Narodno blagostanje

Страна 552

већ се толико времена носи са једном енглеском: групом за један дугорочни зајам. Па Вараждин, банско седиште Краља Матије, такође има потребе за инвестицијама, пошто се врло лепо развија индустрија у њему. А бијела Љубљана > Па Дубровник, Цетиње, Мостар, Охриди т. д.

На кратко, за паре ca 8% камате има доста муштерија у Југославији, само треба отворпти касу.

31. ov. m. izvršiće se svečano predavanje monumentalne zgrade, koju su podigli trgovci i veliki rodoljubi g. g. Sava Mirko- ме i Mihajlo Pavlović i koju daju na dar Požarevačkoj trgovačkoj omladini i sokolskom društvu.

G. g. Mirković i Pavlović su još relativno mladi ljudi. Kod trgovaca je običaj da tek posle smrti, kad im novac postaje

Velika svečanost u Požaтеуси за

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

nepotreban, raspoređuju imanje na dobrotvorne ciljeve. G. g. , Mirković i Pavlović su umeli da na u našoj zemlji redak način, |pomire svoj lični interes sa ljubavlju prema otadžbini i svome Požarevcu i da iz svoje imovine izdvoje jednu sumu, koja iznosi oko 3 miliona dinara i koja, ma koliko da su oni imućni, predstavlja svakako znatan deo njihove imovine, i posvete dobrofvornim ciljevima. Požarevačkoj trgovačkoj omladini i Sokolskom društvu nije svejedno da li će tu zgradu dobiti kroz 20—30 godina ili danas. Današnji poklon je dvostruki poklon.

Mi držimo da nećemo preterati ako tvrdimo, da u istoriji naše trgovine nije bilo sličnog primera — s obzirom na veličinu poklona i godine starosti dobrotvora.

G. g. Mirković i Pavlović će naravno imati od Požarevljana celoga svog veka znake zahvalnosti i priznanja, ali „Narodno Blagostanje” smatra za dužnost da im oda priznanje u ime cele nacije.

ве

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Данска народна банка даје и ове године 10% дивиденду. — Javljaju da velika pariska banka Banque de 1 Union Parisienne namerava u zajednici sa Banque d Athčnes da osnuje jednu veliku hipotekarnu banku u Atini pod firmom „Bangue Hipotecaire Franco-Hellenique”, čija će uprava biti u rukama Francuza.

— Највеће талијанско акцијско друштво за мелиорапије „Сочиета дела Бонифиче Ферарези“ у Торину, добило је одобрење да проведе принудну нагодбу са веровницима. Друштво је располагало са 100 мил. лира акц. капитала ; основано је 1872. год. и у последње време се веома развило. Дуго година имало је око 25 хиљада ха земље, а плаћало је задњих година стално 10—14 од сто дивиденде, те је тим тежи утисак, што га чини на берзи пад његових акција.

Друштво се упропастило берзанским шпекулацијама управе и подржавањем курса својих акција на берзи, чиме је претрпило губитке од око 250 мил. лира, код активе од 150. мил.

На миланској берзи пале су у једном дану његове акције номиналне вредности 200 лира на 5 лира, а то је управо стоти део њихове вредности пре годину дана, да се на концу подигну на 19 лира због покрића. Последњих дана су акције постале поп уајешг. Друштво нуди повериоцима 40%. Утврђено је да су губитци дошли отуда што је годинама лажно билансирана непокретност, чија је вредност стално падала услед пољопривредне кризе у којој се налази Италија. Пад овога подузећа појачало је већ иначе постојеће неповерење капиталиста у Италији према акцијама, тако де се код великих банака почео нагло да гомила новац као улог на штедњу. Код Вапса соттегсјаје ЊаНапа у првој половини 1930. године улошци су порасли за 658 лира. Као што знамо општа је појава бежање од акција, само што се у другим државама свет обраћа државним хартијама од вредности док у Италији у главном депонује своју готовину код банака као улог на штедњу. Акције нагло падају.

— Привилеговано А. Д. за извоз земаљских произ-

вода у Београду, са главницом од 30 милиона динара (до сада уплаћено 15 милиона) отворило је упис и уплату дру-

гог кола главнице од 15 милиона динара. Упис је отворен од 12. августа до закључно 15. октобра тек. год.

— Као и друга подузећа у Француској и Француска источна железница (Шмен де фер дета) најавила је исплату читавог реста 7-процентног америчког зајма од 20 милиона долара, закљученог 1925. год. који је требао бити исплаћен истом 1954. год. Рест износи 18.7 мил. долара (1038 мил. дин.) и биће исплаћен 1. новембра уз 105%.

— На немачком новчаном тржишту влада огроман интерес за државним благајничким записима као и за онима поштанске управе и железница. Гек што је завршена емисија једногодишњих бонова са роком од 31. августа 1931. године, отпочела је нова са роком за 15. септембар исте године, а са каматом од 5,%. Тврди се да су бонови за два дана распродати. Поштанска управа врши тај посао без великих тешкоћа. Она замењује своје бонове којима је рок 1. октобар 1931. године.

— U Sjed. Drž. Američkim je palo u prvom polugođu 1930. pod stečaj 471 banka od kojih su 62 bile pričlanjene Federal Reserve System. Njihovi su ulozi iznosili ukupno 210.811.000 dolara ili 11,805.416.000. dinara.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Prema izveštaju National Statistical Service iznosile su emisije zajmova i akcija u Americi za prvih 7 meseci ove god., ne uzimajući u obzir kanadske i općinske zajmove, u svemu 3901.4 miliona dolara, prema 4149.4 miliona u odgovarajućem vremenu prošle godine. Kao vođe emisionih sindikata stoje 1. P. Morgan & Co sa 660.8 miliona, zatim Harris Forbes & Co sa 335.3 miliona.; na trećem mestu stoji Kuhn, Loeb & Co sa 244.3 miliona dolara.

Međutim, ako se uzmu u obzir i emisije, u kojima su зроmenute kuće samo kao članovi sindikata sudelovale, tada na prvo mesto dolazi Harris Forbes & Co. sa 1116.8 miliona dolara (61.082.4 mil. dinara). | — Банатска Трговачко-Индустријска и Занатска ко| мора одржала је своју пленарну седницу 24. августа. Међу | осталим закључено је да се дејствује код г. Министра фи| нансија, да сељаци плаћају порез у ратама ; за измену Закона о непосредним порезима у том смислу да разрез пореза врши порески одбор а не један чиновник пореске управе; да се; измени чл. 125. Закона о непосредним порезима, како би се разрез течевине вршио на три а не на једну годину. |