Narodno blagostanje

Страна 548

јачи но у мају, али слабији но у јуну обеју претходних година. Вино је у порасту према ранијим годинама (због измене закона), али је у сталном опадању у 1930. години. Вероватно да га је пиво у јуну и јулу сузбило. Потрошња сијалица је у паду. Исто тако ракија је у паду. — У исту категорију спада и увоз. Он је у јачем паду но извоз. У јуну износи 504,7 милиона динара а то је за 30 последњих месеци најмања цифра (сем фебруара 1929.: 480,8).

Индекс цена показује да су пале цене и на велико и на мало. Али се тај пад не односи на артикле, чију потрошњу проучавамо, јер су то већином артикли са једнострано утврђеним ценама, те се падом цена не може да објасни опадање потрошње, већ слабљењем куповне снаге народа.

Обрт девиза на београдској и загребачкој берзи је у паду. Го је корелантно опадању спољне трговине. Али то може бити сасвим случајно, јер се код нас ни извоз ни увоз не ликвидирају у истом месецу. Извоз каткада и раније, а увоз највећим делом много доцније. Појачано куповање девиза је пре знак појачане куповне снаге народа. У јуну имамо опадање девизног обрта.

Кредити од стране Народне и Државне хипотекарне банке су у порасту, али се то не може узети као знак повећања волумена послова, већ пре као депласирање кредита од приватних кредитних уста-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

нова. И пораст чековних депозита код Поштанске штедионице знак је застоја у пословима, — у колико он није последица пораста комитената, као што константан пораст обрта по чековним рачунима може да буде пре техничка (комерцијализирање платежног саобраћаја) но економска (повећан волумен послова) појава.

Много веселију слику пружа кретање државних прихода у јуну. На челу стоје државни монополи са приходом од 199,3 милиона динара, који се појавио у првом полугођу последњих трију година свега три пута: у јуну 1928. и мају 1929. године. Вишак према мају ове године је преко 12 милиона динара. У вишку учествују дуван, со и петролеј. Видели смо већ да су царине у порасту за 3,2 милиона динара. И трошарине показују вишак од 7 милиона динара. Само су таксе у паду за скоро 12 милиона динара. Података о непосредним порезима немамо. Не дао Бог да то буде рђав аугур!

Из свега излази, да се у области производње појавила у јуну извесна депресија, нарочито у области једнога дела индустрије. Опала је куповна снага радништва. Код сељака је стање у јуну непромењено. Због тога је индустријска депресија имала "врло слаб одјек на целу народну привреду. Тек ће идући месец показати, да ли је ова слаба депресија пролазна.

Naša narodna privreda u svetlosti spoline frgovine

Godina 1930. odlikuje se izbacivanjem trgovinskih pitanja na prvo mesto. Pri tome agrarno pitanje igra važnu ulogu. Dok se 1929. godine još pokušavalo da se reši agrarno pitanje putem agrarno-političkih mera |. |. unapređenjem poljoprivrede (standardiziranjem, selekcijom, kreditnom politikom i t. d.) dotle se 1930. godine izlaz traži u trgovinsko-političkim merama. Od početka 1930. godine svetska štampa bruji vestima o programima i konferencijama u cilju iznalaženja novih i boljih tržišta za proizvode poljoprivrede. Celokupna spoljna politika stavlja se sve više u službu trgovinske politike. To je veliki događaj i ako je on za sada samo ideja i ako se još uvek svodi na programe i konferencije. Naša se država naročito rado odazvala svakome pozivu te međunarodne saradnje na frgovinsko-političkoj oblasti. Ona ie čak uzimala inicijativu u tome. Mi tu ne samo da ne bismo imali šta da zamerimo; nam se čak čini da nismo dovoljno energični u akciji na tome polju.

U pretprošlom broju „Narodnog Blagostanja” istaknuta je već činjenica, da izvozni interes nije identičan kod sviju agrarnih država. Teško da ima dve agrarne države čija je izvozna trgovina identična. Zbog toga smo i istakli da je potrebno pre no što bi agrarne države formirale jedan zajednički front, da se njihovi raznovrsni agrarni interesi koordiniraju. Potrebno je da svaka država prouči detaljno svoj izvozni interes i da ga energično zastupa u prethodnim konferencijama za stvaranje zajedničkog fronta.

Kod nas se ovde onde greši u shvatanju našeg izvoznog interesa, katkada se pridaje izvesnim artiklima ili pojedinim grupama agrarnih proizvoda veća važnost

no što imaju i obrnuto, pojedini artikli agrarne proizvodnje potcenjuj|u se. To pogrešno shvatanje je posledica jedne velike metološke greške. Pri oceni naših spoljno-trgovinskih interesa polazi se obično od strukture naše narodne privrede. Drugim rečima pri oceni značaja pojedinih artikala za izvoz ima se u vidu njecov značaj u nacionalnoj proizvodnji. To je međutim pogrešno. Stara je stvar da ima artikala čija |e proizvodnja velikog obima, ali koji su vrlo malo zainteresovani u izvozu i obrnuto. Kao najbolji primer mogu posluži kod nas pšenica i hmelj; dok je 10—20% celokupne proizvodnje pšenice kod nas namenjen izvozu, dotle je gotovo.celokupna proizvodnja hmelja upućena na izvoz. Struktura spoline trgovine nije nikad identična ni kod jedne zemlje sa strukturom narodne privrede. Prema tome za konstatovanje važnosti pojedinih artikala za izvoz potrebno je apstrahovati strukturu narodne privrede i udubiti se u strukturu spoline trgovine. Cili ovog malog članka je da pregleda strukture naše spoline treovine da bi se utvrdila skala naših izvoznih artikala. Tom prilikom bacićemo pogled na kretanje cena našee uvoza i izvoza, da bi se videlo malo izbliže kako prolazimo mi u razmeni dobara na svetskom tržištu.

U našem uvozu preovlađuju fabrikati. Prosečno sudelovanje glavnih artikala u uvozu, od 1926 do 1929, prema vrednosti, bilo ie ovo:

sa sa sa sa

. mesto: mesto: mesto: mesto:

20,26% 10,08% 7,94% 5,76%

pamuk i pam. proizv. gvožđe i gvozd. proiz. vuna i vun. proizvodi mašine, alati i sl.

= о =