Narodno blagostanje
Страна 4
Остаје Француска. Ми сматрамо да Француска не би била, сагласна, с тим да уђемо у царински савез с Немачком пре но што би се постигао споразум између Немачке и Француске. Сасвим је умесно гледиште д-ра Штолпера, да балкански царински савез с Немачком може да се замисли само по споразуму и уз сарадњу са, Француском, и још боље, под претпоставком немачко-француског паринског савеза.
1. Закључан.
Ако од света, овога ништа, не буде, како ћемо онда да поступимо према Немачкој ?
При одговору на питање, како да се поступи са Немачком при преговорима, који се очекују јануара месеца, потребно је да имамо пред очима неколикс статистичких података. Пре свега Немачка увози скоро 450.000 вагона житарица, (статистика, за 1929. тод.). То далеко премаша, целокупну производњу Јутославије. Од тога пада на шшеницу 214,000 вагога, јечам 176,000 а кукуруз 67,000 вагока. Птенине увови из Југославије, Румуније и Маџарске заједно свега 2,2 од сто укупног увоза, ражи 14,7 од сто, јечма 35,8 од сто и кукуруза 5,5 од сто. Гро пшенице увови из Аргентине (45,2 од сто), Канаде (85,2 од сто) и Уједињених Држава, (10,8 од сто), а куку“ руза 62,5 од сто из Артентине и 20,4 од сто из беверних америчких држава. Минималан је увоз житарица Немачке из југоисточних европских пржава, а, специјално из Југославије, Румуније и Мађарске. Јасно је дакле да би се тај увоз могао знатно да повећа, а да ни из далека не покрије ту огромлу потребу од 450.000 ватона. То је била полазна тачка
· за. стварање идеје о преференцијалу. Немачка, је као што знамо одговорила да она не може да, рескира да због тога поквари односе са оним државама, које су специјално заинтересоване у увову житарица на њену територију, а то су Артентина, Канада и Оеверо-Американске државе.
Као што смо видели у првом делу овог чланка, свуд се напомиње мала, куповна снага, југоисточних држава, њихов слаб увоз немачких производа и велики значај прекоокеанских држава. Међутим немачка статистика, коју смо извадили из службеног немачког статистичког годишњака за 1929. годину. другојаче говори. Немачка иввови из Југославије, Румуније и Мађарске само 2,7 од сто од свог укупног увоза, а 3,4 од сто извоза пада на горње три државе. Увоз је 361 милион марака, а извоз 464 (од чега, је 78,6 милиона динара, репарација и то 58,1 за, Југославију и 20,5 ва Румунију). И без репарација Немачка извози двадесет и неколико милиона марака више но што увози из дотичних трију држава. Међутим Аргентина увози у Немачку 5,5 од сто целокупног немачког увоза, док Немачка увози тамо свега 2,7 од сто целокупног свог извоза, Канада извози 2,3 од сто немачког увоза, а само 0,6 до сто целокупног извоза. И најзад Сједињене Др. жаве такође извозе 6,3 од сто немачког увоза, а увозе ',4 од сто извоза. Излази да све три прекокеанске држвае увозе у Немачку много више него што извозе из ње. Ако се издвоји Сев. Америка, чије су
IZVOZ <
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
РОМЕСАЈТЕ >
Бр. |
цене веће но на, светском тржишту, онда остају Артентина и Канада, у које извози Немачка 456 милиона марака, према, 464 колико износи целокупан идвоз у Југославију, Румунију и Мађарску. Док Немачка мање извози у Аргентину и Канаду но у Јутославију, Румунију и Мађарску, дотле прве много Више увозе у Немачку (746 мил. мрк. према. 361) Очигледно је да не може бити ризика, за Нематку од усвајања преференцијала према југоисточним европским државама. Са Канадом нема Немачка, уопште никакав регуларан трговински <лаос. Остаје Аргентина, а ова нема рачуна, да квари с Немачком кад њен увоз у Немачку износи 100 до сто од њеног извоза из Немачке. Значи да се с Немачком може да разтовара и на бави преференцијала. Али то не би био наш интерес. Ми немамо никаквог рачуна, да вршимо притисак на, Немачку због житарица. Од целокупног нашег извоза у Немачку пада на житарице у 1928. години 0,68, а, у 1929. години 1,24 милиона марака. То су минималне количине. Тежиште пада, на месо, воће, јаја, живину, кудељу, конопљу. јагњад, кожу и т. д. То су артикли чији извоз морамо још проширити и усавршавати и због преоријентације у пољопривреди.
Па шта онда % Могао би се проширити преференцијал на најважније артикле с једне и с друге стране, у ком би се случају морао везати са континтентима. Али смо ми одсутно противни свакоме контитентном уговору. Контигентни су уговори могли да, постоје онда, кад је у свету била оскудица. робе. КонтиТентни уговори могу да буду пропаст данас кад је хиперпродукција на свима тачкама, јер кад ге код главних потрошача, обезбеде контитенти, који не покривају целокупну производњу, онда се вишак преко контитента може да баци у море, као што Бразилија, ради с кафом. За њих се не може наћи ново тржиште. До сада је била вештина сауговорача код трговинских уговора да се обезбеди по могућству што повољинји увоз за што већу количину артикала. Даље, контитенти условљавају постојање трговинских организама за све врсте артикала, који су контигентирани, а зато смо ми апсолутно неспособни. Не може се избећи судбина. Не можемо обезбедити нама преференцијалне поступке за наше производе а да не дамо исте у замену. Ако тим путем пођемо онда је најприроднија солуција царински савез, јер царински савез пре свега није повреда клаузуле највећег повлашћења, и друго царински савез је 100%-тно постизавање циља, који се жели постићи диференцијалом. Или ћемо тражити да Немачка, спусти своје царинске ставове за артикле у којима смо заинтересовани ми заједно са Румунијом и Мађарском, без обзира на то која ће све држава извући користи од тога, или ћемо ићи у царински савез, који би као што рекосмо, био најидеалнија солуција у економском погледу. У том олучају пак треба почети од Чехословачке и Француске, Француске ва, начелно саглашавање, а, Чехословачке због тога што се не може замислити средње-европски царински савез без ње. |
о“О%
ADRIATIC OVERSK.AS CORPORATION ta.
elegrami: ADRIACORP LONDON Kodeks: „.A. B. C.“ 6. ed.
FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BE.SPK,A TNO,
Pišite: HAYMARKET HOUSE RBR.ZO, STVARNO ,Haymarlet, LONDON, S, W. LL