Narodno blagostanje

"17. јануар 1931.

Страна 41

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.

Скреће се пажња п.

лидно и укусно израђене

"у целом платну са утиснутим златним натписом, цени од дин. 15. — комад.

Потребно је послати, поред дин. 2.— за поштарину, тачно назначење да ли се желе корице за комплет са додатком „анализе биланса“ или без, као и да ли са натписом у ћирилици или латиници.

читаоцима да су готове сокорице за комплет 1930 год, по

НОВЧАРСТВО

— Џ Роцзкој се зе ц Бидисе kovati srebrni novac od 2 zlota (13,5 din.) iz legure koja sadrži 50% srebra namesto 75% kao dosada.

— Цена сребра у Лондону прошле недеље пала је на 13 и једанаест шеснаестина пени (око 14 динара) по унци. Просечна цена је у 1929. години била за 45 од сто већа..

— Ulozi na štednju u novembru 1930. godine код уојуоđanskih banaka manji su za 10 miliona od oktobarskih, a iznose 1484.45 miliona dinara. Prema oktobru 1929. godine ulozi su u oktobru 1930. god. porasli za 153 miliona, a prema novembru 1929. godine iznosi porast u novembru 1930. godine 142 miliona dinara.

__ Занатлиска кредитна банка у Београду од 1. јан. 1931. год. рачуна на улоге по уложним књижицама 7 од сто (досада 8 од сто).

— Љубљанска берза објавила је комунике о свом пословању у прошлој години. Девизни промет износио је 957.280.000 динара (према 978.140.000 у 1929. год.). На берзи жита промет је достигао 417 вагона у вредности 6.680.000 динара (према 351 вагона. од 8.230.000 дин. у 1929. год.). Промет дрветом износио је 20001 вагона у вредности од 12.140.000 динара (према 2.197 вагона од 15.880.000 динара у 1929. год.).

— Jedna od najvećih amefikanskih bankarskih kuća Kuhn, Loeb et Co. zatvorila je svoju londonsku filijalu zbog toga što je emisija hartija od vrednosti u Americi tako stagnirana da filijala koja je imala za zadatak da iste papire baca na londonsko tržište nema nikakvog posla.

— Greinitz d. d, industrija i trgovina železa u Mariboru snizilo je glavnicu od 5 na 3.5 miliona dinara prežigosanjem nominale akcija od 50 na 35 dinara.

_ Zadružna banka u Ljubljani, koja je posle smrti svog predsednika Antona Kristana (umro u letu 1930. godine) pala u poteškoće, sada je sanirana. U njezinu upravu ušle su, putem svojih preistavnika, Ljubljanska gradska štedionica, Kmetska posojilnica ljubljanske okolice, Pokojninski zavod za nameščence u Ljubljani i Ured za osiguranje radnika u Zagrebu. Na osnovu naročitog sporazuma garantuje nova uprava Za uredno poslovanje banke.

— Poštanska štedionica pokazuje krajem 1930. godine, na dan 31. decembra rekordne cifre: stanje uloga iznosi 978.78 miliona, što je dosada najveće; prema prošlom mesecu porast iznosi 37.4 miliona a prema decembru 1929. godine, koji je u ono doba bio rekordan, 103.4 miliona dinara. Štedni promet u decembru 1930. godine također je rekordan: saldo iznosi 209.6 miliona. Ove dve pozicije zajedno pokazuju, da su ukupni ulozi premašili milijardu i 188 miliona dinara.

Broj čekovnih računa je porastao u decembru za 105 na 19.193, a broj novootvorenih štednih knjižica za 4220 na 127.196.

Ukupni čekovni promet iznosio je 5.854.3 miliona dinara; od toga je platežni promet bez gotovine iznosio 2.873.0 miliona dinara ili 49.07 od sto. |

—— им S : ка

— Nešto o zaduženju seljaka. U toku 1930. godine je u srezu Đakovu u Slavoniji opterećenje na nepokretnosti u gruntovnici za 7 miliona dinara veće no u 1929. godini. Jugoslovenski Loyd tvrdi, da je to pre svega seljačko zaduženje.

— У Маџарској је објављена нова уредба, по којој је убудуће дозвољено конституисање само акционарским друштвима са најмање 15.000 пенге (1,5 мил. дин.) уплаћене главнице, а онима локалног карактера са најмање 100.000 1 мил. д.). За већ постојећа друштва најмања главница је 50 хиљада односно 10.000 пенге (500.000 односно 100.000 дин.).

— Парламентарни одбор, који врши истрагу У афери Устрик, завршио је саслушања о увођењу акција Сниа Вискоза на Париску Берзу. Бивши министар Пере и бивши посланик у Риму Бенар ставили су се Сенату односно Врховном Суду на расположење. Одбор сада истражује, ко је крив за одобрење коте акцијама Руске петролеумске компаније, које данас немају вредности, чиме је француски улагач оштећен за око 600 мил. фр. (1350 мил. дин.). Године 1917. основано је у Паризу једно руско-француско друштво за експлоатацију извора петролеума на Кавказу. Међутим је руска револуција спречила радове. Успркос томе друштво је 1924. год. повисило главницу на 300 мил. фр., а акције су решењем тадањег министра финансија Кајоа а на интервенцију социјалистичког посланика Мутеа уведене на Париску берзу.

— Привилегована аграрна банка, у Београду позвала је преко „Службених Новина“ све повериоце некадашње Средишне земаљске позајмионице, да се у року за шест месеци, јаве са својим потраживањима истој банци.

— Дунавска банка у Београду која се још 1926 год. удружила са Кредитном банком у Дебељачи, а прошле године (у мају месецу) са ТГрговачком банком у Земуну, повисила је свој капитал од 17,8 на 20 милиона динара.

__ 26 децембра питала је једна група акционара дирекцју Ђанинијеве Трансамерика корпорешн, кад ће од прилике моћи да добију биланс за 1930. годину. Одговор је гласио да то може бити тек почетком марта, јер треба прво да се испитају надзорни органи, а они ће то да сврше, за време месеца фебруара.

— За првих 11 месеца 1930. године, пало је под стечај у Америци 981 банка са укупним износом улога на штедњу од 515 милиона долара (од скоро 30 милијарди динара два пута више но што су укупни улози на штедњу код свију наших банака). То су већином мање банке. Међутим док једне падају друге се нове оснивају. Тако су од почетка децембра основане две нове такође врло мале банке, једна је са главницом од 50.000 ; а друга са 100.000 долара.

— Бразилска влада позвала је сер Отона Нимана, фивансијског стручњака од Енглеске банке, да надзире посао око стабилизације милрајса. Он је своједобно провео санацију државних финансија Аустралије затим Нове Зеландије, о чему смо опширно писали,

— Амерички оптицај новца износио је крајем 1930. године 4890 мил. дол. (273.840 мил. дин.) према 4864 крајем 1920, год. целокупни износ новца и златних резерва цени се на 2713 мил. дол. (487928 мил. дин.) од тога 4592 мил. злата што у шипкама, што у кованом новцу. Министарство финансија располагало је са 3517 мил. злата и 537 мил. дол. новца док су резерве федералног Резервног система износиле 706 мил, злата и 1345 мил. дол. у новчаницама.

— За гувернера Талијанске банке изабран је њен досадањи генерални директор др. Винћенцо Ацолини,