Narodno blagostanje

|

ува

А И

1. новембар 1930.

них позиција, које су у њеној власти, а нарочито есконта и ломбарда. Никад се не може спречити одлив жиро депозита, пошто је народ тај новац депоновао, да би могав у свако доба њиме да располаже, Али зато је Народна Банка дужна да у тренутку, кад год види да се повећава новчанични сптицај у тој мери, да може да створи инфлационо тање, има немилосрдно да смањује есконт и ломбард. Наша је Банка поступала сасвим противно теме: она је чак последњих неколико месеца спуштала каматну стопу.

У милионима динара

15. Х 1930

31, XII 1928

31 XII 1929

“<.

1230

у злату, и сребру y девизама и страној мовети")

1079.0 9331 2012.1

1168.4 1759.2

2921.6

1197.0 1056.8

2253.8

1197.4 9313

21281

Метална подлога.

1470,5 2538

1724.3

1287.5 230,1

1517.6

1284.8 248.4

1533.2

1296.1 244.8

1540.9

на менице на хартије од вредности

ера

Зајмови:

укупно

рачун за откуп крунских новчаница

рачун привремене размене по зајмовима на бонове

1007.4 227.8 2966.3

4201.5

948.3 205.9 2998.8

4153.0

929.3 1482 2997 1

4074,6

929.3 148.2 2997.1

4074.6

Државни | дуг:

укупно

55211 221.8

5917.9 205.9

5651,6 148.2

5511,2 148,2

Новчанице у оптицају. ..

Држ. рачун прив, размене .

Потраживање државно по разним речунама

367.7| _ 99.6|. 57.2) 68.4

s еп оре

493.2 318.3

8115

1250.0 1608

1410,8

751,3 212.0

963.3

7979 175.7

973,6

по жиро рачунима .:. по разним рачунима

Разне обавезе

укупно

у одсто целокупног новчаничког оптицаја . . .

37.40, 50.31! 39.87| 38,62

У од сто свију обавеза по виђењу · - с: DO O

Метално покриће

32,46) 39.95 3377! 32.48

" U zlatu 98.07 mil,; u srebru 17,58 mil,; u stranoj 0.38 mil. din, .

топе

То је имало за дејство да се менични и ломбардни портфељ попео од 1200 милиона динара 31. маја ове године на 1598 милиона динара 22, октобра те године,

. За сада та политика није произвела штетно дејство, јер је покриће још увек задовољавајуће; оно износи само за новчанични оптицај 37,51 динара, а то је још знатно преко мере, коју теорија сматра за нормално.

| Укупан метални и певизни сток износио је 22. октобра 2128,7 милисна динара, Тиме је пао Н ниво пре 31, децембра 1928. године. Тога дана је (износио 2 милијарде, дакле за 100 милисна динара умање. Али сво упоређење још ништа не значи. јструнтура нашег девизног стока у међувремену се | знатно побољшала. Тако је рачун привремене раз| мене смањен од 227,8 милиона динара 31. децембра 1928. године на 148,2 милиона динара 22, октобра Бове године,

8

| Ако хоћемо да упсређујемо данашњи девизни |„тток са оним у ранијим годинама, онда морамо и сову суму додати овој години, да би се добила | заједничка база за упоређење. Поред тога треба

града

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 701

нули, да је овога пута најмање 200 милиона динара и то у свој години, употребљено за куповину доларских папира, тако да се може рећи да девизни и менични сток данас, а са структуром какву је имао пре 1930, године, износи најмање 2600 милиона динара. Ако се данашњи девизни сток упореди са последњим прошле године — 31. маја 1939. од 3960 милиона, онда излази да је ои пао ове године за свега 460 милиона динара, а не за 809 милиона.

Народна банка није била на висини у моментима јачег одлива новца, Економисти су толико пута довикивали Хуверу и осталим сптимистима, ла нема бескрајног просперитета, да је једини еконемски закон да се волумен послова — у појединим подузећима, у земљи и целоме свету, — HaM3MSнично шири и сужава као хармуника. Џелонупан економски живет пол режимом слободне утанмице носи карактер хармунике. ЖХармуника то је симбел динамике економског живота.

Према таквом стању ствари баш онда, кад је најшире око врата, кал су послови сјајни, односно Han код Народне Банке девизни сток постиже највећу висину, онда треба мислити да мора доћи и пепресија. Народна Банка то није никад разумела. Над је долазило неминовно опадање девизног стека, настајало је скидање одговорности и сваљивања на Министарство финансија, тражење његове помоћи; и што је најважније унашање панике међу пословни живот,

Ми смо пре три броја напоменули, да је између 8. и 10. октобра немачка Рајхс-банка исплаћивала 100 милиона марака дневно у злату и то очигледно за бегство из марке. Ипак Рајхсбанка није очајавала; она је с правом напомињала, да то пе може дуго да траје и да ће престати одлив због тога, што неће бити више новчаница у народу. Због тога је банка сматрала за дужност да редуцира сптицај што више може, Народна Банка има ла подешава своју кредитну политику У доба највећег полета, тако да буде спремна и на неизбежан пад девизног стока,

Није било потребно да се повећа есконт и ломбард У току ове године с обзиром на то, да наше банке још увек пате од велике обилнасти новца. Једна од наших првокласних банака има готовину од 190 милиона динара, коју не зна како ће да употреби.

БЕРЗА У СВЕТУ И КОД НАС

Њујоршки курсеви показују све пријатнију ситуацију. Бесисте истина нису дошле под кривичну истрагу као у Паризу, али губе огромне паре. У Америци као и у осталом и у другом свету бесисте могу само тако да изводе своје шпекулације, ако имају могућност да позајме комаде које продају у напред, јер у ствари само чланови берзе могу продавати бианко. Берзански посредници су они који су обично давали комаде на зајам уз премију, која се зове депор. На интервенцију Хуверову управа њујоршке берзе позвала је све берзанске посредничке фирме да престану са позајмљивањем комада бесистима. Хувер је ишао чак тако далеко, да је хтео да састави листу папира и то оних са којима се

ламати у виду, кас што смо већ више пута напоме-врло.

највише тргује, који се не могу репортирати друкчије него ал пари т. ј. искључујући премију, а чим се искључује премија, репортер нема рачуна да врши тај посао уопште. Могуће да бесисти могу још данас добити комаде на зајам, али врло скупо.

И Париз као да показује пријатнију ситуацију и ако "тромо. Свакако државне хартије од вредности једнако