Narodno blagostanje

47. јануар 1931.

_ НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ

Страна 33

· ПИСМО ИЗ АМЕРИКЕ

— два питања која интересују цео свет —

ћ Претседник Александар Лег диктатор аграрне политике.

У току 1928. године, кад је цена пшеници била, за. 100% већа од данашње, донесен је у Северној Америци закон којим се одобрава кредит од пола милијарде долара (28 милијарди динара) за помоћ пољопривреди (кад се и на којој страни буде појавила потреба) у облику кредитирања пољопривредних производа депонованих у јавним матацинима. Истовремено је основана Федерална пољопривредна, дирекција. са задатком да, изведе дубоку реорганизацију метода уновчења пољопривредних производа, на задружној основи, тако да мали број организација врши продају.

Гек, што је почело да се ради на извођењу тог закона, заоштрила, се пољопривредна, криза и отпочео јак пад цена пољопривредних производа, а специјално пшенице и памука, два артикла, који су репрезентативни за американску пољопривреду. При цени од 1,20 долара бушел почела. је Федерална, пољопривредна, дирекција да, даје предујмове на штеницу (а неколико месеци доцније и на, памук). На крају осмог месеца Дирекпија, је морала констатовати да, су цене пале много ниже но кредитиран износ. Губитци су били неизбежни — ако се цена не би поправила. Међутим она не само да се није поправила, већ је падала и даље. Међ фармерима је бивало све веће незадовољство а и све чешћи падови. Богате фарме постепено су напуштане и предаване њиховим повериоцима —- осигуравајућим друштвима, у својину не чекајући на тужбу и судски процес. Да, би се томе стало на пут и мало помогло, Дирекција је одлучила да преко у ме ђувремену изведене организације за стабилизацију шпенице (Отајп згаб заноп) купује пшеницу (а доцније и памук). Та је акција трајала до пре месец дана. Први кредити одређени за, тај посао веђ су исцрпени. Према једном извештају, који ми имамо у рукама, од 30. новембра, пр. год. било је употребљено од горњег кредита укупно 378 милиона долара, и то на 17 равних пољопривредних производа, међ којима најважнију улогу играју памук, пшеница, вуна и стока. На стабилизацију шпенице потрошено је 105, а на памук 40, свега 146 милиона долара, (овде не улазе суме дате као предујам појединим пољопривредницима и имаоцима јавних стоваришта). Федерална пољопривредна дирекција се обратила претседнику Хуверу за нове паре. Децембра, 20. изгласао је Сенат, а, 22. потписао Хувер нов кредит од 150 милиона долара.

За неколико месеца употребише Северо американске државе 20 милијарди данара наиме по. моћи пољопривреди. И ако 20 милијарди динара није ни из далека оно у Америци што је код нас

с обзиром на куповну снагу долара — ипак је то огромна, сума и априори би се могло очекивати да. је таква, једна интервенција, којој нема равне у историји (а с обвиром на то да је пољопривреда, у међувремену заштићена богатим заштитним царинама) требала да произведе повољно дејство.

Међутим никад до сада није стање пољопривреде у Америци изгледало тако песимистичко као ових дана. Месец децембар може се обележити месецом најживље дебате у парламенту и у јавности о томе, шта ће бити сутра са американском пољопривредом. На челу Федералне пољопривредне дирекције налази се Александар Лег, човек необично окретан, добар дијалектичар који веома вешто води полемику са многобројним противницима (којих има и на страни трговачко-индустриског елемента и на страни пољопривредника). Док А. Лег с једне стране сматра, да је једино правилан пут онај којим се до сад ишло у погледу помагања, пољопривреде, дотле с друге стране признаје он да се овим путем даље не може ићи. То је уосталом очигледно. Ма, колико да је пореска, сната, северо-американског народа, јака, ипак се не може претпоставити да ће парламент и г. Хувер из године у годину вотирати стотине милиона долара ради одржавања цена пољопривредних производа. Из тог разлога се приступа и новим мерама.

П. Раздужење фармера.

Међ њима се налази предлог сенатора Фрезера о раздужењу фармера. По њему се има, основати Врховни пољопривредни завод, који би контролисао раздужење. А оно би се састојало у овлашћењу Федералне кредитне пољопривредне дирекције на издавање облитација, које би куповале новчаничне банке и Поштанске штедионице. Последње имају уложити 40% од своје готовине у те облигације. Чак се у томе циљу предлаже укидање одредаба о максимуму улога на штедњу код поштанских штедионица. Пројекат се не устеже да предлаже и инфлацију : за онај део облигација, који се на овај начин не би могао да пласира, новчаничне банке би имале издати нов контингент, који би се имао повући тек ако износ новца у оптицају буде прешао 75 долара на главу становника. У мотивима, се каже, да се пројектом хоће да омогући пољопривреднику да уз ниску каматну стопу купи натраг имање које је морао продати због дугова И да му у опште омогући да носи тежак терет својих дугова.

Ш, Две необичне аграрно-политичке сугестије.

И док се у јавности дискутује о томе оригиналном и дрском пројекту закона, дотле г. Алексан-

IZVOZ ~

РОМЕСАЈТЕ

> ЈУО

DRIATIC OVERSK.AS CORPORATION ta.

elegrami: ADRIACORP LONDON „A. B. C.“ 6. ed.

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BIESPN,AT NO, BRZO, STVARNO 24,Haymarket, LONDON, 5, W. 1.

Pišite: HAYMARKET HOUSE