Narodno blagostanje
30. август 1930. | НАРОДНО
5. mesto: koža i proizvodi kože за 3,70%
6. mesto: vrećice за 3,12% Svega 50,86%
Sve ostalo 49,14%
100,%
Po ovome bi se moglo zaključiti, da je kod nas industrija još nerazvijena. Međutim, usporedimo li stanje 1926 sa onim iz 1929 vidimo da |e vrednost uvoznih industrijskih proizvoda sve manja. Tako je uvoz pamuka i pam. proizvoda sačinjavao 1926 g. 32,00%, a 1929 svega 26,63%, što znači da je njegov udeo po vrednosfi umanjio za |.
Ako klasiramo naše izvozne artikle po prosečnoj vrednosti za poslednje četiri godine, dobijamo ovo:
i železn. pragove sa prosečno 18,22%
2. mesto: pšenica sa prosečno 8,94% 3. mesto: jaja sa prosečno 7,18% 4. mesto: kukuruz sa prosečno 6,48% 5. mesto: žive svinje sa prosečno 5,41% 6. mesto: živa goveda sa prosečno 4,48%
svega 50,71% Sve ostalo 49,29% 100%
Ako sve izvozne artikle svrstamo u krupnije grupe, onda prvo mesto zauzimaju sirovine i polufabrikati, kojih smo izvezli prosečno (od 1926 do 1929) 25,90%, od ukupnog našeg izvoza. Taj izvoz je stalno napre..dovao. Dok smo 1926. god. tih proizvoda izvozili za 26,04%, 1929. taj se broj diže na 30,67%. Uzmemo li u obzir da smo 1929 g. izvezli po količini nešto malo više nego 1926, onda ovaj porast procenta sirovine i polufabrikata pokazuje da su cene tih proizvoda poskočile. Drugo mesto u izvozu zauzima živa stoka i stočarski proizvodi. Njih smo prosečno izvozili za poslednje četiri godine 22,96%. Il izvoz stoke i stoč. proizvoda pokazuje porast u god. 1929 prema 1926 (od 17,66% popeo se na 18,40%). Na treće mesto spadaiu zemljoradnički proizvodi. Oni iskazuju 16,95%. Suprotno od sirovina i stoke, izvoz zemljoradničkih proizvoda je u g· 1929. znatno opao prema 1926. Taj pad je od 9 poena (sa 29.68% na 20,56%) što otprilike čini porast koji iskazuju ranije dve grupe, Ovaj veliki pad prouzrokovao je najviše izvoz kukuruza. Dok |e 1926. bilo izvezeno kukuruza za 17.82% od ukupnog izvoza, 1929. god. izvezli smo svega 3,45%. Izvoz pšenice je na profiv porastao (od 10.82 na 15.52%), ali porast nije mogao da pokrije veliki pad izvoza kukuruza.
Mi smo, dakle, agrarna zemlja, ali sa jakom tendencijom industrijalizirania. Dalje u izvozu zemljoradnički proizvodi dolaze tek na treće mesto i to s opadajućom tendencijom.
Naš izvozni interes je dakle prvenstveno šumaf-– ski, zatim sfočarski i po tome zemljoradnički. Po tonie kriterijumu imamo da cenimo značaj zemalja, sa kojima zaključujemo trgovinske ugovore, kao i koncesije koje tražimo i dobijamo. Iz gornje se konstatacije imaju izve-
БЛАГОСТАЊЕ Страна 549
sti još mnogi zaključci po našu trgovinsku politiku. Mi čemo se samo na tome zađržati, da ukažemo da nama nisu prekookeanske zemlje toliko opasne koliko zemljama pretežno zemljoradničkim i da klauzula najvećeg povlašćenja nije za nas isto što i za druge agrarne države. Fod tom prizmom moramo posmatrati i sve ono, što se predlaže i odlučuje u Varšavi.
| Za nas je od velike važnosti da se upoznamo sa današnjom strukturom naše spoljne trgovine.
| 3 poslednje su vreme cene zemljoradničih proiz„voda na svetskom tržištu jače opale nego industrijskih. 'Zbog toga se misli da je naš gubitak u spoljnoj trgovini ravan razlici koju pokazuju nakaze cena.
"гаспо је да se naš uvoz — prema tonaži, — poslednjiih godina povećao. On je 1929. g. bio veći za 26%, a 1929. za 34% nego 1926. Izvoz je 1929. bio za 1% veći nego 1926. Ali, ako vrednost naše spoljene trgovine uporedimo sa tonažom, dobijamo drugu sliku. Vrednost uvezene robe 1929. bila je manja od one iz 1926. g. za 1%, dok je kod izvoza bila veća za 1%. Ovo pokazuje da su cene uvezene robe bile za 35% niže 1929 nego 1926., dok su cene naših izvoznih artikala pale u istom razdoblju za svega 8%.
Da bismo dobili još tačniju sliku iznosimo ovde prosečne vrednosti izvezene i uvezene tone robe, za poslednje četiri godine:
vrednost vrednost izvezene tone indeks uvezene tone indeks 1926 1.600 100 6.125 100 1927 1.505 93 5.412 88 1928 1.423 88 5.644 91 1922 1486 93 4,543 43 ртозеспо 1926—1929 1512 5.225
1 зет. 1930 1.382 86 4.742 1771
Vrednost izvezene tone iz g. 1929. je manja od
njene vrednosti iz 1926. g. za 7%, dok je kod vrednosti uvezene tone ta razlika od 27%. Prema tome su cene naših izvoznih proizvoda manje pale nego uvoznih za 20%. Vrednost uvezene tone je bila u stalnom opadanju dok se kod izvoza diže 1929. U 1. sem. 1930. nastaju nove promene: vrednost uvezene tone se povećava za 4 poena prema 1926., dok se vrednost izvezene opada za 7, poena. |
Mi smo 1929. godine uvezli više nego 1926 god. za 430 hiljada tona, a platili manje za 3,5 miliona dinara. U to isto vreme smo izvezli više za 445 hilj. tona i primili više za 8,8 miliona dinara.
Donje tabele pokazuju nam kako su se ·'kretale vrednosti glavnih uvoznih i izvoznih artikala.
Indeksi vrednosti izvezene jedne tome robe
(1926 : 100)
kukuruz pšen. Ž, svinje ž. goveda sv. meso 1926 100 100 100 100 100 1927 114 52 107 101 95 1928 177 99 111 102 98 1929 109 717 123 85 100
Akcioni kapital Rezerve oko Ulozi preko
Filijale: Alibunar, Debeliača, BanKarlovac, Kovačica, Kovin, Ban-Novoselo, Padina i Uzdin.
gaa aan — а Даља Лон душу
"РАМСЕМУАСКА РОСКА BANKA - PANČEVO osnovana 1869. godine |
Рип 10.000.000. – Adresa za brzojave:
, 5.000,000.— 1 _ 400 000.000.— Теје: 26, 28,29, 30, 122.
РОКВАМК
— Obavlja sve u bankarsku struku spadajuće poslove, održava direktne veze sa tu i inozemstvom, —
му ћи AA za bo had anci ad ad