Narodno blagostanje

25,

мбар 1930,

i time je paralisao potpuno рад од ргеђргобје педеје od 96 i po miliona dinara. Ukupni metalni i devizni stol iznosi 1953 i po miliona dinara, Povećanje deviztog opticaja i eskonta od 120 miHona dinara izazvalo je povećanje поусатспог орбсаја, ан povećanje. državnog polraživanja i žiro depozita od 205 miliona dinara smanjili su sa za Toliko гако, да је икирпо зтаnjenje opticaja 85,6 miliona dinara, Smanjenjem орбcaja i povećanjem deviznog stoka znatno se poboljšala kvota pokrića tako, da st sve obaveze po viđenja pokrivene sa 5u,99%, a novćanični opticaj za 37,87%.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Одавно нисмо разговарали о акцијама Народне банке. Оне се држе већ дуже времена на курсу између 8109 н 8150. Акције Народне банке личе нам на војника, који се вратио из ропства. Пошаб је на војну у најбољим годинама здрав, снажан, али је у ропству провео годину дана незнајући, хоће ли сутра остати жив. Та неизвесност га је и физички“и душевно ослабила. Али још није пропас организам. Ако се метне на добру храну и негу може се добро поправити. Акције Народне банке биле су у почетку 1930. гсдине стално у најбољем расположењу и са свима изгледима за непрекидно даље скакање. Дошла је вест, да he да се повећа главница. Ми смо, већ у коко би то имало штетно дејство банке. Та неизвесност је трајала

једном чланку показали на курс акција Народне неколико месеца и због тога је акција Народне банке попустила физички и душевно.

Колико смо ми извештени, идеја о повећању главнице Народне банке потпуно је напуштена, Али је за време те неизвесности снага акције Народне банке толико опала, да се не може за дуже времена ишчекивати да пође снажније Бе. више, нарочито оном снагом, како је то било пре кризе. Тешко је предвиђати развиће курса акције Народне банке, док се не сазна њезина нова правна база. Једно је ван сваке сумње, а то је, да ће у будућности после извршене законске стабилизације а Вероватно и пре Народна банка морати да повећа каматну стопу на есконт од 5 и по, колико је данас, не најмање 9 од сто. Ма колико да то некоме изгледа невеРроватно, ми можемо да гарантујемо да ће тако бити. КаMaTHa стопа Народне банке од 9 од сто сигурна нам је као смрт. То би наравно повећало приход Народне банке, али с друге стране портфељ би нагло опао. Истина, Народна банка има такве муштерије данас, који ће пре примити 9 од сто но што He отићи од ње. Само ће Народна банка морати да растера те муштерије, код којих она девет година ортакује на тај начин, што се они једва решавају да плате камату. Народна банка ће морати у најближој будућности да прекине са овом нечувеном праксом да се свака Три месеца маркира исплата меница разним триковима. Меница не сме трајати више од три месеца. Тако пише у закону и тако мора да буде. И нико неће имати могућности да пролонгира. Може се и на ово наше прорицање неко смејати, али ми им гарантујемо да ће и то доћи једног дана и то ускоро. Дакле с једне стране ће се повећати камата а с друге опасти портфељ. Тако би се могао очекивати непромењен приход у будућности, Постоји даље могућност да се исцрпи девизна резерва, коју буде држава дала, приликом стабилизације. У том случају би Народна банка могла повећати свој есконтни портфељ. Ми при томе претлпостављамо да неће бити никакве нове измене у кључу поделе добити између државе и Народне банке. Под тим условима може се рећи да акције Народне банке неће падати. Али нема шанса да ускоро скоче. Оне су остале' првокласан папир, које су и раније биле. 7

Што се тиче 7 Од стотног инвестиционог зајма он је лотпуно завршио каријеру, како смо ми то прорицали онога

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 831

дана, кад је било решено да се доларски папири могу увозити у земљу. Да није случајно велики сток тих папира код · Народне банке и Државне хипотекарне банке и других установа, које га чувају, он би ишао на ниже. Овако ће остати вероватно на истој висини, ако се буду попели доларски папири, у противном ће и они морати на крају пасти. Посао се никакав не обавља у њему и уопште је бачен ван берзанског колосека. Последња два дана веома је оживела тргсвина налим доларским папирима. Наш савет берзијанцима да искористе бесу ових дана пао је на плодно земљиште. Купљене су огромне количине наших доларских папира у Њујорку и то је допринело огромном скакању. Обвезнице Државне хипотекарне банке тако зване Селигманове, скочиле су за неколико дана од 74 на 31. Тако исто скочиле су и Блерове. Наши су папири отргнути од маразма, у који је запала американска берза и сви папири, који апсолутно не зависе од американског тржишта капитала. На београдској берзи још увек је најинтересантнији папир рента Ратне штете. Ми смо читаоце извештавали о току борбе, која се. води већ неколико месеци између хосиста и бесиста. Та борба улази у најинтересантнију фазу, а то је последња недеља у децембру. Било је људи, који су тврдили да на берзи постоје само хосисте, а не и бесисте. То је тврђење било скроз погрешно. Ми смо неколико пута на супрот томе тврдили, да постоји читава група бесиста, и да се они налазе у Загребу. Данас имамо за то једну цифарску потврду. Загреб је продао Београду у току 1930. године, а за лиферацију крајем децембра, огромну суму од 60 милиона динара ренте Ратне штете. Потпуно је искључено, да је Загреб продао робу, коју је имао у рукама, јер не знамо, какав би разлог био да се рента Ратне штете — папир, који је исто тако важан у Загребу и Словеначкој као у Србији и Војводини, у тако великој маси-у току 1930. г. сели из Загреба у Београд, Велики део тих продаја морао је бити шпекулативан, т. |. то су продали бесисти, који су рачунали да ће папир да падне и да ће моћи да се покрију јефтиније. Истина је да је рента Ратне штете данас за 15 динара нижа но што је била летос, јер је децембар бележио летос 65 а то одговара од прилике данашњем курсу, кад се скине камата. Ако су загребачке бесисте уграбиле да продаду по највишем курсу, имају зараду, у противном не. Али то је још питање. Изгледа да се загребачке бесисте још нису покриле; они још шпекулирају. Врло би опасно било, ако би они очекивали да се покрију последњих дана пред 31. децембар, јер хосисте не мисле да им даду робу. Међутим са неких страна чујемо, да ће загребачке хосисте да узму на зајам, да посуде робу, како се то тамо каже, у нади да ће им бесисте робу коју буду примили 31. децембра продавати почетком идуће годене. У томе ће се потпуно преварити. Хосисте намеравају да држе робу и даље пошто дубоко верују у то, да ће Ратна штета ићи до близу 500 у року од годину до годину и по дана и да ће и много раније да скочи, само ако се буде остварио зајам. | Моша Берзијанац није ни хосиста ни бесиста, он је у том погледу хермафродит. Он је стално пун робе, то значи да је хосиста, али с друге стране стално проповеда да је искључено, да ће Ратна штета да скочи. Ланске године је от изгубио једну опкладу од 10.000 динара ослањајући се а ла хос. Ове године се кладио за 7.000 динара а ла бес, и ако сам има рачуна да папир скочи, изгледа да ће добити опкладу. Али је пре три дана закључио још оригиналнију опкладу од 2.500 динара. Између берзијадаца изродио се сгор око тога, колико ће бити номинална вредност облигација, колики ће број ренте Ратне штете бити извучен 15. јануара за амортизацију. У буџету стоји 180 милиона динара, од чега иде 120 на купон, а 60 милиона остаје за амортизацију. Моша Берзијанац тврди, да неће бити употреб-