Narodno blagostanje

6. септембар 1930.

svi Velikosrbi i Velikohrvati. Dok su Srbi poricali Hrvatima sposobnost za upravu državom, — pošto poslednji nikada u istoriji nisu pokazali snagu za oslobođenje od ugnjetača i za formiranje samostalne države.

Velikohrvati su pak poricali Srbima kulturnost, jer su Balkanci.

Dr. Vladan je beogradsko patricisko dete, ali on nije bio srpskog porekla. Da mu je otac u mlađim godinama napustio Beograd i otišao u Grčku, i on bi tako isto mogao biti Grk kao što bi mogao biti i ispravan sin ma koje druge zemlje, u kojoj bi proveo svoju mladost. Jer je dr. Vladan pokazivao neograničeni dar prilagođavanja. On se posle šest meseci življenja u jednoj varoši priligođavao u tolikoj meri, da čini utisak Čoveka, koji se tu rodio i tu odrastao. U Beču je bio Austrijanac, u Parizu je bio Francuz. Po posleratnoj metodi vođenja partisko-političke borbe dr. Vladan bi doživeo prekor da je stranac i da ne može da voli ovu zemlju. Ma koliko da je bio destruktivan njegov rad u unutrašnjo-političkom pogledu nikad se u njemu nije mogla da opazi nedovoljnost rodoljublja. Njegova „Otadžbina” bila je najvažnija kulturna pojava u Srbiji u devetnajestome veku. Danas kad posmatramo „,Otadžbinu” sa vidika Jugoslavije, izgleda nam neverovatno da |e uopšte bilo moguće održati takav jedan časopis u maloj Srbiji od nešto preko 2 miliona stanovnika i sa onako niskim kulturnim nivoom i slabom pismenošću. „Otadžbina” je bila glavni vaspitač niže inteligencije Kraljevine Srbije, na koju se oslanjala radikalna stranka. Učitelji i sveštenici, pioniri radikalne stranke, dopunjavali su svoje školsko obrazovanje čitajući „,Otadžbinu” u dugim danima i časovima u srbijanskim selima. U ostalom baš se vlada dr. Vladana odlikuje jakom propagandom među našim življem u Turskoj. Drugi dokaz njegovog patriotizma nalazi se u njegovom književnom radu. On je jedan od najobilnijih srbijanskih istoričara. A interes za istoriju nije samo stručan; ima u njemu mnogo osećajnoga.

lil. Državne finansije pod Vladanom.

Ma koliko da je bila reakcionarna politika Vladanova, ipak njegov politički režim nije bio najgori u istoпи КпеХемт пе i Kraljevine Srbije. Ali je zato finansiska politika za vreme njegove vladavine bila najgora od sviju. Ima jedna stvar na koju se nerado navikavaju ministri pa i parlamenat: na pravilno funkcioniranje budžeta. Potrebna je duga praksa, kao što |e to slučaj u Engleskoj ili jaka politička disciplina, pa da ministri pa i parlamentarci, pristanu na to da im budžet veže ruke za godinu dana. Politika se retko vodi u dugim linijama već od danas do sutra. Retko je predviđanje za duže vreme. A kako politika zahteva izdatke, to je budžet redovna smetnja za politiku dan i komad. Može se reći da su ministri Kneževine i Kraljevine Srbije posle pada liberala najviše mrzeli budžet. Niti su predviđali, kao što traži teorija i zakon, niti su ga iskreno izvrša-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 565

vali. Isto tako je istorija utvrdila da se u mladim državama vlade ne umeju snaći u politici zaključenja državnih zajmova. Lakomisleno se zadužuju. Srbija je počela da se zadužuje 1880. godine — godinu i po dana posle nezavisnosti — a 15 godina docnije je morala da obustavi plaćanje i da izvrši delimično bankrotstvo. U inostranstvu je učinjena nepravda Srbiji, što je karlsDadski aranžman od 1895. godine nazvan bez rezerve bankrotstvom, jer je redukcija kamatne stope za 20%, za najveći deo (što čini sadržinu karizbadskog aranžmana ) postojećih dugova, učinjena uz pristanak banaka. koje su emitovale te zajmove i koje se smatraju za pretstavnike portera. Tomi prilikom je zaključen nov zajam od 70 miliona dinara da bi se isplatila masa letećih dugova, koji su se povlačili nekoliko godina i doveo budžet u ravnotežu. Mi ne znamo šta su banke mislile, kad su potpisivale kariIsbadski aranžman, da li su one smatrale da je emisija tog novog zajma od 70 miliona dinara (sastavni deo velikog konverzionog zajma od 350 miliona) mogućna s obzirom na nezadovoljstvo, koje je redukcija kamatne stope izazvala na tržištu kapitala u Francuskoj, Engleskoj i Nemačkoj. Očigledno је da se nije očekivalo da se obligacija Kraljevine Srbije plasira međ publiku u tim državama. Tako je i bilo. A nemogućnost emisije tog novog zajma зато је роgoršala finansisku mizeru. 1895. godine izgubila je Kraljevina Srbija kredit na strani (da ga povrati tek 1902.).

Režimi kao što je bio onaj dr. Vladana Đorđevića ne mogu da štede. Štednju mogu da izvodu samo vlade, koje se oslanjaju na široke mase naroda. Režim koji ratuje protiv jedne političke stranke, koja ima većinu u narodu, mora da bude široke ruke. To je prvi uzrok znatnom pogoršanju linansiskog stanja za vreme ministrovanja Vladanovog. Drugi uzrok radikali u svo|im parlamentarnim izveštajima o finansiranju za vreme Vladana nazivaju militarizmom. Posle bugarskog rata, koji je koštao Srbiju velikih žrtava u ljudstvu i nacionalnom blagostanju i u političkom prestižu, težište državne aktivnosti bilo je preneseno na unutrašnju politiku, borbu između kralja Milana i radikala, a vojska je smatrana kao organ za održavanje postojećeg reda i poretka. Naoružanje je bilo potpuno zanemareno. S jedne strane potpun naslon na Austrougarsku, s druge strane osustvo materijalnih srestava učinili su te je naoružanje izgledalo potpuno Dbezpredmetnim i neoOstva?Yljivim Pod Vladanom država počinje da se naoružava. Istina međunarodna situacija je bila vrlo nemirna, revohicionarni pokret u Makedoniji sve više je uzimao maha, tako da su Velike Sile smatrale, da postoji opasnost međunarodnih zapleta zbog Makedonije. Pred takom situacijom Srbija je morala biti spremna, da brani svoj.

deo u nasledstvu Turske — ako do toga dođe. To malo

ubrzano naoružanje bilo je daleko od militarizma, kao što je bilo daleko od toga da osposobi Srbiju za akciju, da je za nesreću došlo do rata u to doba.

ааввошачосоазвовавалт~= вппопппаппнвшоивсоавогоппввопаникцио пипџаспнџипанал у ппплппопвспасопвооипапивишиви вина“ пннвапивипини випсисаваа

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУЈЕ "угаљ

Доларске 7, Облигације Пржавне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селитман У»

Доларске 7'/, и 87, 2:/; 9/, Обвезнице Ратне Штете

А О ИЕ Епа н бини пиванииацининанашиннннинининланинванинининнанинихининининлининнинанна

Облигације Државног Спољног Зајма од

(КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

1922. године (рлејровњ)

ивинппванач: