Narodno blagostanje

Страна 10

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

је да се више не дају концесије страним банкама за успостављање филијала у Русији.

— Мадам Ано је у септембру основала у Бриселу Банк пур ле комерс е лендистри са 3 мил. фр. главнице, O чему смо ми своједобно писали. 17 дана иза оснивања повишена је главница на 10 мил. Али је уписано само 2 милисна. Банка је одмах у савезу са Кес Имобилиер Финансиер, која је уписала 200 акција и преузела гарантију за обавезе мадам Ано од 65 мил. фр. (око 145 мил. дин.). Програм њен је био, да временом повиси главницу на 50 милиона. У томе ју је спречила полиција. Ових дана је проведена преметачика у бироу банке као и у редакцији листа „Реалите“, који припада мадам Ано. Пронађене су велике злоупотребе. Банка је наравно затворена.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Министарство финансија решило је да се земљопоседници са подручја раније Босне и Херцеговине ослободе од плаћања такса по тарифи 4 Закона о катастру земљишта, кад они траже преписе и изводе из катастарских сперата по уредбама и законима о тамошњој финансијској ликвидацији аграрних односа.

— Министарски савет Италије одобрио је пројекат буџета за 1931.—32. годину, према коме приходи износе 18,8 милијарди лира, односно мање него 1930—31. г. за једну милијарду, а расходи 19,3 милијарде лира, односно мање за 378,2 милиона лира. Дефицит износи 4241 милион лира (1252,7 мил. динара),

— Објављен је Закон о допунама у закону о народним школама, према коме, у варошима и варошицама може општина уместо стана давати станарину. Станарина износи: у Београду и Загребу 400.— динара месечно за сваког наставника, у варошима преко 50.000 становника по 300динара, између 30 и 50 хиљада становника по 250 динара, а испод 30 хиљада становника по 20 динара, у варошицама 150 динара.

— Бразилијанска влада приморана је ради вршења отплатне службе лондонског зајма од 20 мил. ф. с. (5400 мил. дин.) код банке Шредер, да прода велики део заложене кафе. Го ће учинити притисак на цене.

— У Министарству финансија основан је Буџетски савет коме је главна дужност да врши преглед буџета свих министарстава.

— Закон о порезу на нежење и пореском ослобођењу лица са деветоро и више деце ступио је на снагу 1. јануара 1931. год. Свако мушко, женско или од брака растављено лице и удовци у варошима и варошицама од 30 до 60 година старости, плаћаће овај порез. Он ће се разрезивати на темељу допунског пореза земљарине, кућарине и течевине и пореза на ренте и то : од 30 до 35 година 50 од сто односног пореза, 35 до 40 година 40 од сто, 40 до 50 година 25 од стом 50 до 60 година 10 од сто. Нежењена лица која примају приходе у виду тантијема плаћаће и порез на приход према гсре изложеној скали и то 5, 4, 2 односно 1 од сто. Од пореза су ослобођени свештеници, официри, осуђеници у затвору, старци, лица неспособна за управу својим имањем, пуни инвалиди и лица у службеном односу чија примања не

износе више од 2500— дин. месечно. Чл. [1. овога Закона обвезници по закону о непосредним порезима који имају деветоро или више или су једновремено имали живих деветоро и више законите деце ослобађају се од плаћања непосредног пореза и свих приреза који се на те порезе разрезују.

— На последњој седници банског вепа врбаске бановине, расправљано је неколико важних предлога. Констатовано је, да је банска управа успела прилично да сузбије алкохолизам, повећавајући трошарину на алкохол и не издавајући нове дозволе за точење пића. Неки већници су предложили да индустриско предузеће „Шипад“ пређе у власништво бановине, или бар да буде под надзором управе. Бан се са овим сагласио. Већници су даље претресали питање оснивања бановинске штедионице. Ако се ова установа може основати без нарочитог оптерећења банов. буџета, бан је спреман да проучи ствар.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Министарство Социјалне Политике прописало је Правилник о пријему болесника и наплаћивању таксе за лечење радио-активним телима у Заводу за испитивање рака у Београду.

— Да би спречила произвољно стпуштање радника, који тиме падају на терет јавној руци, аустријска влада је донела закон, по коме је за свако отпуштање радника потребно њено одобрење.

—- Француска влада намерава забранити имиграцију страних радника због незапослености која почиње да узима више маха. : ((

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Претседник загребачке отштине изјавио је, поводом питања појевтињења хлеба у Загребу „да град не може непосредно да интервенише у снижењу цена животних намирница, јер га законски прописи у томе спречавају. Јасан пример видимо код пекара, који неће да попусте, па их морамо па Закону о зеленашима предати суду на поступак. Ми радимо на томе да град сам сагради једну модерну пекару, да не би становништво било препуштено на милост и немилост пекарског картела“.

— У буџету града Карловца за 1931. г. износе расходи 9,1 милион а приходи 7,8 милиона динара. Разлика од 1,2 милиона динара покриће се 45 одстотним општинским наметом на државне непосредне порезе.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Аустријски хршићански социјалисти поднели су парламенту предлог да једна од његових комисија узме у претрес питање могућности царинске уније са Немачком. Исти предлог поднесен је и немачком Рајхстагу од Хугепбергових немачких националиста.

— У Канади је 30.000 фармера тешко погођено падом цена пшенице. Познато је да је канадски пул финансиран од концерна великих банака и да је у последње време пао У тешкоће ради тога, што су ове отказале да га и даље финансирају, јер нису довољно покривене. Требало је под сваку цену спречити катастрофу, и влада се решила на од-

чвипивавишипсиннвивосшианншиипишинипиввиннннниник——ланаваипкевапвисввмџавововиншинишивавоз мм внинсчкевпаоицвоа ивпинниминпшнканшни:

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛО!

по НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

Доларске 7% Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. O oan оу Доларске 7'%, и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922, године (рлео- и)

2'ј; 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ, ЈУГОСЛАВИЈЕ

«емавкицницникинминннинивоквиннвкишннигимимканинашимиицининкминацнававиви неона

пинницашнинипивнчкнниивнинливвашмининини

Бр. i.