Narodno blagostanje

Страна 704

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44

литету израдње, марки и оригиналитету. Једнообразних цена или утаначења нема али се после Ускрса свугде примећује спуштање цена. Тако је у Немачкој спуштена цена једног нарочитог стандард-типа од 3.25 марака на 3 марке (40.5 динара). Произвођачи женских капелин-шешира спустили су цене свог стандард-производа од 5.50 на 4.80 марака (64.80 динара) а осим тога увели један јефтин нов тип од 4 марке. Хируршко-ортопедска текстилна производња (бандажа и т. д.) и она гуми-текстилија је према априлу ове године снизила цене за 20 од сто. Разумљиво је, да је овако стропоштавање цена имало за последицу и опадање цена у детаљној трговини, и због интересантности наводимо, да се у Немачкој у великим трговачким кућама може купити готова женска хаљина. за цену од 3 марке (40 динара).

Метали

су и у овој недељи лабави. Бакар је донео поновну сензацију : американски картел снизио је европску циф-нотицу од 10.30 на 9.80 центи за ливру ; то је нов рекорд у стропоштавању цене; разлог овог снижења лежи у чињеници, да се рачуна, да ће се том мером повећати интересовање и куповање европске потрошачке индустрије. О успеху ми ћемо реферисати; али је веома значајно, да се у Европи успште нема већих залиха, и да прерађевинска индустрија тек након добивених поруџбина крије своје потребе у бакру. Тржиште нинка мало је оптимистичније него у последње време, због изгледа, да ће се преговори произвођача, који се воде већ више месеца ипак повољно завршити, у којем би случају дошло до повишења цена. Гржиште олова остало је више мање непромењено, а код калаја поновно се воде преговори о укочењу производње. Алуминијум је претрпео свижење од 10 енгл. фунти на 85 фунти за тону, што је извршио европски картел на захтев немачких произвођача. Према томе снизиће се цена у Немачкој за 20 марака на 170 марака за 100 кгр. и тиме је цена пала испод оне од 1913. године. Разлози тог снижења леже у конкуренцији канадске производње и у опадању потрошње. Сматрамо, да је ово снижење само оправдано. Снизила се је цена сировине, бауксита, а усавршен је сам начин производње, што ја трошкове коштања знатно смањило.

Ми смо у једном од ранијих извештаја указивали на то, да је немогућно, да би цене никла, које стоје већ годинама непромењене на висини од 170—175 фунти за тону, могле остати на старој висини у време, кад се стропоштавају цене свију метала. До те констатације дошле су и Интернатионал Никел Компаније и Монд Никел Компанија, које имају монопол производње никла и које су одлучиле, да спусте цену за 15 до 20 фунти од тоне; несме се заборавити да су ова предузећа већ пре неколико месеци укочили производњу за читаву једну трећину.

Железо

има веома слабу прођу, цене су лабаве, а изгледи песимистички : белгијанска роба у шипкама нуди се по 4—2 фунта за тону али се продаје и испод ове цене. Пошто је тражња веома слаба, производња је и даље укочена. Енглеско тржиште је лабаво, а са американских се јавља, да су предузећа запослена са 55 до 60 од сто капацитета, док су фабрике белог блеха и цеви још увек добро запослена и раде пуном снагом. Код нас запосленост железара износи 70 од сто.

На тржишту дрвета, домаћем и иностраном, заузима пад цена све веће димензије, коју у главноме проузрокује силно опадање грађевне дслатности и руски дампинг. Тржиште меканог дрвета је потпуно дезорганизовано, анархистично, а нарочито код букве. Нешто више изгледа за прођу има тврдо дрво, славенска храстовина, али то једино ради ниских цена, које омогућују потрошњу храстовине тамо, где се је раније трошила буква и меко дрво. У иностранству је дошло до већих инсолвенција дрварских предузећа а и наши домаћи произвођачи отпуштају раднике и смањују производњу. Због опште хиперпродукције мораће се извести радикалне мере, јер се у немачкој стручној штампи констатује, да је Русија због својих ниских цена (истиче се, да калкулирају Совјети једино транспортне трошкове а не и вредност робе) привукла већ преко 60 од сто читавог немачког увоза дрвета за папирну индустрију, коју представља главни контингент немачког извоза. Како је и за нас извоз дрвета и просперитет шумске индустрије од највеће важности, то нас пад цена нарочито тангира.

Samoborska štedionica u Samoboru Račun bilanse па dan 314. decembra 1929. god.

Aktiva Pasiva Blagajna s • | 0 O 2 337.285/20|| Плотчска сјаџшса • + • + · • 400.000|Маје ·: 5... 1,131/75] | Рисиупа 7акјада •· 2 · · • 126.000) Утђједпозт рарш · · · · · · 224.269)14| | Mirovinska zaklada + • • • 102.000Tekući račun: Pričuva za porez u e e 35.000|Novčani zavodi • s o O 2,526.135|—|| Ulošci na knjižice • • • • • · 5,975 17254 Тајат орапе Затођог · · · · 1,526.000|—|| Ulošci na tekući račun · • • • 876.540|Zajmovi inih dužnika · • • • • 537.170|—]|| Kazni vjerovnici • • • • • • • 9,082/27 Мјетсе- <=» · -- . | с. - 2,465.135—|| Мерофбпше dividende · · · · 1,245 Еиројеке • = + | u we o 57,875|—|| Prelazne stavke •* i • • • • • 69.704/21 Razni dužnictč · · · e a . a 1'085)56| | Oobitake • + + „a 136.942/63 Kuća i ine nekretnine • • • · 45,000|-— | Poslovnički namještaj •· • + · · 10,000|—

7,131.686/65 | 7 7,131.686|65

NADZORNI

O D BO R | | =