora 31. decembra 1928. godine donela odluku da poveća kamatnu stopu radi približenja onoj na novčanom tržištu, ali je izvođenje odloženo iz razloga, koji ne mogu da izdrže kritiku zbog: „neizvršenja zakonske stabilizacije”. Očigledno ie, da će kamatna stopa Narodne banke u budućnosti biti veća no danas. To pak znači i povećanje prihoda. Isto je tako više no sigurno, da će Narodna banka u toku vremena morafi da proširi svoj lukrativni kontigent |. ј. kontigent koji donosi prihod. Država je već po samome zakonu redovno otplaćivala svoje du. gove svojim učešćem u dobiti a pored toga i izvesnim redovnim godišnjim dotacijama iz budžeta. Državni \dugovi imali su se dakle neminovno smanjivati, a time