Narodno blagostanje

Страна 40

источним државама Европе. Делези умирује прекоокеанске земље могућношћу да повећају свој извоз пшенице у Кину и Јапан, Ми мислимо да би љубав према ближњему престала чим би се од ње тражила нека врста пожртвовања. Канада, Сјед. Држ. Америке и Аргентина неће пристати да смање свој извоз у Европу, јер су несигурни изгледи за извоз у Јапан и Кину. Исто тако земље увознице неће хтети да им се одређује: коју количину, уз које увете и из које _ земље смеју увозити шшеницу за своје потребе. Ко може забранити једној држави која пшеницу увози, да из друге државе, са којом она има веће трговачке везе него са ос талим земљама, увози више него је то уговором предвиђено 2

Идеја да се сједине сви произвођачи пшенице је утопија. Својим далеким путовањем по Америци Делези се удаљио од реалности. |

На конференцији шећера у Берлину биле су заступљене државе које производе шећер претежно за извоз. Разлози који су проузроковали, према мишљењу конференције, кризу у индустрији шећера су следећи : 1) разлика између производње и потрошње, 2.) победа производње шећера из шећерне репе над шећерном трском.

Међународна конвенција о шећеру

1.) Светска производња шећера у 1923/24 год. износи 214 милиона тона, а потрошња 21,2. Остатак производње износио је 0,2 мил. тона. У 1928/29 год. производња је достигла 28,6, а потрошња 26,7 милиона тона. На једној страни се види јак пораст производње, а на другој успорен пораст потрошње. Према предвиђањима ова разлика ће бити много већа идуће године. Сама жетва шећерне репе у Европи повећаће се идуће године према 1929/30 год. за 24 од сто, док се с обзиром на јаку незапосленост, европска потрошња шећера неће ни у ком случају повећати у тој висини.

2.) Пре светског рата производња шећера из репе и трске била је скоро подједнака. За време рата производња шећера из трске порасла је услед слабе производње из шеБерне репе. То стање доминантности на тржишту шећера она је задржала и после рата. Светска производња шећера из репе у 1913/14 год. износила је 47 од сто, а од трске 53 од сто. У 1929]30 год. производња шећера од шећерне репе спала је на 35 од сто, а од трске се повећала на 65 од сто. Од целокупне производње шећера из трске 60 од сто отпада на јаву и Кубу. Ове две земље удвостручиле су своју производњу шећера после рата и од њих полази притисак на светско тржиште шећера. Укупна производња ове две земље износила је 1928/29 год. 8,3 милиона тона, а њихова потрошња била је исте године 450.000 тона, Тако је највећи део њихове производње упућен на извоз.

Криза шећера се појавила у огромном паду цена. Шећер је 1913 год. у Њујорку нотирао по 3,12 цента за једну енглеску ливру. У почетку 1930. год. цене су пале на 1,88, а на крају исте године на 1,15 цента.

Трошкови производње на Куби, која има најрационалнију прозводњу шећера на свету, износе 1,80 цента на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ПИ Бр. 3 једну фунту, а код европских земаља просечно износе 3,50 цента. То значи велики губитак за европске државе, јер су ове, помоћу јаких царина, спречиле да се цене европског шећера изједначе са ценама на светском тржишту. Цена ше-

ћера од трске је тако ниска да не може покрити ни производне трошкове. |

Ово тешко стање довело је до преговора између Јаве и Кубе с једне и Европе с друге стране. Главна тежња конференције у Брислу да се ограничи извоз, није остварена. Немачка није била задовољна количином извоза, који пада на њу. Нова конференција у Берлину довела је до споразума. Одређене су количине, које се имају извести за пет идућих година : Куба 18,1, Јава 12,5 и Европа 6,7 милиона тона. Део извоза од 6,7 мил. тона, који пада на Европу међу европске државе дели се на следећи начин: На Чехословачку пада 2,84, на Немачку 1,75, на Пољску 1,54, на Мађарску 0,42 и на Белгију 0,15 милиона тона.

Profesor Gaston Žez, ekspert za finansiska pitania Jugoslavije, piše: ;

„Sa zadovolistvom konstatujemo da je zabrana izvIšena nad gotovinom beogradske Monopolske uprave a Za isplatu dugova jugoslovenske vlade od suda poništena. Jugoslavija, jedna od najsolidnijih država iz Male Antante, pošto je regulisala pitanje 4%-nog zajma, bacila se svom snagom na určđenje svog monetarnog sistema, jer je zdrava moneta Osnov zdravim finansijama. Sprema se stabilizacija dinara i emisija međunarodnog zajma neophodno potrebnog za OVU operaciju. 1 ovom prilikom ima ona materijalnu i moralnu pomoć od strane Francuske. Pregovori za zajam teku vrlo povolino. Smatra se da će do proleća biti gotovi. Taj rok je potreban da bi se regulisala viseća pitanja, kao što je učešće Srbije u otomanskom dugu , proširenje francusko-srpskog sporazuma u Hagu na Зуајcarske i nemačke imaoce (?), obrazovanje jednoga međunarodnog konzorcijuma banaka za lansiranje stabilizacionog zajma, čiji će iznos preći milijardu franaka. Na čelu francuskih banaka je Union parisienne, koja će najjače da učestvuje u celom poslu (više od polovine). Ostatak će se podeliti međ švajcarske, holandske, belgiske, italijanske i švedske banke, međutim neće se zaboraviti ni Engleska ni Ujedinjene države. Dinar će se stabilizirati na današnjem kursu.

Gotovo istovremeno piše „Frankfurter Zeitung”:

„U poslednje vreme su pregovori o jugoslovenskom stabilizacionom zajmu napredovali. Ima da se reguliše čitav niz sitnih pitanja, tako da će emisija u najboljem slučaju biti u proleće ako ne iu početku leta. Odustalo se od plana, da se zajam emituje isključivo u Francuskoj i odlučeno je da bude međunarodni, u toliko pre što je na tome insistirala Banka za međunarodne obračune, na čiju tehničku pomoć Jugoslavija mora da računa pri stabilizaciji dinara. Kako zajam mora biti internacionalan, to se moraju i razne međunarodne obaveze pre toga da regulišu. Zajam će izneti nešto više od jedne milijarde dinara a možda i više. Francuska grupa uzima 55 do 60 od sto zajma. Momenat emisije zavisiće u glavnome od stanja tržišta kapitala.”

Strana finansiska štampa O našim prilikama

aa aza Ке

Драве ва АЛЕНА А ПИ

| |

црну рат рта А НД ИВ МЕ „ја

на обвезнице Ратне штете КО 350'— дин, од комада са 7'%, годишње камате без икаквих других трошкова.

ПРРЕЉСКОНИ УУ

e | == = <= | => ===>

ДАЈЕ ЗАЈМОЊЕ,

менице новчаних завода са аду, камате нето.

СНЕСЕ аса а на „ава руна Пела ињаља Бана ето на а ега