Narodno blagostanje

27. децембар 1930.

Велики број наших београдских, загребачких и љубљанских листова донео је под 23. о. м. следећу, истоветну лаконску белешку :

Пословна и економска политика

пеинаеавактнниааннтчвви Ина а mzar

„Престанак шећерног картела.

1. јануара 1931. године ликвидира картел шећерне индустрије у нашој земљи. На тај начин продукција шећера биће од сада слободна и фабрике неће бити картелисане. Од нове године биће омогућена конкуренција и у фабрикацији шећера, па ће на тај начин продуценти репе доћи до већих цена“. Други један лист томе још и додаје,

„да се верује, да ће потрошачи на овај начин доћи до јефтинијег и бољег шећера. Рачуна се, да ће "шећер за 25% бити јефтинији но до сада“.

За нас, као економски лист, та је вест необично важна и ми бисмо је били такођер прештампали, да немамо обичај, да критичније примамо вести те врсте. Ми знамо, да не постоји закон о картелима, те према томе власт нема могућности да нареди растурање ма каквог картела. Значи, да растурање картела може бити само добровољно, то јест са сагласношћу свију фабрика или иступањем некојих од њих. Полазећи од ове тачке, ми смо се свестрано-информисали и по дужности саопштавамо читаоцима, без икаквог коментара, да до данас ниједна шећерана није најавила свој иступ нити отказала уговор о картелу.

Толико по дужности истинољубивог обавештача.

Али не можемо да сакријемо, да нас као социологе интересују мотиви циркуларне објаве једне измишљене вести.

Ми смо први прокламовали потребу нивелисања цена разних производа у земљи ; па како се то не може постићи подизањем оних цена које стоје врло ниско, то нам остаје једино обарање цена оних артикала, који стоје сувише високо. Ми смо први казали, да је то императив наше економске политике. Та се мера не може извести препадом појединих привредних грана или појединих предузећа. Снижење цена мора држати потребну пропорцију између узајамно зависних цена. Другим речима, мора се прво утврдити, колико се које цене имају да оборе, па тек онда да се приступи извођењу и то свима мерама које стоје у служби економске политике. Немачки пример показује то најбоље. шиита (ба 215.9 милиона, колико износе приходи државних монопола у октобру 1930. годене постигнут je OBOTOJHшњи рекорд; а за последњих 34 месеца, дакле од краја 1927. године на овамо, ова је цифра прихода била само два пута већа: у октобру 1928. године са 223.5 милиона и у новембру 1929. године са 2327 милиона.

Према истом месецу прошле године приходи су већи за 3.6 милиона дин. Следећа таблица нам објашњава упо-

Мондполски приходи расту у октобру 1930. године

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 823

редно кретање прихода према појединим монополским артиклима у октобру ове и прошле године. Добијамо ову слику:

у милионима динара

= = = = 5 E Šo S J ел БЕК 28 : о 0: M O 95 Артикал 5 ле НОВА па бе о Ба o e 55 =-е ==8 5 5 а m” о» о а | o o = О о = Дуван 146,8 1504 - 36 13845 14528 = 68,2 Со 233 216. — [1 1766. 551 =—- 16 Петролеј 15,2 211 = 6,4 988 1082 -- 54 Жижице 13%. 115. — 18 102,1 107/9 E ој Хартије за џигарете 12,9 97 — 32 19,3 950 — 20,1 Разни приходи 0,5 ON/ 5 0,2 9,8 19. =" 10 Свега 2163 2159 -- 3,0 1.695 1.956,1. -= 28,0

Од шест монополских артикала, три показују вишкове а три су подбацила према октобру раније године ; највећи пораст показују приходи од петролеума (са 21.7 милиона), што значи, да су порасли за 64 милиона односно за 427%. Други највећи пораст показује дуван, са 3.6 милиона на 150.4 милиона, док су разни приходи порасли за свега 200 хиљада и износе 750 хиљада динара. Мањи су приходи од хартије за цигарете, са 3,2 милиона на 9.7 милиона динара, од соли за 1.6 милиона на 21.6 милиона и приходи од жижица са 1.8 милиона на 11.5 милиона динара.

Према септембру ове године укупни су приходи већи за 14 милиона (износили су 202.2 милиона) ; пораст потиче отуда, што су порасли приходи од петролеума за преко 1 милиона, а приходи од соли за 3 милиона динара. Приходи од свих осталих артикала остали су готово непромењени.

Ако упоредимо приходе за првих десет месеца 1930. календарске године, са истим раздобљем у прошлој години, овда видимо, да је постигнут вишак од 58.6 милиона код износа од 1.950:1 милион динара. Веће су приходе дали дуван за 68.2 милиона (1.452.8 милиона износи принос), петролеум 9.4 милиона (108.2 милиона) и жижице за 5.1 милион (107.3 милиона) у укупном износу од 82.89 милиона. Подбацили су остали монополски артикли за укупно 24.23 милиона, од чега отпада 20.6 милиона на смањење прихода од хартије за цигарете (98.6 милиона), 1.6 милиона на со (175.1 милион) и 1.8 милиона на разне приходе.

штита _ Ротпаја je stvar da se iako reći potpuno izgubio тедипаrodni novčani kredit, ali se u toliko življe razvija robni ikredit. Tako na primer sve se države utrkuju Која се дан veći kredit Rusima u robi. Javnost је bila do sada obaveštena samo o visini iznosa poslova zakljuСепог između Sovjeta i industrija pojedinih zemalja, ali se o uslovima znalo vrlo malo. Sad saznajemo, da su francuska industriska poduzeća za robu liferovanu Sovjetima obračunala na primljene menice 25% godišnje odnosno 50% za dve godine pošto su menice dvogodišnje. List dodaje da su samo Sovjeti u stanju da izvode petogodišnji plan pod tako skupim uslovima.

Šta košta „pjatiljetka”

,

O ai ЕН»:

i фра ренин љса ннанубтела бик (томе уши обнављао lete OB 4

ДАЈЕ. ЗАЈМОВЕ

ата на обвезнице Ратне штете Пло 350'— дин, од комада > са 7'%, годишње камате без икаквих друтих трошкова,

РЕЕСКОШ 3.

менице новчаних завода са 5%/, жемате нето.

пар ДК оне ин

де пр ДИ ИД неаЕ рењни ренев стана сити исто св НО у аи