Narodno blagostanje

3. јанугр 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 9

јер ако би се тај извоз ограничио, онда би се смањила производња и тиме повећали трошкови производње.

У кратко гвоздена индустрија је успела до сада да се сачува од свакога обавезнога обарања цене. Она чека да види како ће се развијати обарање цене у индустрији угља, па тек онда поново да се одлучи шта ће да ради са захтевом целог јавног мнења и владе да спусти цене.

један духовит немачки економист је на све то казао: „гвоздене су цене гвожђа“.

При закључку редакције стигао нам je Berliner Borsen=Couпег од 30. децембра, у коме Dr. Carl Duisberg, председник највећег немачког индустрисконцерна 1. 6. Багретшпди те саопштава, да ће за неки дан изићи његова брошура о немачкој трговинској политици, чије главне идеје излаже он прилично опширно у истом броју, Ми смо фрапирани сличношћу његових погледа са онима, које смо изложили у данашњем уводном чланку. Исто тако н он каже, да постоје четири трговачко-политичка система: највеће повлашћење, преференцијал, реципроцитет и колективно регулисање (под тим разуме царинску унију). Он се изражава против преференцијала; и он сматра да би преференцијал са континентом имао за последицу поновно увобење народне привреде у окове, у којима је била за време рата; да би били потребни нарочити организми за међународну размену добара. Исто тако искључује реципроцитет. Он је одсудно противан оним царинским унијама, које жели да октроише Друштво народа и сматра да царинске уније треба да буду резултат слободног споразума оних држава,

чији интереси то налажу. Каже да је царинска унија између

414]

ког

Белгије и Луксембурга и ако је имала силне противнике тако лепо успела, да су сви противници ућутали. Против царинске уније нема никакве замерке са гледишта највећег повлашћења и због тога сматра он да је то нова етапа, којом треба да пође трговинска политика Немачке. Он каже од речи до речи: „Сасвим би друкчија била ситуација, кад би се преференцијал извео у виду царинске уније. И наша би народна привреда имала знатне користи од једне царинске уније на простору Средње Европе, којој се ни до сада наша трговинска политика није противила.“ Гледиште бг. Ршебетса потврђује нашу претпоставку, да је Немачка одлучена да узме иницијативу за стварање средње-европског царинског савеза.

елики маџарски траст електричне индустрије Reszvćny tarsasag УШтасз 65 Колекеdesc Vallatok szamara има у својим рукама 100% акција Новосад. електрич, лруштва, које је једно од најнапреднијих лектрана у Југославији. Оно има концесије електрич. осветлења и трамваја за Нови Сад, Карловце, Стари и Нови Футог, Каменицу, Петроварадин, Петровац, Кулпин, Жабаљ, Гложане и Чибањ. После дугих преговора између тога траста с једне стране и ПиегпаНопа! Public Service Corporation H3 Њујорка, које je основгала позната кућа Ј. апа а. МЕне из Њујорка за електричне послове у југославији, а која је већ преузела електричну централу Великог Бечкерека, дошло је до споразума о преузимању од стране последње свију ак|ција Новосадског дионичког друштва.

једна интересантна транзакција

Kap S ro ar rana ПШЛНТЕНЕе Е

Маџарски траст је при томе правио врло добар посао, јер су акције врло добро плаћене.

авва

ОБАЈ

НОВЧАРСТВО

— На последњој седници управе Народне банке решено је да се предложи збору акционара, да дивиденда за 1930. год. буде 400 динара по акцији.

— Велика филаделфијска банка Алдине Траст Компани затворила је шалтере. Узрок је паника међу улагачима, коју је неко злонамерно ширио. Банка је расписала 10.000 долара награде ономе ко јој помогне да ухвати ширитеља лажних вести. Изгледа да су се неки конкуренти послужили овим начином да је оборе. Води се истрага.

— Њујоршка Федерална Резервна Банка снизила је каматну стопу за банковне менице од 120 дана од 2.12,5 на 172,3%, а за оне са дужим трајањем од 2.25 на 2%. Члавеви њујоршког Клиринг-хауза снизили су каматњак на депозите на 1%, осим штедионица, које имају утврђени каматњак од 1 и по од сто.

— Банк де Франс исплаћиваће за другу половину 1930. године дивиденду од 285 фр. (632,7 дин.), која је за прву половину године износила 335 фр. Значи укупно 100. фр. више него прошле године.

— Откако је у Италији одговорност управа акционарских друштава кривично пооштрена губитци и дефицити код ових утврђују се и објављују много брже но што је то било пре. Тако је ових дана читав низ друштава снизило главницу. Навигационе Либера Триестина од 150 на 50 мил. лира, обалска пловидба Адрија на Ријеци, која је припадала некадањем Козулић-концерну, од 30 на 5 милиона, друштво

[ТАЈНА СЛУ.

Рикарда Гуалина Холдинг-Италиана које је било пандан Холфра-друштву у Француској, од 100 на 5 мил. Гуалено је вапустио и последњу своју важну позицију у талијанској игдустрији : положај претседника Унионе Италиана Цементи у Турину. Фабрика памука Бенигно Креспи снизила је главницу од 25 на 10 мил. лира. Фабрика Ансалдо намерава то исто провести због претрпљених губитака од око 6 милиона лира.

— федерална Резервна банка у Америци снизила је лисконт од 2 и по на 2 од сто, како смо то у прошлој броју јавили. Ово снижење је пето у 1930. години, а седмо од првог берзанског краха у Њујорку. Тиме Њујорк има најнижи светски каматњак (који је у Паризу и Амстердаму 2 и по, а у Лондону 3 од сто). Федерална Банка, откад постоји, није имала овако ниску каматну стопу. У заинтересованим круговима се овај корак сматра покушајем за повратак просперитета. Колико се банке слабо служе кредитима код Нентралне банке види се из меничног стока, који је за 5 милијарди дол. (280 милијарди динара) мањи него крајем прошле године. Ова мера Федералне Резервне банке наишла је на хладан пријем.

— Берзанска беса у Мталији даље траје. Публика се држи резервисано. Ако се узме курс од 1922. једнак 100, курсеви акција су од краја 1929. године до данас пали од 133 на испод 100.

— Совјети су успркос интервенције јапанске владе затворили филијал Кореанске банке у Владивостоку. Решено