Narodno blagostanje
Страна 750
Bolje je otkazati kredite privilegisanim dužnicima ma i po cenu izvesnih ekonomski mezgodnih posledica po njih, no dopustiti da se usled pogoršanja kvote pokrića pojavi nepoverenje t zemlji i inostranstvu prema dinaru. fo bi bilo mnogo veće zlo. Između ta dva zla пагаупо бапка nema da se razmišlja. |
У милионима динара
5 31. XIJ | 31. KI} | 335 9 8. ХЛ 15: Х! о 1928 1929 1930 1930 1930 = o 2) ај у злата и сребру 5 1079.0| 1168.4! 1198.0) 1198,6) 1199. 0 So e) 0 O 3311 7502 3477 8009). 70800 = укупно || 2012.1 2927.61 2045. 7) 2065.5) 1907.9 3 0 1470,5| 1287.5| 1315.3| 1338.4| 1321.6 = на хартвје од вредности || 25389 230.1! 246.0) 246.6) 243.1 (S = укзино | 1724 3| 1517.6| 1561.3| 1585.0| 1564.7 PO a PEP |1007.4| odd 3| 029/3| 929.3) 0503 SE | paqayH nppBpeMese pasmene || 227.8| 205,9| 148.2| 148.2| 148.2 2“ || по зајковима на бонове || 2966.3 2998:8) 2997 1 2997.1| 2997 1 ТЕ укупно || 4201.5| 4153;0) 4074,6) 4074.6) 4074.6 Новчанице у оптицају, . . .||5527.1)5917,9] 557 1,8] 5486,4 5352 1 Држ. рачун прив, размене . 227.8| 205.9| 148.2 148.2| 1482 Потраживање државно по раз- | 58 по жиро рачунима . ; 493.2 1250.0) 688.3! 758.3! 702,5 88 по разним рачунима |, 318.3! 1608) 171.7! 206.3! 210,4 o y=ymmo || 811.5|1410.8| 860.0! 964.6| 918.9 o 5 у одсто целокупног новча55 ничког оптицаја . . . || 37.40] 50.31! 36.71! 37.65 35,64 2 8 || у од сто свију обавеза по | ii виђењу . .. ,. .| 132.46| 30905| 3152! 31.61 30.02
' U zlatu 98.26 mil.; u srebru 17,58 mil.; u stranoj monet 0.65 mil, din,
Novčanični opticaj opao je samo za 134,3 miliona dinara, — i ako bi trebalo da орадпе za svih 180 mil., pošto se i lombardno i menično potraživanje smanjilo za 20,3 miliona, a državno pottaživanje povećalo za anemičnu cifru od 1,8 miliona dinara. Smanjenje samo od 134,3 miliona dinara došlo je otuda što je smanjeno bančino potraživanje po žiro računima. Ono iznosi svega 919 miliona dinara, od čega samo 708 miliona za račun privatnika.
БЕРЗЕ У СВЕТУ И КОД НАС.
Простор нам не допушта да се упустимо у детаљније излагање веома интересантних појава на највећем делу европских и американских ефектних берзи. Можда никад од како берзе постоје није било случајева да у сред норМмалних политичких прилика велики број берзи уђу у кризу, као што је то овога пута. Истина на берзама не иде како треба већ од свршетка рата. Али то је: била једна специјална појава, која стоји у вези са ратом. Сасвим је друга ствар криза која је истовремено избила а нарочито у Аме-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 47
рици, Италији-и Белгији. У ствари свуда је криза изазвана шпекулацијом. Она је реакција на претерану шпекулацију. За то је најбољи доказ чињеница, да је она свуда окарактерисана падовима мешетарских и репортерских кућа. Попадали су они, који су били својим кредитом подупирали своје комитенте шпекуланте, а нарочито банкарске куће, које су се бавиле репором т. ј. које су давале новац шпекулантима на зајам. У Паризу је пала већ. десета фирма из кулиса — а под тим се разумеју чланови париске берзе другога степена — у Милану је то исто било, у Њујорку четири такве фирме, Уз то да није било шпекулација у маси, као што је то обичај код берзанске кризе, већ је свуда мали број шпекуланата изазвао код једног броја папира велику хосу, која је делимично праћена злоупотребама криминалне природе од стране хосиста према акционарским друштвима чији су били органи. Саобразно томе су и мере, које су предузете у свима земљама, а нарочито · у Француској.
По себи се разуме да криза изазвана од малог броја шпекуланата изазива поремећаје на берзи који шкоде и већем броју потпуно невиних. То је вечни закон солидарности берзијанаца.
Никакве строге казне за човека, који чини криминална дела према онима, који имају према њему поверења, не могу да спрече берзанску шпекулацију. Берзанска шпекулација може да се спречи само тако ако се забрани. А за то нема нико довољно куражи.: У Француској је чак и тога. било ових дана, исто и у Америци: забрањена је била про-
даја бланко. Међутим нигде није дефинитивно укинута терминска продаја. | Наше су ефектне берзе прилично чврсте. Наша берза
| није имала никаквих штекулативних подвига па због тога се одликује природним развићем целог октобра и новембра.
Позната је ствар да при крају године настаје већа живост због тога што од јануара скадирају купони. Београдски хосисти са рентом Ратне штете веома се добро држе. Они су тако дубоко уверени да ће Ратна штета да скочи да не пуштају папир из руку. Бесисте, нарочито загребачке веома су узнемирене због тога.
Београдска берза налази се у малој грозници због промене узанса, која наступа 1 децембра, а коју смо саопштили у прошлом броју. Основна смисао те промене лежи у томе, да се у берзанском курсу изражава само вредност капитала папира, а да питање камата остане ван курса. Код данашњег узанса један део курса претставља камату за. протекло време од последњега купона и тиме замрачује праву вредност капитала. Разлика је у томе што данашње ноти-
"|рање садржи теориски у себи неопходност промене курса,
док нов узанс садржи идеју непроменљивости курса. Наравно да то у пракси не мора да буде.
По себи се разуме да један папир, на коме се налази први идући купон, у толико више вреди у колико је ближи дан исплате купона. Нормално у сваком папиру се налази вредност капитала и вредност купона. Прва је номинална и непроменљива, а друга расте са сваким даном за онолико за колико износи дневно камата. Према томе при обрачунавању између купца и продавца мора се водити рачучна и о протеклој камати, само по новим узансима ; од 1. децембра про-. текла камата неће ући у курс, већ у сепаратан обрачун.
гле
Шеленбургова бр, 7.
Телеграми ШКОДОВКА · Љубљана ТЕЛЕФОН 5-78 ;
Телефони: 29-36 п 27.317 · .
ЕРИ АИ ЛОАРА И UA,
А. Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У
Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14
израђује све иројекте и шаље ив захтев своје стручне нижињере
ПИЛЗЕНУ , Загреб
Рачкога бр. 2.
Телеграмн: ШКОДА — Загреб Телефон 41-97:
Телеграми: ШКОДА Београд