Narodno blagostanje

Страна 694 ·

Irigoena za prijateliski poziv Huvera i na kraju je napustio položaj i došao u Buenos Aires, posle čega ga je Irigoen smenio bez ikakve dalje motivacije.

argentinskog Ministra poljoprivrede.

Era ra aza

Пре два месеца залармала

|C целокупна европска штампа, па и наша, како се у Амстердаму оснива велика међународна Пољопривредна банка, која ће давати кредите пољопривредницима, нарочито у источним и југоисточним државама; и да у том оснивању учествује и Банка за међународне обрачуне у Базелу. Ми смо на то реагирали једном кратком белешком, констатујући да последња нема право да улази у ту врсту ангажмана т. ј. у оснивање нових банака и да је круг њених послова тако ограничен, да се од ње не може очекивати нека корист за пољопривреду. Ево већ два месеца како се ништа више не чује о тој фамозној Аграрној банци у Амстердаму, и ако се о њој врло много сања на конференцији у Букурешту и Варшави. Али да не би очајни сељаци у ист. и југоисточној Европи пали у још веће очајање, пуштена је нова патка, на име, да је иста банка пружила врло велике кредите пољопривреди у источно европским државама, наиме да је дала кредите новчаничним банкама Пољске, Румуније, Чехословачке и Грчке на пет месеца с тим, да се ти кредити испоруче њиховим аграрним банкама. Да оставимо на страну то, да све поменуте земље немају аграрне банке, на пример Румунија. Главно је да је једној наивној ствари дат многозвучан значај. Банка за међународне обрачуне има велике паре и она их мора фруктифицирати, дајући на приплод на сигурно. Међ сигурне дужнике долазе свакако новчаничне банке, а нарочито за мале износе, које даје Банка за међународне обрачуне. Како ће да употребе те кредите новчаничне банке, то је њихова ствар. Али свакако не могу и». употребити за помагање пољопривреде већ и због тога што су то и сувише краткорочни кредити. Истина, и југоисточна пољопривреда, па чак и средње-европска траже кредите, који ће да трају најмање годину дана. Такве кредите не може дати Банка за међународне обрачуне. Не треба се за-

Мало мање рекламе боље би било

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 44

сосити том илузијом да може доћи ма каква помоћ пољоривреди од једне банке, чији је први принцип да што крат-

| порочније улаже свој новац. Толико пара колико је дала Amerikanski listovi reprodukuju ovu istoriju, i ne može se poreći da ona daje jedan vrlo prijatan kolorit očajnoj molbi”

на централним банкама има свака источно европска новчаична банка испод нокта на малом прсту.

Загреб изгледа да ће постати знаменит због великих проневера. Док су пре неколико година биле на дневном реду проневере код приватних установа, данас је на дневном реду држава.

Пре неколико месеци проневерено је у главној царинарници у Загребу преко пет милиона динара, а ових је дана откривена још вена проневера код загребачког државног порезног уреда.

Интересантно је да једно и друго траје дуже времена. Међутим вршене су разне ревизије и увек је све пронађено у реду. један од проневеритеља чак је добио и признање контролних органа за узорно вођење државне благајне. Чак у време кад је проневерена сума износила тешке милионе.

Благајна главне царинарнице и она порезног уреда, добијале су за предате износе потврде, али без ознаке да је једна оригинал а друга дупликат. Тако су се дупликати могли употребити као правдање за износе, који су били проневерени.

Загребачке проневере

Код порезног уреда проневерење долази и од туда, што је главни благајник 20% крунске бонове, које је примао уиме заосталог пореза, уместо да их поништи даље продавао тако, да су се исти бонови неколико пута враћали на државну благајну. Реорганизација државне благајничке службе прека је потреба. Зар не би било упутно да се по узору неких других држава највећи део државне благајничке службе концентрира код Народне банке, Поштанске штедионице и сличних установа 2

Велика проневерења државног новца у Загребу нека покрену надлежне факторе да подузму мере да се тако што више не догађа. Проневерење на загребачкој царинарници трајало је 5—6 година.

Мало комерцијалног духа у државној благајничкој служби не би шкодило.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Улошци код војвођанских банака који су уложени код удружења, показују у месецу септембру износ од 1455,3 милиона динара према 1459,5 у августу месецу. Пад износи нешто преко 4 милиона динара. Лањске године у септембру месецу био је износ за 109 милиона динара мањи, али за толико износи вишак укамаћења за годину дана. Највећи је пад у Банату, који је у осталом готово најгоре прошао са овогодишњом жетвом.

— Према изјави румуњског министра трговине сер Хенри Детеранг, претседник Боуа! ЗћеЏа, спреман је да сарађује на закључењу румунског аграрног зајма.

— У америчким банкама се налази још 3300 немачких предратних депозита, у износу од преко 2 мил. долара (1.12 мил, дин.) без господара. То је остатак од иметка немачких држављана, који је Америка конфисковала за време рата. Још законом од 10. марта 1928. год. дигнута је забрана и повраћен већи део иметка, међутим горњи износ још лежи по америчким банкама, јер се власници нису ја-

вили. Немачко посланство је подузело кораке, јер рок исплате истиче 10. марта 1931. |

— Између водећих банака у Маџарској воде се преговори око оснивања једног инвестмент треста са капиталом од 10 до 20 мил. пенге (100 до 200 мил. дин.). Оснивачи су скоро сви чланови берзанског интервенционог синдиката, те ће нови трест сигурно преузети извесан број акција од синдиката. А није искључена ни сарадња између ова два предузећа. Главна задаћа новог треста ће бити да обнови и преузме односе са иностраним групама.

— Кубанска влада намерава почетком новембра закључити у Њујорку нови зајам од 20 мил. дол. (1120 мил. дин.) уз 5 и по од сто рок 1935. год. Емисионом конзорцију стоји на челу Чез Нешјенел корпорејшен.

— На немачком тржишту капитала се прилике помало поправљају, као и стање Рајхсбанке, код које је престао одлив злата. Изгледа да се немачки приватни капитал, који је из страха иза избора пласиран у иностранству, поглавито у Швајцарској, почиње поново враћати натраг.